Skip to content

Document Header

Дом здравља прославио крсну славу

Дом здравља прославио крсну славу published on

Свечани обред сечења славског колача у Дому здравља „Др Никола Џамић“ вршио је свештеник Саша Ковачевић.Slava DZ e

Домаћини славе Свети Козма и Дамјан, колачари, били су здравствени радници Службе лабораторије на челу са др Сашом Перовићем, замеником директора Дома здравља.

Слави су присуствовали председник општине Бобан Ђуровић, његов заменик Иван Џатић, са својим сарадницима, директори јавних предузећа и установа, народне посланице Александра Јевтић и Милена Турк као и запослени Дома здравља.

Др Весна Малићанин поздравила је госте.

– Година 2018. је велика за Дом здравља који врхунски изгледа, а завршена је само прва фаза реконструкције и са поносом то говорим. Хвала оснивачу зато што нас увек прати са ресорним министарствима. Као прва међу једнакима могу да кажем да ћемо се трудити да оправдамо поверење и наставимо сарадњу на добробит свих нас.

Иза нас је акредитација, круна нашег рада, наше организације, максимални број година: седам година. Такође и једна обавеза коју, ево већ годину дана, оправдавамо дато поверење, са жељом да наставимо. Ових дана рекла сам директору акредитација који је најавио свој долазак да ће други домови здравља и здравствене установе имати тежак задатак када буду оцењивани после врњачког Дома здравља. Такође смо обновили возни парк, четири нова санитетска возила захваљујући Општини, затим велика донација новог ултразвучног апарата новије генерације. Комплетна гинекологија је јуче добила опрему коју има Клиника Фронт, па је имамо ми. Увели смо прегледе за возаче и још пет категорија које смо морали до сада да радимо у Краљеву или Трстенику, радимо психофизичку припрему, тако да много тога је у овој 2018. години реализовано, рекла је др Весна Малићанин.

– Бити лекар у данашњем времену није нимало лако, и ми то видимо када дођемо у Дом здравља и сусретнемо се са вама и када видимо какав напор чините да одржите уз помоћ Божју, уз помоћ Светих Врача здравље становништва, рекао је у име Црквене општине В. Бања парох Саша Ковачевић.

М.Ст.Ј.

 

Please follow and like us:
20

У Специјалној болници за интерне болести прослављени Свети врачи

У Специјалној болници за интерне болести прослављени Свети врачи published on

Лекари и здравствене установе славе 14. новембар, празник Светих Врача, Козме и Дамјана,  као заштитника своје професије. Овај дан свечано је обележен у Специјалној болници за интерне болести Врњачка Бања. Сечењу славског колача су присуствовали лекари, медицинско и немедицинско особљекао и бројни гости.slava 1

Славску литургију читао је и колач пресекао свештеник Жарко Дончић који је благосиљајући славски колач овој здравственој Установи честитао обележавање крсног имена, и заштитнике. Лекарима и особљу је пожелео да и даље раде у корист свих грађана, под окриљем заштитника Козме и Дамјана.

По завршетку сечења колача окупљенима се обратила говором директорка Специјалне болнице за интерне болести др Вања Балшић, који је вредан пажње наше читалачке јавности.

– Хтела бих пре свега, да вам пожелим добродошлицу у Специјалне болнице за интерне болести.

У нашој болници се трудимо да задржимо свест о томе да је сваки болесник индивидуа за себе и да је највиши стручни циљ и највеће могуће достигнуће нас лекара као терапеута у интерној медицине управо оно што заступа вера Христова,  а то је индувидуализован приступ према сваком болеснику. Познајући и поштујући поменуте препоруке,  али и познајући сваког болесника као особу, његове личне особине и животне околности,

 не смемо заборавити да је човек подједнако и дух и тело. То уважава и Светска здравствена организација која је здравље,  као највиши циљ коме сви заједно тежимо, дефинисала као физичко, психичко и социјално благостање.slava 2

Неколико дана после прославе стогодишњице величанствене победе у Великом рату у коме је Србија дала велики допринос, али и поднела огромне жртве, усудила бих се да кажем да је борба за здравље и највиши национални циљ и оно што као лекари и терапеути разних врста треба да учинимо засвоју отаџбину. Јер се отаџбина брани радом, трудом, добротом, поштењем и свим другим врлинама које треба да нас красе по угледу на Св. Kозму и Дамјана.

У том смислу истакла бих важност личности лекара, терапеута и његову велику одговорност не само пред законом и пред собом, него, на првом месту, и пред Богом који све види, јер и данас, после хиљада година постојања, медицина као стара наука са великим достигнућима, наука којој се све друге стављају у службу јер је здравље највећа вредност сваког човека, сваке породице и сваке заједнице, сматра да не лечи (само) лек, већ  рука која га пружа.  Није важна  само хемија коју као лек саветујемо и преписујемо болесницима, од подједнаке је важности и поверење које има у нас, вера са којом га користи. Важно је болеснику пружити прилику да саопшти све што мисли да је потребно, упознати га као личност, пружити му подршку, наду, утеху, …

У нашем колективу стално се трудимо да према болесницима поступамо савесно и одговорно, према не самоХипократовој заклетви него и сасвим хришћанским врлинама, да се у болници осећају што је могуће пријатније, да имају осећај сигурности, да им поклонимо дужну пажњу уз сталан напор да се повећа број и квалитет медицинских и других услуга по стандардима науке на почетку XXI века,  као и да се простор у коме се све то дешава учини пријатнијим и племенитијим.

После  отварања Одељења за палијативну медицину и скорашњег отварања хемодијализе, трудићемо се да обновимо рад коронарне јединице са циљем да, сходно кадровима и опреми које покушавамо да окупимо и унапредимо, збринемо под нашим кровом што више ургентних кардиолошких стања које је у постојећим условима могуће третирати безбедно.

Трудићемо се да оснујемо и радиолошку и пулмолошку службу без чега је данас интернистичка болница незамислива, посебно болница у најелитнијем туристичком месту у Републици Србији, у којој се лечи око 90.000 становника из  Врњачке Бање и Трстеник, потенцијално и преко 100.000 гостију који сваке године посете наше место.

У поменутим напорима учествују сви радници Специјалне болнице за интерне болести, не само медицински, и ја им се и овом приликом  на томе захваљујем.

Такође, захвалила бих се још једном и свим појединцима и колективима који нам у томе годинама уназад помажу јер препознају нашу жељу да врата ове установе буду увек отворена и чињеницу да је ова болница место на коме се збрину и пацијенти других наших здравствених установа у ситуацијама разних акутних компликација чиме мислимо да се комплетира туристичка понуда Врњачке Бање.

Надамо се да ћемо у годинама пред нама наставити са успешном сарадњом и да ћемо заједно постићи поменуте циљеве, рекла је у свом говору др Вања Балшић и позвала госте на послужење.

 

 

М.В.

Please follow and like us:
20

Наплата накнаде за коришћење лековитог фактора

Наплата накнаде за коришћење лековитог фактора published on

Скупштина општине Врњачка Бања, уз подршку пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине – друга фаза“ Владе Швајцарске који спроводи Програм за развој Уједињених нација (UNDP) у Србији и Народна Скупштина Републике Србије организовали су јавно слушање на тему „Вода као јединствени лековити фактор – потенцијали, искоришћеност, наплата накнаде за коришћење и законски оквир“ 9. новембра у Великој сали СО.Javno slusanje 1

 Пројекат се спроводи у сарадњи са представницима локалних самоуправа у Србији. Циљ јавног слушања је да одборници СО В. Бања, представници општина Трстеник, Аранђеловац и Соко Бања, као и шира јавност, добију додатне информације о ставовима ресорних министарстава Републике Србије по питању унапређења ситуације у погледу искоришћености вода као лековитог фактора на локалном нивоу као и коришћењу геотермалних вода у балнеолошке сврхе (потенцијали, квалитет, тренутна искоришћеност и начини коришћења као и наплата накнаде за коришћење, законски оквир и примери добре праксе у окружењу.

 Јавно слушање је парламентарни механизам чија је улога да се унапреде одлуке које доноси Скупштина, повећа степен информисаности доносилаца одлука и повећа јавност у раду законодавних органа. Народна скупштина Републике Србије има вишегодишња добра искуства у јавном слушању. Законом о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи механизам јавног слушања уведен је и у скупштинама на локалном нивоу.

Уводну реч дали су Саша Радисављевић, секретар СО и Бобан Ђуровић, председник општине В. Бања.

– Покушаћемо да у домену воде као јавног добра у општој употреби,   дефинишемо где се вода као ресурс налази и шта по том основу ми као локална самоуправа у односу на друге сировине имамо као повраћај дела средстава. Покушаћемо да постојећи Нацрт у неком домену променимо. Желимо да укажемо на недоношење висине накнаде кроз скупштинску процедуру, али и на неправедне нацрте који су у овом тренутку, по нашем мишљењу, на штету локалне самоуправе. Иницирали смо да се у Народној скупштини донесе висина накнаде за коришћење природно-лековитог фактора, да тај новац уђе у буџет локалне самоуправе, да се тај новац  користи по плану и програму, управо за активности враћања тамо одакле је и убран. Нацрт Закона је пред Одбором и пред Владом и ићи ће на Скупштину и разлог овако интервентног састанка јесте управо доношење закључака које ћемо проследити уочи скупштинске процедуре, рекао је Бобан Ђуровић.

О законском оквиру за коришћење ресурса и изградњу објеката за балнеолошке сврхе, новом предлогу Закона, говорио је Вукашин Вучевић, саветник за геолошка истраживања, са Одсека за геолошка истраживања, Сектора за геологију и рударство, Министарства рударства и енергетике.

– Према Закону о рударству и геолошким истраживањима од 2015. године, подземне воде су сврстане у геолошки ресурс. Раздвојене су од минералних ресурса. Што се тиче минералних ресурса, од почетка истраживања, до коришћења и плаћања накнаде, све је у надлежности нашег Министарства. Што се тиче подземних вода, наше Министарство је надлежно за истраживање подземних вода, за овере резерви, а од 2018. године донет је Правилник о утврђивању експлоатационог простора. Даље плаћање накнаде по утрошеном литру је у надлежности Министарства шумарства, пољопривреде и водопривреде, тј. Републичке Дирекције за воду и „Србија вода“, рекао је Вучевић.

Слађана Грујић, секретар Одбора за локални економски развој презентовала је досадашњи рад Сталне конференције градова и општина на дефинисању и увођењу накнаде на локалном нивоу.Javno slusanje 2

– СКГО је упућивала разне иницијативе о промени Закона. Право је локалних самоуправа на приходе од накнаде за коришћење лековитог фактора. Међутим, Законом није дефинисан удео градова и општина у овим приходима. Народна скупштина није заседала по том питању, нити је утврдила основицу и начин одређивања висине накнаде, рекла је Слађана Грујић.

У дискусију се укључио Родољуб Џамић, народни посланик у време доношења Закона о бањама и директни актер доношења Закона.

– Чуди ме и изненађује да ми данас лицитирамо да ли је то 20, 50 или 150 динара. Србија се залаже за тржишну економију. То никако не може да буде мање од просечне цене воде у Србији. Наша аргументација треба да буде да коришћење природног лековитог фактора шездесетих година када су постојала природна лечилишта и данас, није исто. Велнес центри су комерцијала. Не долази се у Врњачку Бању само због базена, већ и због културних и спортских садржаја. Треба да се нађе законско решење које је у интересу свих. И вода је лек, а сваки лек се плаћа. Што се тиче воде и плаћања накнаде за искоришћену и испуштену воду, ту је ствар потпуно јасна. И вода је ресурс. Само треба да се нађе једна поштена мера, рекао је Родољуб Џамић.

Овом приликом дефинисана су два закључка уз подршку свих присутних релевантних учесника јавног слушања.

– Први закључак је да висина накнаде за коришћење природно-лековитог фактора за термалне и минералне воде буде 50 динара по метру кубном, без попуста од 20%. За лековито блато, пелоид, такође 50 динара по метру кубном. Уз ову цену ишло би образложење да је то лек и да сваки лек кошта, која је просечна цена воде за пиће у Србији која је животна потреба у односу на ову која се комерцијализује као свака друга улазна сировина која има своју крајњу цену, како је све већа интенција ка приватном сектору који граде велнес и спа центре и наплаћују услуге купања и базена а користе ову воду, добар део те воде одлази као трајно неупотребљива вода, принцип рационалности, ограничености фактора…

Други закључак се односи на воду као јавно добро у општој употреби, накнаду за воду. Да се образложи да је вода геолошки ресурс, да треба да подлеже истим правилима као и минерални ресурси и да тај део треба да се враћа у висини од 20%, рекао је Ђуровић.

М.Ст.Ј.

 

Please follow and like us:
20

Primary Sidebar

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial