Skip to content

Document Header

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН РОМА

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН РОМА published on

Међународни дан Рома, 8. април,  службено је проглашен 1990. године. И поред тога што је последњих година доста учињено на побољшању положаја, и даље су Роми најдискриминисанија друштвена група у Европи.

На првом међународном конгресу Рома, одржаном у Лондону 1971. године,  за ромску химну проглашена песма „Ђелем – ђелем“ (ромски: Ишао сам, ишао), а установљена је и застава плаво-зелена боје,  с црвеним точком у средини, као симболом напретка и покрета, али и миграције Рома током историје.

– На данашњи дан, једна таква застава се вијори на згради Општинске управе симболизујући велику благонаклоност врњачких установа и институција према ромској заједници. У последње три године, захваљујући веома јакој политичкој вољи градских челника, дошло је до великог напретка у односима између ромске популације и већинског становништва. Од маја прошле године у В. Бањи реализује се „Ромактед“ програм Савета Европе и Европске комисије који се заснива на промоцији доброг управљања и оснаживања Рома на локалном нивоу са циљевима изградње капацитета политичке воље и побољшање посвећености институција. В. Бања је захваљујући председнику Бобану Ђуровићу и заменику Ивану Џатићу показала велику заинтересованост и пружила свесрдну помоћ у реализацији поменутог пројекта. За врло кратко време уз заједнички напор Националног Ромактед тима чији сам и ја члан, градских челника и ромске заједнице, запослена је Ромкиња Сандра Васић на месту педагошког асистента у ОШ „Б. Радичевић“ у Грачацу.

Осмог априла нам је потребна храброст да потврдимо да припадамо групи која је једнако вредна као већинско становништво. То значи да приступимо не са позиције слабости, апатије и безнађа, већ са места достојанства, самопоуздања и снаге. Данас морамо јасно рећи да наш политички идентитет надилази нашу етничку културу и нашу заједничку историју анти-циганизма. То су наше полазне тачке из прошлости, али не и наш узрок. Гледајући у будућност, наш политички идентитет мора бити заснован на нашим заједничким тежњама и колективној снази. Знамо наше тежње. Желимо да се сви Роми осећају заштићеним од лошег поступања и насиља и да имају праве шансе да расту и напредују на основу њихових напора и заслуга. Колективно, ми желимо да будемо ти који доносе одлуке о нашој култури и идентитету и желимо да их поштујемо и третирамо као једнаке култури већинске популације, рекао је Дејан Павловић, координатор за ромска питања за В. Бању и захвалио се свим установама и институцијама које директно и индиректно имају везе са ромском популацијом.

Иван Џатић, заменик председника општине честитао је Међународни дан Рома.

– Увек имате тај ведар дух иако нису услови живота у којим живите на највишем нивоу. Оно на шта сам посебно поносан, као и моји сарадници, у последњих седам година од како смо преузели одговорност да руководимо Општином В. Бања јесте да се нисмо делили, имали смо прилику да 80% ваше популације и лично познајемо, да разговарамо са вама, да дођемо у ваше насеље, саслушамо ваше проблеме и да покушамо да их решавамо. Кад говоримо о образовању, ми се заиста трудимо да према нашим могућностима олакшамо живот ваших ђака: бесплатне ужине, школски прибор, пакетиће… Што се проблема становања тиче, ми се трудимо  да у буџету одвојимо средства за адаптације најугроженијима. Надам се да ћемо корак по корак, у годинама које су пред нама подићи квалитет живота ваше популације, рекао је Џатић.

– На територији врњачке Општине налазе се три ромска насеља: Доњи Грачац, Руђинци и Врњци у којима живи око400 становника ромске националности. Као припадници ромске националности, према попису становништва из 2911. године изјаснило се 334 лица. На евиденцији Центра за социјални рад В. Бања регистровано је 298 корисника ромске националности што је 90% од укупног броја Рома који живе на територији општине. Центар омогућава Ромима остваривање права на: новчану социјалну помоћ породици, једнократну новчану помоћ, помоћ у натури и изузетну новчану помоћ за побољшање услова становања. Од укупног броја лица ромске националности евидентираних у претходној години (293) НСПП користило је 72%, док је ову помоћ од укупног броја лица осталих националности (3.291) користило 7%. Овај податак је показатељ колико је лица ромске националностти обухваћено правима НСПП и колика је улога Центра за социјални рад у побољшању услова живота и социјалног статуса Рома у Општини В. Бања.Даљи задаци Центра за социјални рад су у складу са општим циљем Стратегије за социјално укључивање Рома у РС, да се побољша њихов социјално-економски положај уз пуно уважавање мањинских права и већу социјалну укљученост у све сегменте друштва, рекла је Биљана Веселиновић, стручни сарадник Центра за социјални рад.

Слободан Дишовић констатовао је да је животни стандард Рома знатно побољшан. Он је препоручио оснивање културно-уметничког друштва и истакао да у ромској популацији постоји знатан број добровољних давалаца крви. Дишовић се заложио за интезивирање активности на уређењу ромских насеља.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

БАЛАДА ЗА ФЛАУТУ И КЛАВИР У ЗАМКУ КУЛТУРЕ

БАЛАДА ЗА ФЛАУТУ И КЛАВИР У ЗАМКУ КУЛТУРЕ published on

У Замку културе, 4. априла одржан је концерт на коме су наступиле флаутисткуиње Тијана Бојовић и Мина Цветковић уз клавирску сарадњу Невене Глигорић. Концертни репертоар обухватио је композиције Ј. Бинета, Е, Боце, А. Асела, Ф. Девинеа, П. Хиндмита, Ф. Мартина и Ф. Доплера. Концерт је био хуманитарног карактера за Мину Месаровић из Чачка.

Тијана Бојовић основно музичко образовање завршава у МШ „Корнелије Станковић у Трстенику а потом СМШ „Др Војислав Вучковић“ у Чачку. За време средњошколског образовања освајала је прва места на републичким такмичењима из солфеђа, као и треће место на републичком такмичењу из флауте у Београду. Студира на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевџцу у класи проф. Кароља Марочика.

Основно и средње музичко образовање Мина Цветковић завршила је у МШ „Др Војислав Вучковић“ у класи проф. Сузане Марочик. Апсолвент је  на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевџцу у класи проф. Кароља Марочика. У току школовања освојила је преко двадесет награда на домаћим и међународним такмичењима. Активно наступа као солиста, камерни и оркестарски извођач на фестивалима и музичким свечаностима широм земље.

Невена Глигорић студирала је на ФМУ у класи Маје Рајковић и у истој класи завршила је и специјалистичке студије.Током студија наступила је на више такмичења. Похађала је и бројне мајсторске курсеве. Одржала је низ солистичких реситала и активно наступа као камерни музичар. Тренутно ради као уметнички сарадник на катедри за дуваче и гудаче на ФИЛИМ-у у Крагујевцу.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

Primary Sidebar

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial