Skip to content

Document Header

ПРИПРЕМНИ АИКИДО КАМП ОДРЖАН У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

ПРИПРЕМНИ АИКИДО КАМП ОДРЖАН У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ published on

У организацији Аикидо савеза Србије, ове године по десети пут, од 15. до 23. августа у Хотелу „Цептер“,  одржан је припремни  аикидо камп, који је окупио инструкторе и полазнике ове борилачке вештине.

Ове године је број учесника преполовљен због уведених мера, а тренинзи, који су одржавани у Конгресној сали „Цептера“ били су у складу са прописаним превентивним мерама. Председник Аикидо савеза Србије Мирко Јовандић,  један од најквалитетнијих инструктора у Европи и утемељивач ове борилачке вештине у региону успео је да окупи полазнике и одржи континуитет одржавања кампа.

– Сада не радимо на струњачи и не радимо телесне технике јер оне захтевају директан контакт, него радимо други сегмент аикидоа, а то је оружје, штап и мач. На тај начин покушавамо да испоштујемо ту радну дистанцу, што овај начин рада задовољава, рекао је Јовандић за Врњачке новине  и објаснио да је камп  припремног типа за све узрасте и за инструкторе и за тренере. Припремни камп организује се на завршетку једне и почетком нове сезоне. На крају припремног периода је тестирање за ученике, ученичке степене као и за мајсторски степен. Аикидо је модерна јапанска борилачка вештина и на јапанском значи „усаглашени пут енергије“ или „пут хармоничног духа“. Термин аикидоа се у Јапану углавном односи на професионалце, док на Западу, било ко вежба аикидо, себе може назвати аикидоком.

С.Станојчић

ПРОГРАМ „МОЈА ПРВА ПЛАТА“

ПРОГРАМ „МОЈА ПРВА ПЛАТА“ published on

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ФИЛИЈАЛА КРАЉЕВО

Национална служба за запошљавање је расписала Јавни позив за реализацију програма подстицања запошљавања младих „Моја прва плата“ дана 17. августа 2020. године на основу Уредбе Владе Републике Србије о програму подстицања запошљавања младих „Моја прва плата“.

Јавни позив доступан је на сајту Националне службе за запошљавање (www.nsz.gov.rs), сајту Моја прва плата (www.mojaprvaplata.gov.rs) и дневним штампаним медијима.

Овим програмом даје се могућност младима без радног искуства да обаве праксу на конкретним пословима код послодавца у циљу стицања знања, вештина и компетенција за рад и на тај начин повећају своје могућности за запошљавање.

Програм се спроводи код послодавца који припада приватном или јавном сектору, а приоритет за укључивање у програм имају послодавци из приватног сектора, а нарочито послодавци из девастираних општина, у складу са прописом Владе Републике Србије о степену развијености јединица локалне самоуправе.

У програм је планирано укључивање 10.000 младих са средњим и високим образовањем, до навршених 30 година живота, који су без радног искуства и налазе се на евиденцији незапослених Националне службе за запошљавање.

Програм „Моја прва плата“ се реализује без заснивања радног односа у трајању од 9 месеци.

Током трајања програма Национална служба за запошљавање исплаћује новчану накнаду у износу од 20.000 динара младима са средњим образовањем, односно 24.000 динара младима са високим образовањем, на месечном нивоу. 

Национална служба за запошљавање такође, уплаћује допринос за случај повреде на раду и професионалне болести, за младе укључене у овај програм.

Прва фаза реализације програма је намењена искључиво послодавцима, који у периоду од 17. 8. 2020. до 25. 9. 2020. године се пријављују на сајту www.mojaprvaplata.gov.rs.

Друга фаза реализације програма је намењена незапосленим лицима, који ће се у периоду од 1. 10. 2020. до 15. 10. 2020. године пријављивати на сајту www.mojaprvaplata.gov.rs.

Трећа фаза реализације програма је избор кандидата од стране послодаваца у периоду од 16. 10. 2020. до 31. 10. 2020. године. Коначне листе послодаваца са изабраним кандидатима биће доступне на сајту www.mojaprvaplata.gov.rs  почев од 1. 11. 2020. до 7. 11. 2020. године.

Четврта фаза реализације програма је потписивање тројног уговора између националне службе за запошљавање, послодавца и изабраног кандидата и почетак спровођења програма, у периоду од 8. 11. 2020. до 7. 12. 2020. године

79 ПАЦИЈЕНАТА ПОЗИТИВНИХ НА КОВИД

79 ПАЦИЈЕНАТА ПОЗИТИВНИХ НА КОВИД published on

На територији Општине Врњачка Бања, поштују се мере које су прописане у борби против пандемије  вируса SARS COV 2.

У Ковид амбуланти у Новом Селу свакога дана јављају се пацијенти са неким од симптома респираторних инфекција а током протеклог месеца о  броју тестираних и позитивних пацијената на Ковид 19, јавност је свакодневно путем медија информисала директорка Дома здравља „Др Никола Џамић“ др Весна Малићанин.    – Крајем јула месеца, на територији Општине Врњачка Бања било је још 12 позитивних пацијенета, чиме је тај број достигао 79 Врњчана позитивних на Ковид 19. Динамика узимања брисева била је понедељак, среда и петак, међутим сада се узорковање врши сваког дана од понедељка до петка а оно што желим да нагласим и што наши суграђани морају да знају јесте да је референтна установа за јављање, Ковид амбуланта Ново Село која прати рад Дома здравља, дакле ради се како радним данима тако и викендом. Медицинско особље ради у три смене због великих врућина и рада у скафандерима. Ја заиста молим све наше суграђане и госте ако имају било какве симптоме односно  респираторне  тегобе или температуру да се обавезно  јаве у Ковид амбуланту у Новом Селу док је за хитна стања, наравно, на располагању служба Хитне помоћи. Захваљујући поштовању прописаних мера ситуација са бројем оболелих на територији Општине Врњачка Бања је под контролом а сви оболели имају лакшу клиничку слику, у једном добром општем стању су и налазе се у кућним условима. Три пацијента налазе се на одељењу Опште болнице Краљево и са њима смо у свакодневном контакту и пратимо њихово стање које је стабилно. Од мог последњег обраћања број позитивних пацијената је повећан али број оних који долазе у Ковид амбуланту је драстично смањен, буквално преполовљен. Постављен је и шатор испред Ковид амбуланте који је наше суграђане уплашио па су мислили да то значи да је број пацијенета веома велики, међутим не, шатор је постављен како би медицинском особљу олакшао рад односно узорковање пацијената између осталог и због климатских услова. Приликом доласка у Дом здравља апелујем на наше суграђане да носе заштитне маске и да искористе привилегију коју има наш  Дом здравља, а то је дезинфекциони тунел који се налази на улазу и кроз који треба проћи. Већи део ствари било да су техничке природе или  им је потребан медицински савет, грађани могу да  заврше телефонским путем без доласка. Све специјалистичке службе Дома здравља раде пуним капацитетом укључујући и педијатрију али свакако да се апелује на родитеље да децу без преке потребе не доводе у Дом здравља, рекла је директорка врњачког Дома здравља др Весна Малићанин и апеловала на суграђане да се, уколико имају симптоме респираторних инфекција, не лече сами и не укључују у терапију лекове односно антибиотике за које су чули да неко од пацијената позитивних на Ковид узима већ да дођу у Ковид амбуланту, прегледају се и прођу процедуру која је предвиђена.

A.C.

Промоција добровољног ватрогаства у локалним заједницама

Промоција добровољног ватрогаства у локалним заједницама published on

Врњачка Бања и хотел „Соларис“, 2 и 3. јула 2020. године, били су домаћини радионице под називом „Промоција добровољног ватрогаства у локалним заједницама“, коју су организовали Стална конференција градова и општина, Мисија ОЕБС-а у Србији и Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Радионица је намењена представницима локалних самоуправа задуженим за послове цивилне заштите, односно доносиоце одлука у области смањења ризика од катастрофа.

Поздравну реч и добродошлицу свим учесницима упутио је Бобан Ђуровић, председник општине Врњачка Бања, који се и сам укључио у  рад радионице, која има за циљ да се учесници упознају са новим Законом о добровољном ватрогаству. Поред наведеног, овакав тип радионица је погодан за размену знања и искустава потребних за успостављање ефикасног система цивилне заштите на локалном нивоу, где је доборовољно ватрогасно друштво препознато као веома значајан чинилац.

Осим представника МУП-а, радионицама су присуствовали представници Ватрогасног савеза Србије и Војводине, који су представили свој досадашњи рад и примере добре праксе у функционисању добровољног ватрогаства на локалном нивоу, где су посебно истакнуте студија случајева градова Сомбора и Зрењанина, као и примера сарадње локалних самоуправа и Добровољних ватрогасних друштава. 

Текст: С. Удовичић

Фото: С. Боровић

ПРОСЛАВИЛИ 65 ГОДИНА МАЛЕ МАТУРЕ!

ПРОСЛАВИЛИ 65 ГОДИНА МАЛЕ МАТУРЕ! published on

На Видовдан, 28. јуна, у Хотелу „Слатина“ традиционално су се окупили врњачки гимназијалци, генерација која је похађала нижу Гимназију у периоду од 1951. до 1955. године.

А повод је изузетан: прослава 65 година матуре! Ова генерација остаће упамћена по великом броју оних који су остварили успешне каријере. За слављенике, 65 година живота је период овенчан личним и професионалним успесима. Њихов сусрет био је прилика да сумирају постигнуто и евоцирају успомене.

За организацију ових сусрета, од 2005. године када је обележен јубилеј од 50 година, задужен је Гвозден Стефановић.

– Упис у нижу врњачку Гимназију 1954. године обавили су и свршени основци са одличним успехом из околних села: Брезовице, Попине, Дубља, Штулца, Руђинаца, Станишинаца, Гоча, Новог Села, Рсоваца, Грачаца, Подунаваца и Вранеша. Били су то ђаци – пешаци и углавном су сви завршили школовање у Бањи.

Након школовања у Војно индустријској школи у Трстенику запослио сам се у „Првој петолетки“ као квалификовани металостругар. Ванредним школовањем завршио сам Вишу школу организације рада. Радни век окончао сам као шеф Војне контроле у В. Бањи. Од две ћерке имам пет унука од којих су две на мастер студијама, две на другој години медицине, а љубимица Ката завршила је други разред основне школе, рекао нам је Гвозден Стефановић.

– Утисци не могу да буду посебно позитивни јер се ствари одвијају у јако тешком времену. Сам сусрет био је срдачан, другарски. Сећали смо се дугарица и другова који нису више међу нама, сетили се и по неког професора. Било нас је само осморо, а било је упадљиво да се ми као осамдесетогодишњаци физичким изгледом доста разликујемо. Наиме, неки остарили мало више, а неки нису довољно.

У радној каријери као врло млад службеник радио сам у Грађевинском предузећу, послат сам на терен у Скопље, на санирање последица земљотреса. Врло важан моменат у мом животу је и рад на изградњи Олимпијског села у Минхену 1970. године, рекао нам је Марко Јанковић из Београда, рођен у Врњачкој Бањи који је заврио Вишу економско комерцијалну школу у Београду и дипломирао на Економском факултету.

Осим Гвоздена и Марка у овогодишњој прослави учествовали су: Славољуб Симић, Милун Бабић, Милутин Кљајић, Добрила Букоња, Будимир Благојевић и Радиша Марчетић.

Прослава јубилеја био је доказ да права пријатељства и другови из младости остају за цео живот.

М.Ст.Ј.                        

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial