Skip to content

Document Header

СКУПШТИНА ОДБОЈКАШКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ

СКУПШТИНА ОДБОЈКАШКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ published on

Трећа редовна Скупштина одбојкашког савеза Србије, одржана је 11. маја у Хотелу „Фонтана“ у Врњачкој Бањи.

Борба за популаризацију одбојке не води се само на терену и на одбојкашкој мрежи, већ све више и на друштвеним мрежама. ОСС је препознао потребу да по први пут организује панел дискусију „Значај друштвених мрежа у промоцији одбојке“. Скупштини су присуствовали сви делегати ОСС, представници одбојкашких региона у Србији и представници одбојкашких клубова. О значају друштвених мрежа, маркетингу и важности неговања интернет публике говорили су људи који се тиме баве на нивоу Савеза и на нивоу клубова.

 „Ово је јако значајна Скупштина јер је обухватила две радионице о друштвеним мрежама и презентацији телевизије Одбојкашког савеза Србије која се може пратити на Јутјубу,  где смо кроз примере  ОК „Тент“ и ОК „Војводина“ приказали њихов начин рада  и позвали све остале клубове да следе пример ових клубова и тиме привуку што већи број пратилаца на друштвеним мрежама и сопственим сајтовима“, изјавио је Зоран Гајић, председник Одбојкашког савеза Србије.

 Према његовим речима, држава издваја више новца за Фудбалски и Кошаркашки савез иако одбојкаши у току године имају више припрема и такмичења него други. Гајић је нагласио да је потребно више радити на промоцији одбојке, како би Савез имао више новца. Боља финансијска ситуација, омогућила би и боље припреме за велика такмичења, која очекују женску и мушку одбојкашку репрезентацију, закључно са квалификацијама за летње Олимпијске игре у Токију.

„Женска одбојкашка репрезентација има ове године четири такмичења, мушка три, обе имају по једно европско првенство, квалификације за Олимпијаду и Лигу нација. Најважније су квалификације за ОИ јер је изузетно тешко квалификовати се за Олимпијске игре“,  рекао је Гајић.

Учеснике Скупштине Oдбојкашког савеза Србије, поздравио је Бобан Ђуровић, председник општине Врњачка Бања.

С. Станојчић

Please follow and like us:
error20

НАСТУП ХОРА „АБРАШЕВИЋ“ У ЛУЧАНИМА

НАСТУП ХОРА „АБРАШЕВИЋ“ У ЛУЧАНИМА published on

Хор „Абрашевић“ је наступио са четири композиције

Поводом великог јубилеја Наменске индустрије „Милан Благојевић“ из Лучана, а на позив тамошњег Црквено – варошког хора „Свети Сава“, са којим Хор „Абрашевић“ има вишегодисњу сарадњу, одржан је 14.маја заједнички концерт, на коме је присутна публика уживала у композицијама са којима су наступили чланови оба хора.

Хор „Абрашевић“ је наступио са четири композиције, и то: „Молитва за Србију“, „Ангел вопијасе“, „Ајде слушај, слушај, калес бре Анђо“ и на крају са нумером „Свилен конац“.

После концерта, домаћини су приредили лепу закуску, на којој у лепом расположењу, чланови оба хора, уз песму и игру, наставили са дружењем. Оба хора негују репертоар који је веома сличан, тако да је договорено да се убудуће међусобна сарадња  интензивира, на задовољство како чланова оба хора, тако и публике у оба града.

Треба истаћи и чињеницу да је хор из Лучана, приликом гостовања као гост „Абрашевића“, на Васкршњем концерту, добио највише аплауза од свих присутних хорова, што је био случај и приликом ранијих њихових наступа на овом сада већ традиционалном културном догађају, који Врњачку Бању издваја као град где  хорско певање, све више и више, добија високо место на лествици културних догађаја.

Ванчо Рунтески

Please follow and like us:
error20

НИКОЛА ТЕСЛА – НАСЛЕЂЕ ЈЕДНОГ НАРОДА

НИКОЛА ТЕСЛА – НАСЛЕЂЕ ЈЕДНОГ НАРОДА published on

У оквиру националне манифестације „Музеји за десет“, уз подршку Музеја Николе Тесле и Удружења за културу, науку и образовање „Никола Тесла“, трибина, одржана у Замку Белимарковић, 17. маја, омогућила је публици боље разумевање Теслиног дела, сто година од аутобиографије „Моји изуми“.

У томе су им помогли учесници, др Предраг Милосављевић, на тему „Мера и узвишеност: 120 година од истраживања у Колорадо Спрингсу“ и кустос Музеја Николе Тесле, Радомир Путник на тему „Теслино стваралаштво: идеје, дела и видици“, који је на крају трибине одржао презентацију реплика Теслиних експоната.

За Николу Теслу је везано и двоје људи који су живели у Врњачкој Бањи, један од њих је Стеван Чађевић, који је ишао у Будимпешту да позове највећег српског научника, 1892. године, након чега је Тесла боравио једини пут у Београду, а други је био Ђока П. Јовановић, лекар, који је испред Српског лекарског друштва одржао пригодан говор у присуству Николе Тесле.

– Често од наших западних суседа видимо да се отимају око његовог порекла, међутим, ја сам урадио цитате Николе Тесле, где он говори ко је и шта је. Он је практично човек који нас је увео у модерно доба, рекао је др Предраг Милосављевић.

У име Удружења „Млади математичар“ које је организатор ове трибине и манифестације „Мост математике“ под покровитељством Културног центра и Општине Врњачка Бања, посетиоце је поздравила Радица Каровић, речима да је математика наука која је у темељу сваке културе и сваке науке.

С. Станојчић

Please follow and like us:
error20

СУРЛАШИ – ДИВОВИ ИЗ НАШЕ ГЕОЛОШКЕ ПРОШЛОСТИ

СУРЛАШИ – ДИВОВИ ИЗ НАШЕ ГЕОЛОШКЕ ПРОШЛОСТИ published on

У оквиру националне манифестације „Музеји за 10“,  16. марта 2019. године у Замку Белимарковић, отворена је изложба „Сурлаши – дивови из наше геолошке прошлости“. Аутори изложбе су Сања Алабурић, виши кустос палеонтолог, др Зоран Марковић, музејски саветник и Милош Миливојевић, виши геолошки препаратор из Природњачког музеја  из Београда.

Сурлаши су потомци импозантних сисара у процесу еволуције, а карактерише их: крупно тело, сурла и кљове. Од релативно малих животиња еволуцијом су постали најкрупнији копнени сисари. Данашњи представници сурлаша су афрички и азијски слон, а бројне врсте ове групе (платибелодон, ананкус, мамут и др.) су изумрле.

На изложби су приказани оригинални делови скелета сурлаша из збирки Природњачког музеја (зуби, доње и горње вилице) чији су фосилни остаци откривени на територији Србије и Македоније. Поставка је графички обогаћена крупним илустрацијама сурлаша. Два најпознатија мамута пронађена на територији Србије – Кика и Вика, представљени су  у виду реплика лобање и делова скелета. Стотине делова скелета мамута и других сурлаша на нашој територији доказ су да су ове животиње у великом броју насељавале подручје Србије. Ова област је још увек неистражена и очекују се нови научни налази у будућности, а осим научне и музеолошке важности, фосили су занимљиви и широј јавности.

Када се каже сурлаш, прва помисао је да је у питању данашњи афрички или азијски слон, евентуално мамут. Међутим, они су само потомци једне групе сисара чији су фосилни остаци део процеса који је трајао милионима година. Од релативно малих животиња еволуцијом су постали најкрупнији копнени сисари. Све до проналаска комплетних скелета, представа о овим животињама била је нејасна, а понекад и гротескна. Њихове лобање и крупне кости људи су доживљавали као делове киклопа или других митских бића. Захваљујући бројним фосилним остацима у природњачким збиркама широм света, данас знамо довољно да успешно реконструишемо њихов изглед.

Током палеогена (пре 65-23 милиона година) Арабијско полуострво и Африка били су спојени у један континент са тропском климом, изолован од остатка света океаном Тетисом, на коме су настали први сурлаши. Првобитне примитивне форме сурлаша биле су животиње величине свиње са кратком сурлом и благо увећаним секутићима. Каснији облици показују типичне особине савремених слонова, краће и компактније тело, краћу и вишу лобању и увећане друге горње секутиће – кљове. Почетком миоцена (пре око 23 милиона година) промене у грађи Земље и померање континената доводе до хладније климе, али и до миграције сурлаша из Африке у Азију и Европу. Тада су то биле веома крупне животиње са карактеристикама сличним данашњим слоновима. Временом је дошло до увећања њиховог тела, скраћивања вилица и смањења броја зуба. Бројне необичне врсте сурлаша разврстане су у више фамилија. Четири од њих су имале 14 представника током геолошке историје наших простора.

Основна особина која карактерише ред сурлаша је сурла по којој су и добили име. Сурла је формирана од горње усне и носа, а користи се за дисање, хватање предмета и усисавање воде. Продужеци слични прстима на крају сурле су веома покретни и осетљиви. Друга карактеристика сурлаша су кљове. То су продужени секутићи који током еволуције показују велику варијабилност у дужини и анатомији.

Фосилни остаци мамута пронађеног у Кикинди 1996. године, у глинокопу Компаније „Тоза Марковић“ на дубини од 21 метар, припадају прелазној врсти између степског слона и рунастог мамута. Пронађен скелет је готово комплетан, а по облику карлице сматра се да је у питању женка. Старост индивидуе је процењена на 64 године, а старост скелета на око пола милиона година. Скелет је пронађен на месту угинућа – in situ. Оригинални скелет Кике изложен је у Народном музеју Кикинда у Кикинди.

Маја 2009. године експлоатацијом угља у површинском копу рудника угља Термо-електране „Дрмно“, на отвореним геолошким профилима (дубине 27 метара) нађени су остаци скоро целокупног скелета мамута Вика. Веома сложен процес конзервације in situ, урадили су стручњаци Природњачког музеја из Београда. Касније је скелет пребачен у покривени објекат археолошког налазишта Виминацијум, где је данас изложен за публику. Утврђено је да је овај горостас дужине преко 6 метара доживео дубоку старост од око 60 година. Анализе старости геолошких слојева у којима је фосил пронађен указују да је ово представник једне од првих форми мамута у овом делу Европе.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
error20

СИНЕРГИЈА ДВЕ УМЕТНОСТИ

СИНЕРГИЈА ДВЕ УМЕТНОСТИ published on

Вече клавира и поезије, пијанисткиње  Љиљане Арсеновић и Даринке Марковић, песникиње,  приређено је у Замку Белимарковић, 17. маја, у организацији Културног центра. Пред публиком су две велике уметнице на њима својствене начине, извеле дела из класичне музике и поезије.

Пијанисткиња Љиљана Арсеновић је у својој деветој деценији живота, енергијом која припада млађима, извела дела из свог опуса. Музика коју тумачи је опис природе, и како сама воли да цитира Гетеа, успева да нам дочара жубор воде и цвркут птица. Извођењем дела „Бура на језеру“, Игнаца Михаљија, започела је концерт, а уследила су „Буђење пролећа“ Филипа Емануела Баха, „Песма цвећа и Алпски цвет“, Густава Лангеа, „Вечерења звона“ Геблера, „Птичица и лептир“ Едварда Грига, „Кукавица“ Клода Дакена, „Вечерња песма птичице“, Бринли Ричардса.

Стихови песама „Мостарске кише“ Пере Зубца, „Пролећне песме“ и „Стрепње“, Десанке Максимовић, „Песме жени“ Јована Дучића и на крају песме Лазе Костића, „Санта Марија де ла салуте“, у рециталском извођењу песникиње Даринке Марковић, смењивали су се те вечери у Замку Белимарковић са  изведеним репертоаром на клавиру.

Пијанисткиња Љиљана Арсеновић, дипломирала је клавир на Музичкој академији у Београду, у класи проф. Олге Михаиловић. Усавршавала се као стипендиста Конте Киђија, на његовој Академији Киђана у Сијени, у класи маестра Гвида Агостија и свирала је на завршном концерту пред Конте Киђијем. Одржала је велики број концерата као солиста, као сарадник са јапанском виолинисткињом Мегуми Тешима Калман и са својим Триом ОРИОН. Објавила је осам компакт дискова и две књиге, „Женски ликови из Библије“ и „Мој живот са музиком“.

Песникиња Даринка Марковић. Завршила је Педагошку академију, смер Српскохрватски језик у Сплиту, и три године играла у драмском ансамблу Хрватског народног позоришта . Учитељски факултет завршила је у Београду, пише поезију за децу и одрасле, а до сада је објавила седам књига. Члан је више књижевних клубова и председник Књижевног клуба „Иво Андрић“.

С. Станојчић

Please follow and like us:
error20

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial