Skip to content

Document Header

КАРАВАН КОЗМЕТИКЕ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

КАРАВАН КОЗМЕТИКЕ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ published on

Промотерски аутобус козметичког бренда „Голден Роуз“, турске компаније  „Еркул Козметикс“, био је стациониран 22. јуна испред хотела „Цептер“ у Врњачкој Бањи.

„Еркул козметикс“ је једна од водећих компанија у козметичком сектору, од оснивања 1983. године инсистира на високом квалитету и разумним ценама. Ова турска компанија производи и козметику попут кремастих подлога, компактних руменила, сенки за очи, маскара, кармина, сјајева за усне и лакова за нокте водећи бренд је „Голден Роуз“. Ове године, овај караван козметике промовише бренд компаније у преко 50 градова Србије. Професионални шминкери, који поред бесплатног шминкања, посетиоцима свог путујућег штанда предлажу козметичке савете и информације о новим производима, омогућили су купцима својих производа да их пре куповине испробају, што је привукло велику пажњу гостију и мештана.

„Еркул козметикс“  је један од пет највећих произвођача лакова за нокте у свету и има успеха и ван граница Турске јер извози производе у 86 земаља света, укључујући Америку, Северну Африку, Блиски исток, Балкан, бивше републике СССР-а и Европу.

С.Станојчић

Please follow and like us:
error20

О ГЛУМЦИМА КОЈИ СУ ВОЛЕЛИ БАЊУ

О ГЛУМЦИМА КОЈИ СУ ВОЛЕЛИ БАЊУ published on

Део парковских површина Врњачке Бање, поред новоизграђене цркве и наспрам Хотела „Фонтана“, према идејном решењу Општинске стамбене агенције, биће посвећен великанима српског глумишта.

– Око 14 стабала симболично ће подсећати на глумце који су преминули а били на неки начин везани за Врњачку Бању, а то су: Бата Стојковић, Бата Живојиновић, Павле Вујисић, Петар Краљ, Драган Николић, Љубиша Самарџић, Марко Николић, Милорад Мандић – Манда, Маринко Маџгаљ, Небојша Глоговац. Стицајем околности, морамо поред платана засађеног у част Драгана Николића, да засадимо питоми кестен Милени Дравић, затим нашем драгом комшији који је такође преминуо ове године, Воји Мирићу, засадићемо питоми багрем, за Предрага Ејдуса засадићемо граб, а Мира Бањац нас је замолила да засадимо јаблан, међутим то дрво је тешко наћи па ће највероватније то бити златни јавор. Више од тога неће се садити јер ће то бити једна заокружена целина и према мишљењу стручне јавности и Бањчана та парковска целина би требало да буде у облику филмске траке као и стаза између засађених стабала. Свако стабло ће бити обележено сликом и биографијом глумца, изјавио је Никола Џамић, творац идеје о „Глумачком парку“.

Манифестација „Дани Данила – Бате Стојковића“ која се ове године десети пут одржава у Врњачкој Бањи, пред Фестифала филмског сценарија, биће конципирана као резиме свих досадашњих под називом „А мене ако се сетe, сете се“.

– Све ове године, радили смо као организатори, Цица – Стана Симић и ја, али смо подршку увек имали од Општине Врњачка Бања, Културног центра и Туристичке организације. Један од наших највећих драмских писаца, Душан Ковачевић, отвориће ове године манифестацију у Амфитеатру „Бата Стојковић“, уз присуство Мире Бањац, Драгана Вујића – Вујкета, Цација Михајиловића, Љиљане Драгутиновић, Владе и Бајке, Батиних пријатеља. И ове године имаћемо чувени аутобус из филма „Ко то тамо пева“, заправо реплику аутобуса који ће бити у возном стању и користиће се за вожњу туриста по граду. Приредићемо и једно књижевно вече или јутро под називом „Сећање на глумце“, и то на мосту „Ко то тамо пева“, посвећеном филму, редитељу Слободану Шијану и сценаристи Душану Ковачевићу, a на Тргу културе биће изложено и више од 40 глумачких портрета. „Дани Данила – Бате Стојковића“, биће свечано отворени, десети јубиларни пут, а морам да споменем у овом контексту и Драгана Гагу Николића, који је до своје смрти долазио, захваљујући Специјалној болници „Меркур“ и био наш гост. Човек који је неприметно долазио у Врњачку Бању и неприметно одлазио. Њега нисмо ни смели да питамо али ни Миру Бањац да ли кошта и колико, што су нам посветили своје време и дошли да учествују у манифестацији. То би за њих била увреда, Драган Николић је увек долазио о свом трошку, говорио о Бати на манифестацији и неприметно одлазио. Ми се онда упитамо где је, па сазнамо да је отишао за Београд. Милена Дравић, једном је изјавила: „Хвала Врњачкој Бањи која је мог Драгана са неба спустила на земљу“, испричао нам је Никола Џамић и најавио отварање манифестације „Дани Данила Бате Стојковића“, 10. августа у 20 часова. А свих њих почивших великана српског глумишта ако се случајно некада не сетимо, подсетиће нас стабла у врњачком парку, посвећена њима.

С. Станојчић

Please follow and like us:
error20

ОБЕЛЕЖЕН БЕЛИ ПЕТАК НА ГОЧУ

ОБЕЛЕЖЕН БЕЛИ ПЕТАК НА ГОЧУ published on

Први петак након Тројица „Бели Петак“, као сеоска слава, обележен је на Гочу код записа, сечом колача, у присуству многобројних гостију, мештана и представника локалне самоуправе.

Овогодишњи домаћин славе било је ЈП „Белимарковац“, а колачар, директор овог предузећа Драгослав Благојевић, који је домаћинство славе за следећу годину, предао Ивану Трифуновићу, директору ТО Врњачка Бања. После молитве и сечења колача, у име општине, председник Бобан Ђуровић је изјавио да је локална самоуправа урадила пројекат уређења Гоча, који не подразумева урбанизацију већ повећање садржаја и броја туриста. Пројекат је вредан око 100 милиона динара и биће реализован уз подршку ресорних министарстава. Председник Удружења „Гочки круг“, Родољуб Џамић захвалио се свима који су дошли и  доделио повеље захвалности за велики допринос и подстицај уређењу Гоча, Општини Врњачка Бања, јавним предузећима, РТВ Врњачка Бања и појединцима који су помагали Удружење „Гочки круг“.

С.С.

Please follow and like us:
error20

ФИЛМОПИСЦИ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

ФИЛМОПИСЦИ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ published on

НОВ ЦИКЛУС ТРИБИНА МИЛАНА НИКОДИЈЕВИЋА

Народна библиотека „Др Душан Радић“ је 20. јуна започела је нов циклус трбина под називом „Филмописци“. Идејни творац тог циклуса је Милан Никодијевић, прослављени врњачки филмски и културни радник. Његов  први гост је био Боро Драшковић, познати филмски и позоришни редитељ, универзитетски професор и аутор преко десет књига. Директан повод за ово гостовање је била Драшковићева књига „Речник редитеља“.

Представљајући свог госта професор Никодијевић је истакао да је реч о једној ренесансој појави, некоме ко је једнако био успешан на више поља деловања, упоредивши га са Живојином Павловићем и Мићом Поповићем. Иако пре свега познат као филмски редитељ, Драшковић се са подједнаким успехом бавио и радом у  позоришту и на телевизији, сликарством, писањем. Заједно са Миланом Никодијевићем је професор на Академији уметности у Новом Саду. Никодијевић је подсетио да није реткост да се филмски редитељи баве писањем, и то са успехом, навевши као примере Живојина Павловића, Душана Макавејева и Пуришу Ђорђевића, између осталих. Драшковић се на то надовезао рекавиши да је у свом филмском и позоришном раду имао паузе између пројеката и да су оне знале да потрају и да је он то време користио за писање. Актуелну књигу „Речник редитеља“ Никодијевић види као драгоцен путоказ младим нараштајима да до неких знања и решења дођу лакшим путем. Један посебан део разговора је посвећен раду на књижевним предложцима и још директније са самим ауторима дела која су екранизована или постављана на позоришну сцену. То је био повод да се професор Драшковић присети свог рада на екранизацији „Травничке хронике“, која никада није реализована, али коју је заснивао на инсистирању да се у Андрићев оригинални рукопис не уносе никакве измене или допуне. Притом се такође присетио и свог рада на Пиранделијевом „Хенрику IV“ за који је добио подршку лично од самог Иве Андрића. Говорећи о својим проблемима са цензуром, Драшковић се присетио занимљиве анегдоте везане за филм „Живот је леп“, када је тек након што је филм доживео успех у иностранству, био прихваћен и у Југославији. Том приликом се о филму похвално изјаснио и славни пољски режисер Анджеј Вајда. Ово је био згодан повод да истакке своју наклоност и повезаност са Пољском у којој је и упознао своју будућу супругу Мају. Она ће касније иако базично костимограф, бити Борин редован сарадник у радовима на сценаријима. Драшковић се са цензуром срео и током свог позоришног рада, тако је његова режија драме „Кад су цветале књиге“ скинута са репертоара након директне интервенције Јосипа Броза Тита. Рекао је да данас нема тако директне цензуре, али да је зато доста теже доћи до могућности да се филм уради, да смо пуно сиромашнији и да је редитељима данас неупоредиво теже да дођу у позицију да редовно снимају. Говорећи о једном од најбитнијих Драшковићевих филмова „Живот је леп“ обојица саговорника су се сложили да је он на неки начин антиципирао распад земље и како је Никодијевић рекао „пандемонијум до ког ће неколико година касније доћи“.  Причајући о својим нереализованим идејама на пољу филма, професор Драшковић је рекао да већ годинама пише књигу о својим неснимљеним филмовима, који ће макар на тај начин остати забележени. Милан Никодијевић се присетио велике пасије свог госта према шаху, што је Драшковића нагнало да исприча да је због доброг познавања шаха био у прилици да упозна светског првака у шаху Бобија Фишера, чак и да одигра неколико партија са њим. Ово ће му омогућити да 1972. године добије дозволу да југословенска телевизија једина може да снима и извештава са чувеног „меча столећа“ Фишера и Спаског 1972. године.

На крају вечери велики редитељ и његов домаћин су поздрављени дугим  и заслуженим аплаузом чиме је на најприкладнији начин окончана прва у циклусу трибина „Филмописци“.

Мирослав Сташић

Please follow and like us:
error20

ДОБИТНИЦИ „ДРАГАНОВЕ НАГРАДЕ“ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

ДОБИТНИЦИ „ДРАГАНОВЕ НАГРАДЕ“ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ published on

Путописно вече старијих, које ће се у организацији Удружења „Снага пријатељства“ – Amity и Народне библиотеке „Др Душан Радић“ одржано је 21. јуна у врњачкој Библиотеци.

Током путописне вечери, публици се представило свих пет првонаграђених добитника „Драганове награде 2019“, на конкурсу за најбољи путопис старијих особа. Промовисан је и зборник „Путујући споменар“, који излази пету годину за редом, а у коме је ове године објављено 15 награђених и 15 похваљених радова.

– Циљ Конкурса „Драганова награда“ је да подржи активно старење тј. да допринесе стварању окружења у коме ће старији – њихове мисли, емоције, знање и животно искуство – бити поштовани на начин на који то уистину заслужују. Промовишући њихове путописне приче и песме, желимо да створимо простор за размену искустава, успомена и порука, у коме ће старији имати прилику да буду и остану активни, да чују једни друге и да их друштво чује, рекла је Надежда Сатарић, уредница зборника награђених и похваљених радова и председница УО Удружења „Снага пријатељства“ – Amity.

Конкурс за „Драганову награду“  основан је у знак сећања на Драгана Куку, оца суоснивача Награде, Бебе Куке. Ове године пристигли су радови 143 аутора из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Швајцарске, Канаде, Аустралије и са Новог Зеланда. Најмлађи аутор има 60, а најстарији 94 године. Најразличитијих су занимања и нивоа образовања, почев од занатлија, службеника, просветних радника, здравствених радника, инжењера, уметника…

Добитници прве награде у пет категорија су: Мирјана Николић из Ковачице, Владимир Цвијин Спремо из Каћа код Новог Сада, Слободан Алексић из Зајечара, Ирена Милосављевић из Јагодине и Јованка Стојановић из Београда.

Слободан Алексић: „Мене је инспирисала Андрићева књига медитативне прозе. Мој путопис се односи на свега четири километра пређених. То су три оближња села у близини Књажевца одакле ја потичем. Музе су окачене по тополама и по старим вајатима, ту срећем успомене на млађа времена, али и поглед на пропадање тих села.“

Ирена Милосављевић, наставница математике: „Мени је отац прошле године умро. Он је по коренима био Чех. Памтим моје путовање са њим у Праг. Те успомене сам хтела да овековечим. Писање је у мени изазавала пуно различитих емоција.“

Јованка Стојановић: „Била сам фасцинирана када сам чула да сам добила награду. Поезију пишем од малих ногу. У гимназији сам била члан Клуба младих писаца у Кикинди. Студирала сам књижевност. Објавила сам једну збирку песама, другу припремам.“

Мирјана Николић, вајар у поетици и поета у вајању: „Прича се зове „Додир колена“, то је прича из Рима који сам посетила пре 40 година. Сусрет са Мојсијем ме је потресао до даске. Фасцинирана сам причом да је Микеланђело завршену скулптуру, очаран животношћу Мојсијевом, распалио по колену и рекао „Проговори!“. Кад сам се нашла на том месту, нисам могла да одолим а да не такнем то колено.“

Владимир Цвијин Спремо, страствени пешак, написао је причу „Табанајући фијакером до родног места“. Од Новог Сада до Младенова пешачио је 63 километра, на дан свог 71. рођендана: „У детињству, са покојним братом често сам пешачио до деда Саве, у суседно село атарским путевима, петнаестак километара. Кренемо пешке, па трчимо мало, па ходамо брзо и ми смо то назвали „индијанским ходом“.

Финалу петог конкурса „Драганове награде“ присуствовала је и Беба Кула, Драганова кћерка, оснивачица Драгановог фонда. Специјално због ове прилике допутовала је са Малезије где живи и ради непуних пет година. Упитали смо је како доживљава остварење свог сна, јер дефинитивно, кроз конкурс Драган Кука наставља да живи.

– Од првих 56 прича, пре пет година, до готово 200, не само из Србије већ и из неколико земаља, не могу да опишем осећај. Ја знам да то тата види, знам да то осећа. Оно што је „Драганова награда“ потакла не може се измерити. Другарици сам пренела део емоција и ефеката ове награде и кроз пар дана стигла ми је од ње радна верзија интернет странице са називом „Јасминина награда за промоцију активног старења у Малезији“. Следеће године ће тамо бити објављен конкурс за путописну причу, на тему „Моја Малезија“ и о љубави. На Дан државности Малезије биће званична додела награда. Драго ми је што се награда проширила. Мама и ја добијамо нешто немерљиво. Чињеница да је данас, поред маме и мене, ту и моја братаница Милица, три генерације жена Кука, које и у млађим годинама подржавају активно старење заиста је превазишла сва очекивања, рекла нам је Беба Кука и нагласила да  без Удружења Amity и Наде Сатарић, њиховог волонтерског рада што се тиче организације, „Драганова награда“ не би постојала.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
error20

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial