Skip to content

Document Header

АУТОПУТ „МИЛОШ ВЕЛИКИ“ ЗНАЧАЈАН ЗА ВРЊАЧКУ БАЊУ

АУТОПУТ „МИЛОШ ВЕЛИКИ“ ЗНАЧАЈАН ЗА ВРЊАЧКУ БАЊУ published on

Деоница аутопута „Милош Велики“ од Обреновца до Љига свечано је отворена код петље Љиг, уз ватромет и песму „Играле се делије“. Проласком првих аутомобила, у бојама заставе Србије, кроз тунел „Бранчић“, аутопут је пуштен у саобраћај.

Свечаном отварању присуствовали су председник Србије Александар Вучић, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, чланови Владе Србије, бивши председник Србије Томислав Николић, министар саобраћаја и веза Републике Српске Неђо Трнинић, представник српског народа у Црној Гори Андрија Мандић, кинеска делегација, као и многобројни гости и грађани из наших крајева.

Председник Србије Александар Вучић захвалио је свим радницима коју су радили и градили аутопут „Милош Велики“. Он је истакао да овај аутопут представља „нов живот за све грађане Србије“.

Пуштањем у саобраћај аутопута „Милош Велики“, туристички потенцијали Врњачке Бање су већи и наше место постаје ближа дестинација свима. Поред Аеродрома „Морава“ у Лађевцима и будућег Моравског коридора, Врњачка Бања ће постати епицентар српског туризма.

С. Станојчић

Please follow and like us:
error20

ВРЊАЧКО „ЗДРАВЉЕ У ЧАШИ“ У БЕОГРАДУ

ВРЊАЧКО „ЗДРАВЉЕ У ЧАШИ“ У БЕОГРАДУ published on

У елитном простору у центру Београда, у Етнографском музеју на Студентском тргу 13, у присуству бројних званица (Ђурђијана Јовановић из Министарства културе, проф. др Срђе Трипковића, чланови Крунског савета итд.) 11. јула отворена је изложба „Здравље у чаши“ која jе до 19. августа гостовала у овом музеју, иначе матичној кући за етнолошку грађу и материјал за Србију. Аутор изложбе је виши кустос Јелена Боровић-Димић, а сарадник на пројекту и аутор дизајна изложбе и каталога је мр Благоје Димић. Током њеног трајања посетило ју је 1.396 посетилаца,

Exif_JPEG_420

После поздравних речи директорке Етнографског музеја, госпође Чолак-Антић Поповић и директора Културног центра Саше Миленковића, о изложби је говорила Јелена Боровић-Димић, захваливши се најпре директорки музеја, њеним сарадницима и техничком особљу, што је препозната вредност изложбе и омогућено јој је да у престоници буде представљена као део музејског рада и размишљања о културном наслеђу у Врњачкој Бањи.

 Она је нагласила да је: „изложба и публикација „Здравље у чаши“ припремана од резултата више пројеката и збирки. Наиме, од 2014. је рађено неколико пројеката који су се завршавали са одредницом  „изложба која расте“. То су биле изложбе: „На водопоју“, „Посуде за воду“ и на крају „Чудотворка под Гочем“, и све три су имале за циљ да успоставе такву комуникацију са посетиоцима, да могу их увуку у креативни процес да заједно граде збирке, односно да основном поставком заинтересују становнике и госте да је допуне својим сећањима, фотографијама, предметима, дакле да тај основни фундус буде допуњен поклонима грађана. Поставка се састоји из материјала из више збирки; уметничке, етнолошке и историјске. Изложба почиње портретом Барона Хердера, (рад сликара Предрага Чомагића), ког је кнез Милош позвао да прегледа рудно минерално богатство Србије са посебним освртом на со, и он је води бање у Врњцима прорекао лепу будућност поредећи је са извором Шенбрун у Карловим Варима. Други је рад „Коњ“ Зорана Драгичевића који  асоцира на Хаџи Јевтиног коња и на откриће лековитости врњачких вода у модерно време, које се за њега везује, трећи је рад биста Павла Мутавџића, креатора „Основателног фундаторског друштва кисело вруће воде у Врњцима“ 1868, рад вајара Александра Шеровића, и четврти је амбијентални фото колаж сликара Благоја Димића који приказује Врњце почетком 19. века. Поред тога, ту су посуде за воду које су коришћене кроз време: од природних облика тикви судовњача, преко дрвених, земљаних – керамичких, металних кованих, ливених емајлираних до стаклених и порцеланских, посебан акценат је стављен на збирку специфичног бањског мобилијара, бањских чаша која је овом приликом допуњена и у целини први пут представљена јавности. У модерно време минерална вода захватана је чашом специјално прављеном за минералну воду која је код богатијих гостију најпре била порцеланска са сиском донета обично из Карлових Вари, или стаклена из Липика. Али крајем 19. и почетком 20. века, како је Бања постајала све познатија и развијенија започето је са израђивањем стаклених чаша са врњачким мотивима. Специфичност ових чаша је била да су биле градиране у милилитрима, па је бањски гост наточивши воду у чашу одливао из ње вишак, преко оне количине коју је прописао лекар, обично у камену посуду – одливник која се налазила поред минералног извора. Те најраније чаше биле су израђене од танког, крхког стакла, док су непосредно пред рат и оне после Другог светског рата израђиване од пунијег стакла. Од краја седамдесетих година двадесетог века стаклене чаше су замењене пластичним. Да би се снабдели са дневном прописаном дозом, а да вода не изгуби своје квалитативне особине, вода је точена у стаклене боце или у термосе, који су чували топлоту и квалитет минералне воде.

Бању су почели да граде они захвални за излечење који су формирали удружења којим су пропагирали лековитост воде почев од Основателног фундаторског друштва (1868) чија се 150 годишњица формирања обележила прошле године, преко Одбора сталних посетилаца (1911) и Друштва пријатеља Врњачке Бање (1933). Лековита моћ воде се доказивала у пракси, у њу се веровало као и лекарима, што је опет доприносило излечењу.

Текстом и изложбом пропраћен је пут госта од рекламног позива огласима и проспектима да дође, преко путовања, смештаја и уписа у књигу смештаја, одласка код бањског лекара и уписа у лекарску књигу, кратког описа врњачких вода, купања и испијања воде као део бањске „куре“, преко књига које су писали бањски лекари или Друштво пријатеља Врњачке Бање. Куриозитет су четри документоване бањске приче, једна о љубави додавачице воде Душанке Кљајић и бањског госта Љубе Тодоровића, друга станодавца Новице Михајловић и бањске гошће Катице, трећа о 114 годишњој љубави породице Снежане Нене Глиговић према Врњачкој Бањи, која, сваке године, генерацијма долази у Врњачку Бању и четврта о седамдесетогодишњој оданости Врњцима породице академика Николе Тасић. Изложбу употпуњују и пијетални панои са фотографијама познатих у Бањи до краја прве половине 20. века: Десанке Максимовић, Иве Андрића, Миће Поповића, Светозара Глигорића, Жанке Стокић, Свете Грданичког и других.“

Јелена Будимирова

Please follow and like us:
error20

ПОМОЋ РОМИМА У ГРАЧАЦУ

ПОМОЋ РОМИМА У ГРАЧАЦУ published on

Право на храну, на достојанствену исхрану и приступ довољној количини одговарајуће хране представља једно од најосновнијих људских права.

И поред тога што се у свету производе довољне количине хране за сваког становника планете, шпекулативне радње доводе до тога да добар део популације, а процене иду до броја од милијарду људи, што чини шестину становништва,  гладује. Вођени максимом „Мисли глобално, ради локално“ уз непроцењиву помоћ домаће организације Банка хране и пријатеља из Трстеника, врњачка Канцеларија за ромска питања је 16. августа ове године у Грачацу организовала акцију  поделе помоћи у храни. Посебно је битно истаћи да је ову  помоћ становништву Грачаца донирала Општина Трстеник у сарадњи са Ромским културним центром, показујући тако да се кроз сарадњу више институција и локалних самоуправа могу остварити позитивни резултати.

Захваљујући већнику за трговину, туризам и националне мањине Општине Трстеник Ненаду Радовићу, РКЦ-у Трстеника на челу са Југославом – Југом Васићем, трстеничком координатору за ромска питања Дејану Савићу и врњачком координатору за ромска питања Дејану Павловићу сваки од  преко 250 становника ромског насеља Грачац добио је мини пакет у коме су се налазили по два чоколадна млека и по две „Карнексове“ паштете. Ради се о вишку помоћи у храни за коју су аплицирали трстенички представници за ромску националну мањину и која је после дељења трстеничким Ромима уступљена Ромима у Грачацу. У петак је подељено 32 пакета чоколадног млека и преко 600 паштета. Након што су сви добили следовање остатак паштета је подељен најугроженијим породицама, а остатак чоколадног млека деци која су се ту затекла.

– Оваква добра пракса и сарадња две суседне општине представља  одличан пример како се у будућности може радити на решавању неких од проблема најугроженијих делова становништва – изјавио је том приликом Дејан Павловић, координатор за ромска питања Општине Врњачка Бања. Хвала Општини Трстеник, Ромском културном центру и свима који су учествовали у овоме уз наду да ћемо наставити сарадњу и једни другима бити од помоћи, јер заједно можемо постати део решења, а не део проблема.

Предраг Николовски

Please follow and like us:
error20

ЗАВРШЕН 43. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

ЗАВРШЕН 43. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА published on

Пројекцијом четири филма, 17. августа је завршен 43. Фестивал филмског сценарија.

Последње фестивалско вече отпочело је у сали Биоскопа пројекцијом филма „Режи“ у режији Косте Ђорђевића по сценарију Драгана Николића да би потом на Летњој позорници, у Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“ настављено пројекцијом филма Данета Станојчић „Године у (В)етру“ ван конкуренције. Пето фестивалско вече завршено је пројекцијама филмова у званичној конкуренцији, најпре филма „Јужни ветар“ по сценарију Милоша Аврамовића и Петра Михајловића, а у режији Милоша Аврамовића и на крају, филма „Пијавице“, за који су сценарио урадили Давид Албахари, Драган Маринковић и Душан Спасојевић а режирао Драган Маринковић.

Уследио је постфестивалски програм 18. августа када је летњој позорници приказан филм „Балканска међа“ по сценарију Андреја Аналкина, Ивана Наумова и Наталие Назарове, у режији Андреја Волгина. Постфестивалски програм завршен је сутрадан, 19. августа пројекцијом филмова „Између дана и ноћи“ и „Која је ово држава“.

Жири 43. Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи констатује да је овогодишња филмска продукција богата и стилски и жанровски разноврсна. Филмови третирају историјске, савремене, друштвено ангажоване и теме намењене деци, што је ретко у српкој кинематографији. Филмови који су приказани у такмичарском програму 43. Фестивала филмског сценарија крећу се од изразито ауторских остварења до  жанровски профилисаних дела која комуницирају са широком биоскопском публиком.

Жири користи прилику да Дирекцији Фестивала предложи да од следећег фестивала установи специјалну награду која ће носити име Гордана Михића а додељиваће се филмовима који се баве савременим темама и социјалном проблематиком.

 Жири 43. Фестивала филмског сценарија у саставу Биљана Максић, Ђорђе Милосављевић и Милан Никодијевић додељује следеће награде:

Прву награду за сценарио филма „Ајвар“, сценаристкиња Ане Марије Роси и Маје Тодоровић, у режији Ане Марије Роси и продукцији „Biberche“.  За мелодрамски интонирану причу написану и остварену ван стереотипа и клишеа, показујући нам на свеж и оригиналан начин крај једне љубави.

Другу награду за сценарио филма „Јужни ветар“ сценариста Милоша Аврамовића и Петра Михајловића, у режији Милоша Аврамовића и продукцији Куће „Режим“. За савремену криминалистичку причу која на аутентичан начин третира поменути жанр у српској кинематографији, саобразно тенденцијама у светском филму. 

Трећу награду за сценарио филма „Делиријум тременс“  по сценарију и у режији Горана Марковића у продукцији Радио телевизије Србије.  За поетичну прицу о феномену глуме и судбини уметника који покушава да нађе своје место у друштву, чиме нас аутор подсећа на своја најуспешнија остварења.

Жири  је све одлуке донео једногласно.     

Please follow and like us:
error20

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial