Skip to content

Document Header

АКАДЕМИК БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

АКАДЕМИК БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ published on

ВЕЛИКИ СРПСКИ НАУЧНИК: АКАДЕМИК БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

У оквиру пројекта „Приче о времену“ и програма „Велики српски научници“ чији је аутор Јелена Боровић Димић, а сарадник на пројекту академик Видојко Јовић, публици је 15. септембра у салону Замка културе др Драгана Антоновић представила живот и дело археолога, академика Борислава Јовановића.

Борислав Јовановић рођен је у Кавадарцима у Македонији, 22. јуна 1930. године. Основну и средњу школу завршавао је у Македонији, као и у Краљеву и Новом Саду где је и завршио гимназију 1949. године. Диломирао је на катедри за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду 1955. године. Године 1956. уписује постдипломске студије из праисторијске археологије на истој катедри.

Дисертацију „Појава и развој енеолита у Југославији“ одбранио је 1964. године на Филозофском факултету. Неколико година касније, 1971, делове своје дисертације објавио је у књизи под насловом „Металургија енеолитског периода Југославије“.

У Археолошком институту у Београду ради од 1959. до 1995. године, при чему је прошао сва звања научног радника од асистента до научног саветника за област праисторијске и протоисторијске археологије. Директор Археолошког института у Београду био је од 1978. године до 1986. године. Организовао је и спровео низ истраживачких пројеката као што су заштитна ископавања на Ђердапу (1965—1970) и системска вишегодишња ископавања локалитета Рудна Глава код Мајданпека и локалитета Гомолава код Хртковаца. Посебну пажњу посвећивао је питањима настанка и развоја најстарије металургије бакра и земљорадње балканскоподунавске области, са нагласком на Средње Подунавље и Ђердапску клисуру (Културу Лепенског Вира).

Био је учесник великог броја страних и домаћих научних скупова. Краће студијске боравке провео је у Великој БританијиФранцускојКини и Северној Америци. Сарађивао је са различитим домаћим и страним стручним телима у оквиру институција које се баве заштитом споменика културе. За дописног члана историјског одељења САНУ изабран је 30. октобра 2003. године, а редовни члан је од 5. новембра 2009. године.

Преминуо је у Београду 13. новембра 2015. године.

Према речима др Драгане Антоновић, истраживања Борислава Јовановића оставила су значајан и препознатљив утицај на археологију друге половине 20. века. Трагови његовог рада видљиви су у проучавању свих праисторијских периода на тлу бивше Југославије, што га данас чини једним од најплодотворнијих археолога Балкана.

– Чини се да му је један живот био недовољан да истражи све шта је хтео. Иза њега остало је доста идеја, рекла је др Драгана Антоновић, археолог, специјализована за праисторију и палеометалургију Балкана.

М.Ст.Ј.

ДАН ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

ДАН ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА published on

У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

Уз интонирање химне Републике Србије „Боже правде“, данас је у Врњачком парку испред споменика Краља Александа Ујединитеља, током преподневних сати, уз велики број окупљених врњчана и гостију, по први пут обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Република Србија и Република Српска данас, по први пут обележавају заједнички празник. На данашњи дан 15. септембра 1918. године пробијен је Солунски фронт а српска војска исписала најсветију страницу српске ратне историје. Србија је у Првом светском рату изгубила 1.244.000 људи од чега су чак 842 хиљаде биле невине цивилне жртве, док је на фронтовима широм Балкана погинуло око 400 хиљада војника.

Србија је током Великом рату изгубила чак 43% својих грађана.

Пошту је у знак сећања на страдања српског народа, одало највише руководство Општине Врњачка Бања коју су представљали председник општине Бобан Ђуровић и председник Скупштине општине Иван Радовић, као и представници Општинске организације Црвеног крста, представнице „Кола српских сестара“ Врњачка Бања и удружење Потомака ратника 1912-1920 године.

Секретар Општинске организације Црвеног крста Слободан Дишовић, организатор и модератор маифестације, окупљене је упознао са историјским чињеницама и страдањем нашег народа и војске од голготе и повлачења преко Албаније и острва смрти Крфа и Вида, кроз многобројне жртве са бојишта Брегалнице, Куманова, Цера, Колубаре, Мачковог камена, Кајмакчалана која су као крајњи исход имала пробој Солунског фронта и разбијање окупаторских снага Аустроугарске и Бугарске војске.

Манифестација је обогаћена културно-уметничким програмом наступом КУД-а „Врњачки вез“ из Врњачке Бање где су се уз музику „Тамо далеко“ и „Креће се лађа Француска“, чули стихови Милутина Бојића „Плава гробница“ које је казивала Маја Вељковић, а здравичар Мирослав Миро Ђуровић обратио се на њему својствен начин здравицом у част српских војника.

Све државне институције и јавни објекти поводом државног празника окићени су државним заставама.

15. септембар од ове године прослављаће се као државни празник на територији Србије и Републике Српске.

Никола Вељковић

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial