Skip to content

Document Header

АНАЛИЗА ПЧЕЛАРСКЕ 2020. ГОДИНЕ У СРБИЈИ

АНАЛИЗА ПЧЕЛАРСКЕ 2020. ГОДИНЕ У СРБИЈИ published on

КАКВА ЈЕ БИЛА, ВИШЕ СЕ НЕ ПОНОВИЛА

После прошле 2019. године, изузетно лоше, рекло би се катастрофалне пчеларске године,  2020.  стање је незнатно боље на већини локација у Централној Србији.

Пролећни развој је био доста добар, посебно током марта и делом априла месеца, што су пчелари добро искористили за развој пчелињих заједница, а посебно квалитетну изградњу сатних основа (просечно по три),  мада је у два наврата било захлађења, па и знатно снега, чак 26 cm у околини Крагујевца од 22. до 26. марта,  па поново 5 cm снега 31. марта до 1. априла. Скоро редовно нам се последњих деценија догађа пролећни развој „пођи-стани-пођи-стани“ и због тога нам недостају једна па и две генерације ових пчела, што се свакако негативно одражава у пчелињим заједницама.  А онда и ниске ноћне температуре, -3° C до -5° C средином априла, што је свакако негативно утицало на већ формиране багаремове пупољке па чак и њиховом измрзавању на појединим локацијама. Крајем лета и скоро целе јесени прошле године, ни кап кише, (1. август – 15. новембар 2019.), зима без снега и кише, што су негативни фактори за припрему биљака, а посебно багрема, за медење у наредној години.

На мојој микролокацији, село Годачица, обронци Гледићких планина, н.в. 315 m, багрем је почео да меди 12. маја 2020. и то је било сасвим добро првих 5-6 дана, а онда дводневни сахарски топлотни талас са 32-36° C, свакако веома неповољно је утицао на његово цветање, а од 20. маја наступило је дуго јако захлађење уз скоро свакодневно кишно време пуних 35 дана, и уз веома хладне ноћи и тако се веома брзо завршило медење багрема ове године. Пчеле су код мене, чак солидно напуниле плодишна тела багремовим медом у том кратком периоду, што је изузетно важно, а у медиштима веома шаренолико, од нула до око 15 kg, или просечно 4 kg  изврцаног меда по изимљеном друштву, са чиме свакако никако не могу бити задовољан. Да је повољно време потрајало бар још пет дана, дотадашњим интензитетом медења, резултат би вероватно био бар двоструко бољи. Боја и укус багремовог меда су јако добри, уз прилично повећану количину влажности, иако сам врцао чак 20 дана после паше. Томе је свакако допринео потпуни престанак паше у овом периоду и велика влага у ваздуху у целом том временском интервалу. Поједини ни тада нису врцали, већ тек када се време стабилизовало, али тада се количина меда у медиштима доста смањила, а и тај изврцани мед био је помешан са следећим пашама, а био је са мањим процентом влажности.

Размишљам, не дај Боже да пчеле на мојој микролокацији нису имале на располагању оних 5-6 дана лепог времена за медење багрема, ја би и ове 2020. „коронарне“ хранио пчеле још у мају месецу, као катастрофалне 2016. год. па и 2019. год. Вага је  код мене (18. маја до 24. јуна 2020. год.) била у минусу око 7 kg. Пчелиња друштва већ у јуну су избацивала трутове због недостатка паше.

Крајем јуна у плодиштима имао сам још увек довољно хране за тај период, пчела такође, али легла је прилично било мање од очекиваног, пре свега јер пчеле нису општиле са природом пуних пет недеља, а када нема уноса нектара, а  посебно полена из природе, матице смањују, па и прекидају залегање. Правило је „чим нема неколико узастопних дана уноса из природе, мора из хранилице, не гледајући на календар, бар једном на 7 до 10 дана“. Током  целог лета изненада је долазило до мистериозног нестајања матица, па и овогодишњих, некада и брзог слабљења пчелињих заједница (остаје матица са шаком пчела у кошници). Томе је свако допринела и вароа, јер у недостатку трутова свој циклус репродукције наставила је у радиличком леглу још од јуна месеца. Кречно легло је такође било присутно у дужем периоду, посебно током целог јуна и почетком јула месеца. А било је и канибализма тада. Убеђен сам, да је томе у великој мери допринело хладно време пуних наведених пет недеља и много кишних дана тада, велике влаге у ваздуху и веома слабо лучење нектара и недостатак полена у дужем временском периоду, вероватно због тога и лош квалитет и мањи број трутова који су утицали на неквалитетну оплодњу матица. Било је „тихе“ замене и младих матица.  

Када се  напокон средином јула време излепшало, а у земљи је било довољно влаге, па уз бујну вегетацију пчеле поново су имале солидну поленску, (али не и нектарску пашу), па су и матице знатно више залегале, али количина меда у плодиштима знатно се свакодневно смањивала. По многима, који то прате на својим вагама, од средине маја до средине јула, вага је у минусу 15 kg до чак 25 kg, што не памте пчелари који се тиме баве више од педесет година. Сви смо већ крајем јула поскидали потпуно празне медисне наставке и почели такозвани „јесењи преглед“, тамо где је било више хране, узимали смо по 1-2 рама са храном и додавали где је било крајње критично. Познато је да увек у плодишту треба имати минимум око 8 kg хране да би се друштво квалитетно развијало, а ове године у око 20%  тога није било. Ово се односи на стационарно пчеларење код нас, јер  ливадска нектарска, па и шумска паша потпуно су свуда подбациле у Централној Србији. А по мојим сазнањима и у околним државама веома је слично.

Лета сведена на јесењу конфигурацију  и почели смо третман против варое, које ове године, очигледно има више, вероватно због кишног дугог периода, а и легла је било и током септембра. Пчелари, „опечени“ претходних лоших година,  из резерве или прерасподеле из других кошница, а најчешће  шећерним сирупом концентрације 3:2 за шећер у више наврата са минимално 1,5-2 литра одједном па смо дошли  до оних оптималних око 16-18 kg, што је основа безбедног зимовања и квалитетног пролећног развоја. Срећом било је уноса разноврсног полена, после киша на сваких око 7 дана стално у августу па и на самомом почетку септембра,  посебно у преподневним сатима значајно па  и та допуњена храна од сирупа  квалитетнија је за живот пчела. Једино током скоро целог септембра је било натпросечно топло у току дана, па и ноћи, па су пчеле доста смањивале резерве хране, легла је тада било на 4 па и на 5-6 рамова, вароа је наставила свој циклус развоја у радиличком леглу (трутова одавно нема) нека друштва су бројчано слабила и због тога, била су нападнута од грабежи, па су  пчелари имали и тих проблема. Крајем лета, почетком јесени било је и губитака пчелињих заједница, вероватно томе је допринела у великој мери и јако лоша пчеларска паша у дужем временском периоду уз горе наведене тешкоће, па је и очекивати значајније и зимске губитке.  Крајем септембра многи водотокови, попут Западне Мораве били су на свом минимуму, а и дубинске влаге у земљишту  недовољно, али већ у октобру у пар наврата било је обилније кише на већини локација па је ово стање знатно поправљено, вегетација и крајем октобра још увек је прилично „зелена“, па ако буде зимус снега много више него лане, већ су створени нови неопходни услови за идућу добру пчеларску годину.     

Свакодневно сам  у контакту са пчеларима у широј околини и одговорно тврдим, као никада до сада, микролокација је ове године изузетно била значајна за багремову, па и све следеће  паше. Принос багрема  нула до чак празних плодишта у мају месецу па су пчеле хранили још од тада, до сасвим добрих и  до око 15 kg изврцаног меда просечно на изузетно изузетно мало локација у Централној Србији, („усамљена острва“). Цена багремовог меда на откупу у почетку овог лета била је око 4,2 е/kg да би на крају лета достигла чак 6,2 е/kg, али је евидентно да 2020. год. тог меда, не само у Србији, већ и у окружењу било је из мојих сазнања изузетно мало.  

Професионални пчелар Драган Јевтић из Опарића, пчелари од 1976. год,  вероватно са највећим бројем кошница у Србији (преко 2.000) крајем августа ове године ми рече „Ова пчеларска 2020. год. је боља од прошле године“, са чиме се  потпуно слажем,  јер сам ове године бар изврцао оних 4 kg багремовог меда по изимљеном друштву и имао тада солидно хране у плодишту, а прошле врцаљку нисам покренуо и пчеле сам прихрањивао и у мају месецу, а и ове године, богами, то сам жестоко радио цело лето, ројеве посебно. Много рада и ове као и прошле године на пчелињцима само да спасемо пчеле, а још и ограничено кретање због короне у „ударном“ термину у априлу и мају месецу, па и даље… све недаћа уз недаћу.

Код многих пчелара потражња меда „на теглу“ и прополис капи су прилично  израженији 2020. године.  Упорни и одговорни пчелари и ово ће превазићи, са  великом надом да нам следећа 2021. година „мора“ бити много боља, надајмо се са сличном ценом багремовог меда као ове.

Раде Костадиновић, Крагујевац, самостално пчелари од 1984. год. тренутно са око 120 ДБ кошница, предавач СПОС-а од 2012. са одржаних 185 предавања у Србији и 5 околних држава и  објављених 39 стручних текстова у разним пчеларским часописима,   E-mail: rkostakg@gmail.com. Тлф. 064 190 54 77, 034 311 910.

Раде Костадиновић

Primary Sidebar

Secondary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial