Skip to content

Document Header

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ – СВЕТАЦ КОГ СМО ПОЗНАВАЛИ

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ – СВЕТАЦ КОГ СМО ПОЗНАВАЛИ published on

Почетком јуна месеца, тачније петог јуна, гост врњачке Библиотеке је био новинар и књижевник из Новог Сада, Ђорђе Рендељ. Том приликом је представио своју књигу о патријарху Павлу „Светац ког смо познавали“.

За ово књижевно вече је владало велико интересовање и салон Библиотеке је био испуњен добрих пола сата пре почетка трибине.

Рендељ је почео своје казивање речима да је велика срећа и божији дар да смо имали прилике да будемо савременици такве духовоне громаде каква је био патријарх Павле. Присетио се да је на идеју о писању књиге дошао крајем осамдесетих, када су се догодиле политичке промене и када је као новинар новосадског „Дневника“ боравио на Косову. Тамо се лично уверио у сву тежину ситуације у овој покрајини. Одлучио је да о томе напише књигу. Тако је упознао тадашњег епископа рашко-призренског Павла.  Рођен као Ђорђе Стојчевић 1914. године замонашио се након Другог светског рата, а од 1957. године је био епископ рашко-призренски. На своје инсистирање је изабрао службу на Косову и Метохији. За поглавара Српске православне цркве је изабран 1990. године. Кроз своја присећања Рендељ је покушао да дочара како је патријарх стекао велики углед који је уживао у народу и код обичног света. Посвећено је живео аскетским животом и личним примером је утицао на друге свакодневно. Урадио је пуно на консолидовању стања у Српској православној цркви у емиграцији, нарочито у Америци. Рендељ је нарочито напоменуо да је величина патријархова у томе што је на челу српске цркве био у тешким и кризним временима деведесетих година и да је велика срећа у свеукупној несрећи која је захватила српски народ  тада у томе што се на челу цркве налазио неко попут Павла.

На крају свог присећања о патријарху Рендељ је рекао да је књигу лако написао и да то говори само по себи довољно. Истакао је да за књигом и даље влада велико интересовање и да је то не због њега као аутора, већ велике личности патријархове  којом се она бави. Књига је преведена и на енглески језик.

М.С.

Please follow and like us:
20

ПОЛА ВЕКА „АЛАНА ФОРДА“

ПОЛА ВЕКА „АЛАНА ФОРДА“ published on

Широм нечега што се данас назива регион, а својевремено се звало Југославија, значи од Вардара па до Триглава, ове године се обележава 50 година од како је почео да излази чувени и у поменутим крајевима практично митски стрип „Алан Форд“.

У Љубљани у Народној галерији је отворена изложба посвећена овом јубилеју и посета је премашила сва очекивања, а медијски је била изузетно пропраћена. Нешто слично се догодило и са изложбом, истина мањом, која је отворена у Београду, а Загреб ће се јубилеју придружити на јесен, да би затим и Сарајево приредило своју изложбу посвећену легендарном стрипу. Први број је изашао у Италији маја 1969. године, а код нас се појавио врло брзо, једва годину дана касније. И од тада траје љубав између читалаца и „Алана Форда“.

Поводом овог јубилеја гост врњачке Библиотеке је био Лазар Џамић, аутор књиге „Цвјећарница у кући цвећа“, која се аналитичан и посвећен, а опет сасвим питак начин се бави анализом огромног успеха овог стрипа у Југославији. Томе у прилог иде и чињеница да се он и дан данас издаје на простору некадашње земље и да паралелно са новим епизодама редовно излазе и репринти старих. Базично занимање Лазара Џамића је маркетинг и сматра се једним од највећих ауторита у свету на пољу дигиталног маркетинга. У свет маркетинга је ушао кроз радијско новинарство у жељи да се маркетингом озбиљније позабави. Пар деценија касније је постао део престижног Гугловог тима стручњака. Пре две деценије се преселио у Лондон, а данас живи на релацији Београд – Љубљана. Својевремено је водио и школу бубњева коју је наследио од Владимира Фурдуја, бубњара Корни групе и једног од најутицајних бубњара на Балкану. Пре седам година је објавио књигу „Цвјећарница у кући цвећа“ у којој је покушао да прво себи, а затим и другима да објасни разлоге вишедеценијског успеха овог стрипа код нас и готово нигде више. Стрип је имао успеха у Италији и тамо и данас и даље излази, али дословно нигде више у свету. Нигде није догурао даље од дванаестог броја, напросто се није допадао публици. Мада цењен, вољен и масовно читан код нас, о „Алану Форду“ није превише писано, а и када је писано углавном су коришћени врло слични подаци. Много тога о стрипу је остало неразјашњено. Управо зато књига „Цвјећарница у кући цвећа“ већ седам година се поново доштампава, а у Босни се продају и пиратски примерци. У њој се Џамић бави кључним елементима успеха „Алана Форда“ и истовремено повлачи многобројне паралеле и повезнице са овдашњим просторима. Џамић је живећи у Лондону схватио да и чак највећи стрип фанатици из Енглеске не знају апсолутно ништа о овом стрипу. И да је тако и са свим другим земљама на свету. Осим Италије и простора некадашње Југославије. Зато је прионуо на писање ове књиге, а значајну помоћ му је пружио креатор стрипа и сценариста Макс Бункер (Лучиано Сећи). Он му је у краткој преписци рекао да је оригиналну инспирацију пронашао у једној старој позоришној форми „комедији дел арте“. То објашњава конфигурацију групе ТНТ око које су окупљени ликови који чине основу овог стрипа. Лик њиховог вође Броја 1, старца старијег од Метузалема је директно преузет између осталог директно из „комедије дел арте“. Други врло битан моменат је елеменат надреалне фарсе које има много у овом стрипу, а за који Џамић сматра да је нешто што живимо у реалности и да је надреално и фарсично свакодневно пристуно у нашим животима. Наредни битан сегменат је бритка и немилосрдна сатира, наиме „Алан Форд“ је у својим најбољим данима био немилосрдна критика сваког корумпираног система, било капиталистичког, било комунистичког. Ово нарочито долази до изражаја данас када републике некадашње Југолавије живе у неком раном стадијуму примитивног капитализма. Можда и кључан фактор дугогодишњег опстанка овог стипа је фантастични превод Ненада Бриксија. Он је стрип у Трсту и открио и по његовој препоруци је  почео да излази код нас, а оно што је Брикси радио са преводом, Џамић сматра транскреацијом. Брикси је добрим делом поново писао овај стрип уносећи у њега додатне елементе који су га побољшали. По многима је наша верзија духовитија од изворне италијанске. Брикси је у својим преводима користио пренаглашени китњасти хрватски језик који је у стварности врло мало људи говорило. Његов превод је имао специфичну мелодију и ритам који су савршено кликнули код публике и за који ће испоставити да су незаменљиви. Још један од стубова на коме је почивао овај стрип је дилетантски оптимизам на коме инсистирају готово сви ликови у стрипу. Џамић сматра да је то битна и особина ових простора, не баш најбоље упућени људи раде нешто у шта се суштински разумеју, али им у томе што раде не мањка ентузијазма и уверења да треба управо тако. Наредни круцијални елемент  који ће истаћи сваки иоле упућени читалац овог стрипа је  цртеж Магнуса (Роберто Равиола). Он је заједно са Бункером креирао првих 75 епизода стрипа и свеопшти је консензус да се око тих епизода и врти цела фама око „Алана Форда“. Каснији цртачи нису успели да постигну ниво Магнусове креативности и инвенције. Парадоксално, али он је данас (преминуо је 1996. године) пуно познатији на европској стрип сцени од свог некадашњег партнера Макса Бункера, чији значај не превазилази Италију и Југославију. Сви се слажу да је креативни суноврат овог стрипа, који траје већ деценијама, делом узрокован и прекидом сарадње између њих двојице.

У вези садашњег статуса овог стрипа Џамић каже да он данас значи пре свега старијим генерацијама које су одрастале уз њега и да је то оно што одржава стрип на тржишту. Млађе генерације га не откривају у некој превеликој мери, али верује да би нека евентуална екранизација можда овај стрип вратиле пред ширу публику.

Овом више него успелим успелим гостовањем 10. јуна, Библиотека је наставила циклус трибина о стрипу у оквиру којег ће током месеца августа говорити о едицијама Златна Серија и Лунов Магнус Стрип.

Мирослав Сташић

Please follow and like us:
20

ВРЊЧАНИН НИКОЛА БОЋАНИН ЗВАНИЧАН МИСТЕР СРБИЈЕ

ВРЊЧАНИН НИКОЛА БОЋАНИН ЗВАНИЧАН МИСТЕР СРБИЈЕ published on

Врњчанин, Никола Боћанин  изабран је за званичног представника Србије на избору за Мистера света, који ће бити одржан 23. августа 2019. године, у Манили на Филипинима.

Након завршеног кастинга и многобројних разговора које је спровела компанија Мис Србија, а која поседује и лиценцу за избор Мистера света, пала је одлука да ће представник Србије на такмичењу за најлепшег мушкарца света, бити двадесетогодишњак из Врњачке Бање, Никола Боћанин.

– Велика је част и привилегија бити представник своје земље на светском такмичењу. Настојаћу да оправдам поверење које ми је компанија указала. Припреме за одлазак на Филипине, где ће се у августу месецу одржати избор за Мистера света, на ком учествују представници из преко 100 земаља, су у току. Ових дана се поред промо фотографија и промо спота с којим ћу се представити на избору, ужурбано ради и на изради одела и костима које ћу носити, каже српски представник, Никола Боћанин.

Како Никола наводи, циљ је да на што бољи начин представи Србију, њене лепоте, потенцијале, с посебним акцентом на Врњачку Бању из које долази.

С.У

Please follow and like us:
20

МИНИСТАР КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ У ПОСЕТИ ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

МИНИСТАР КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ У ПОСЕТИ ВРЊАЧКОЈ БАЊИ published on

Поводом успешне реализације пројекта „Veni, vidi, Vrnjci“, финансираног од стране Министарства културе и информисања, Врњачку Бању јуче је посетио Министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Србија не би требало да буде организам са великом главом која се зове Београд у коме се дешава већина културних догађаја, док остатак земље убедљиво каска. Дух културе мора да прожима сваки кутак наше земље. Ми смо у истом чамцу, са истим веслима и идемо у истом правцу“, рекао је Вукосављевић.

Током посете, министар је одржао низ састанака са челницима општине и директорма установа културе током којих је упознат са резултатима пројектних активности које је Министраство подржало са десет милона динара у оквиру конкурса „Градови у фокусу 2018“.

Захваљујући средствима Министарства  и локалне самоуправе оплемењујемо оно што су наши преци оставили нама, а ми желимо да то одржимо на високом нивоу како би оставили будућим генерацијама.“ рекао је председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић који је том приликом похвалио политику Министраства која кроз конкурс „Градови у фокусу“ помаже финансирање капиталних пројеката у култури широм Србије.

На овај начин, оживљава се историјат Србије, историјат Врњачке Бање и даје се на значају пројектима који доприносе имиџу наше општине“, додао је он, подсећајући да то ранијих година није био случај.

   У оквиру посете Вукосављевић је обишао Народну библиотеку „Др Душан Радић“ као и Замак културе „Белимарковић“ историјски и културни споменик Врњачке Бање у оквиру кога се налази Завичајни музеј са сталном поставком, а представљена му је и скулптура „Кентаур“, настала као део активности током пројекта.

  „Што више улажемо у културу, то више улажемо не само у опстанак на историјској сцени већ и у свој узгон и узлет на панорами културних догађаја на Балкану и у Европи. Без културе, на дуже стазе, појединци и друштва не могу да издрже трку са историјом“, закључио је министар.

Б.Марковић

Please follow and like us:
20

ВРЊАЧКИ „МЕРКУР“ ПО МЕРИ ЕГИПЋАНА

ВРЊАЧКИ „МЕРКУР“ ПО МЕРИ ЕГИПЋАНА published on

Туристички комплекс на Црвеном мору организоваће се по пословном моделу „Меркура“, а  египатски туристи одмараће се у Врњачкој Бањи.

Директор „Меркура“ др sc. мед. Дејан Станојевић и директор Маркетинг службе Миодраг Миљковић крајем јуна посетили су туристички комплекс Moussa Coast у Египту, где су са партнерима из Misr Italia Holding, једне од највећих египатских компанија за изградњу и продају високо квалитетних пословних објеката, имали низ састанака ради дефинисања модалитета и почетка сарадње у области медицинског и здравственог туризма.

– Први део  разговора односио се на пренос пословног модела „Меркура“ на ризорт Moussa Coast, који у овом тренутку има око 3.000 смештајних јединица – апартмана и вила, а у наредном периоду планира се изградња додатних 13.000 смештајних јединица. У оквиру ризорта постоје и извори термоминералне воде, па је тако и дошло до идеје да се ово летовалиште на Црвеном мору претвори у медициснки и велнес центар. Египатски партнери изабрали су „Меркур“ за огледни модел у конкуренцији неколико бањских центара из Мађарске, Румуније и Србије, изјавио је директор Станојевић.

Компанија Misr Italia и њен власник  Хани Ал Асал препознали су „Меркур“ као лидера у здравственом туризму, чије вишедеценијско искуство могу искористити за обуку својих радника и формирање услуге у свом комплексу. Уколико дође до почетка сарадње, тим „Меркура“ би, на основу анализе потенцијала и ресурса резорта Moussa Coast, развио студију за отварање и рад медицинског и велнес центра, истраживање лековитих својстава минералних вода Moussa Coastа, дефинисао медицинске третмане и пакете, а „Меркурови“ лекари би едуковали Египћане за организацију медицинске службе.

– Misr Italia је холдинг са 12 фирми од којих се неколико бави туризмом, док је МC Travel агенција која египатске туристе води у најзначајније дестинације Европе и Далеког истока. Током посете идентификовали смо највеће препреке, као и кораке за довођење египатских туриста у Врњачку Бању на одмор и лечење. Представник египатске Агенције МC Travel, Маграби,  верује да би египатски пацијенти путовали у Србију у значајном броју, јер је понуда „Меркура“ повољнија и атрактивнија од Карлових Вари, у које тренутно одлазе египатски гости, сазнали смо од Миљковића. 

Прецизирани су начини информисања туриста о потенцијалима бањског боравка у „Меркуру“ начин реализације кампање на територији Египта и договорена посета за упознавање (фам-трип) групе египатских медија, туроператера и чланова борда директора Misr Italia Holding.

Ова сарадња иницирана је у марту ове године, када је власник холдинг компаније Misr Italia, Хани Ел Асал посетио Србију, када је потписан Споразум о разумевању, као израз обостране жеље за даљу сарадњу. Misr Italia,  је основана 1981. године, има око 400 стално запослених и још неколико хиљада радника који се ангажују по пројектима или сезонски. Седиште је у Каиру, а 12 ћерки – фирми покривају све области којима се компанија бави: грађевинарство и оператива, инвестиције, финансијски менаџемент, пројектовање и производња ентеријера, производња намештаја, развој туристичких дестинација, хотелски менаџмент…

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

Primary Sidebar

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial