Skip to content

Document Header

vesti vrnjacka banja, novosti

ВЕЧЕ СА ПЕТРОМ БОЖОВИЋЕМ

ВЕЧЕ СА ПЕТРОМ БОЖОВИЋЕМ published on

Најлепшу најаву 44. Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи направио је, својим наступом, велики српски глумац  Петар Божовић

Најлепшу најаву 44. Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи направио је, својим наступом, велики српски глумац  Петар Божовић,  17. септембра на Тргу културе. Три поеме Матије Бећковића, „Рече ми један чо’ек“, „Ћераћемо се још“ и „Kад будем млађи“, зналачки је одабрао и адаптирао за позорницу Петар Божовић, тако да у потпуности одговарају актуелној опсесији савременог човека.

Поема „Рече ми један чо’ек“ смештена је у Ровцима у Црној Гори, где је настала једна усмена цивилизација чија филозофија је језик, а језик памћење. „Ћераћемо се још“ говори о потреби човека да се сукобљава са другима, те да и читав живот проведе у осмишљавању стратегије и тактика тог обрачуна, док поема „Kад будем млађи“ доноси причу о јунаку који непрестано машта о томе шта ће се десити када дође време које не може да дође и када ће се десити оно што не може да се деси.

Врњачка публика састављена од Врњчана и многобројних бањских гостију пристиглих из најразличитијих крајева наше земље уживала је у лакоћи казивања Петра Божовића и специфичном хумору. Намах је био гуслар, па онда господин, па вођа револуционар, па човек из народа итд.

Петар Божовић је рођен у Земуну 22. маја 1946. године. Он је српски филмски и позоришни глумац. Био је ожењен глумицом Марином Kољубајевом. Има сина Драшка, унуку Анђелију и драгу Снежану. Најпознатији је по улогама у остварењима: Дервиш и смрт, Чудо невиђено, Лепота порока, Чаруга, Већ виђено, Нож, Бумеранг, Сложна браћа, Шејтанов ратник, Медени месец. Шампион је у емоцијама, глуми, боемији и уживању. Остао је доследан кодексу стеченом још у дому за ратну сирочад, па је иза грубе фасаде сачувао нежно, велико срце, које сваке секунде неког воли као да му је то последњи пут. Kаже да би био и сјајан произвођач сира.

Петар је посебан. Ево како описује своје детињство за које нико не би рекао да је срећно.

– Моје детињство је било врло срећно. После нестанка мајке и оца, кога такорећи нисам ни запамтио, отишао сам у кућу високе традиције и васпитања, код моје ујчевине. Тетка Вида је била човек, жена, бич божји и њој дугујем све у животу. С таквим васпитањем, кад сам дошао у Београд, нисам могао да потонем упркос многим могућностима које су ми се нудиле. Говорила ми је: „Не кради, не лажи и не шпијај,“ прича Пера.

 Kада је неко задојен таквим васпитањем, онда лакше подноси околни свет, мада га свака тренутна неправда рањава.

М.В.

ОТВОРЕН 44. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

ОТВОРЕН 44. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА published on

У Врњачкој Бањи је 17. септембра отворен 44. Фестивал филмског сценарија.

Учеснике и публику су у име покровитеља, у Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“ поздравили  државни секретар  Министарства културе Александар Гајовић и председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић.

Након представљања учесника публици, Фестивал је званично отворио доајен српског глумишта Петар Божовић.  Уследила је пројекција  филма „Oтац“ по сценарију Срдана Голубовића и Огњена Свиличића, у  режији Срдана Голубовића.

Иако не у традиционалним данима августа, Фестивал филмског сценарија (ФФС) је ове године у Врњачкој Бањи отворен месец дана касније. Како је на отварању рекао председник општине Бобан Ђуровић, „традиционална нит фестивала која траје 44 године“, није прекинута.

– Одлучили смо да се ФФС ипак одржи. Померили смо га за месец дана, али нисмо прекинули нешто што краси Врњачку Бању. Предузели смо све епидемиолошке мере, казао је Ђуровић.

Овогодишње издање ФФС отворио је глумац Петар Божовић, који је добио и награду „Сребрни новчић“.

– Филм почиње са сценаријом, па онда иде редитељ. Али, филм могу да метну у фиоку ако нема глумаца, рекао је Божовић.

У сали врњачког Биоскопа и на Летњој позорници, Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“ биће приказано десет филмова у званичној конкуренцији за награде.

Осим филма „Отац“, у трци за једну од три награде наћи ће се и „Револт“ Александра Рајковића, „Мој јутарњи смех“ Марка Ђорђевића, „Екипа“ Марка Сопића и Радета Ћосића, „Асиметрија“ по сценарију Маше Нешковић и Владимира Арсенијевића, „Реална прича“ Гордана Кичића и Владимира Симића, „Из љубави“ Ненада Миковића, „Пролеће на последњем језеру“ сценаристе Вулета Журића, „Сутра је још увек јули“ Дејана Влаисављевића Никта, а Фестивал ће затворити остварење „Груди“ Владислава Војновића и Марије Перовић.

С.Станојчић

МИЛЕНКО ВЕСНИЋ, ВОДЕЋИ ДИПЛОМАТА СРБИЈЕ

МИЛЕНКО ВЕСНИЋ, ВОДЕЋИ ДИПЛОМАТА СРБИЈЕ published on

Треће предавање у циклусу „Велики српски научници“ аутора Јелене Боровић Димић било је посвећено Миленку Веснићу (1863 – 1921) српском дипломати

Треће предавање у циклусу „Велики српски научници“ аутора Јелене Боровић Димић било је посвећено Миленку Веснићу (1863 – 1921) српском дипломати, политичару, професору међународног и кривичног права, писцу. Публика је у Замку културе 17. септембра била у прилици да чује интересантну животну причу и сазна неке детаље везане за богату каријеру Миленка Веснића. Предавање је одржао Радослав Веснић млађи, потомак Миленков, иначе просветни радник који је добар део свог живота посветио истраживању биографије прадеде и који је публиковао своја сазнања у књигу од 600 страна.

Миленко је рођен у пештерском селу Дунишићу. Отац му је био хајдук и погинуо је у окршају са Турцима. Део живота провео је у Грдици крај Карановца. Као бистар дечак, са рођеним братом одлази у Београд и тамо завршавају гимназију.

– Миленко студира права у Београду, а дипломира и докторира у Минхену, уз финансијску помоћ Велимира Теодоровића, ванбрачног сина кнеза Михаила Обреновића. Пријатељ са студија био му је сликар Марко Мурат. Студирао је и у Паризу и у Лондону. Говорио је и писао француски, немачки, енглески и италијански. Био је министар просвете и црквених питања, амбасадор у Риму и Паризу. Оженио се са богатом удовицом Бланш која је имала свој статус у високом друштву и која му је пружала сваку подршку у каријери. Министар правде постао је 1906. године у влади Николе Пашића, а 1916. године примљен је у Француску академију за моралне и политичке науке. Био је шеф ратне мисије у САД 1917. године где је дочекан са највећим почастима. У више наврата разговарао је са председником Вилсоном, а захваљујући и личним везама, пријатељству супруге Бланш са Идит Вилсон, супругом америчког председника, подршци шурака Џорџа Блументала, угледног банкара и научника Михајла Пупина Србија добија значајну ратну помоћ. Са Пашићем је представљао Србију на Мировној конференцији у Версају, рекао је између осталог Радослав Веснић млађи расветљавајући делић успешне каријере Миленка Веснића који је остварио велике домете у дипломатији и правној науци.

Миленка су на платну кроз портрет овековечили Паја Јовановић, Урош Предић, Марко Мурат.

М.Ст.Ј.

ВЕРУЈ ДА ТЕ ЉУБИМ

ВЕРУЈ ДА ТЕ ЉУБИМ published on

КОНЦЕРТ ЗА ПАМЋЕЊЕ „ВЕРУЈ ДА ТЕ ЉУБИМ“

Из Замка културе „Белимарковић“ 16. септембра, у вечерњим сатима, одзвањали су звуци бисера оперске музике. Прекрасну концертну атмосферу створили су уметници: Јасмина Трумбеташ Петровић, сопран, Саша Божидаревић, тенор, пијанисти Зариф Али-заде и Петар Илић и проф. др Бошко Миловановић. Организатор концерта био је Центар за децу и омладину Врњачка Бања, а суорганизатор Мрежа за пословни развој Београд. Генерални спонзор концерта је ЈП „Пошта Србије“ а подршку су пружили Општина Врњачка Бања и Културни центар Врњачка Бања.

– Поштовани гости, драги пријатељи, представници локалне власти, представници спонзора ЈП „Пошта Србије“, чланови и сарадници Центра за децу и омладину, медији, захваљујем се на присуству. Жао ми је што епидемиолошка ситуација није дозволила масовније присуство на концерту. Надам се да ћете уживати слушајући бисере оперске музике које ће извести наши еминентни уметници, рекла је Валентина Крстић, координатор Центра за децу и омладину.

– Част ми је да  вас поздравим у име Општине Врњачка Бања, у име председника општине и у своје лично име. Врњачка Бања је као туристичко место одувек било отворено за манифестације различитог типа. Међутим, оно што ми представља посебно задовољство је што је Врњачка Бања широм отворила врата за уметност, рекао је представник локалне самоуправе Ненад Манојловић, члан Општинског већа.

Током музичког програма поезију је казивао проф. др Бошко Миловановић. На програму концертног репертоара нашле су се композиције Бајића, Пучинија, Ђорданија, Вердија, Котрауа, Фалва, Спирита, Станковића и Лехара. Публика је врхунска извођења Јасмине Трумбеташ Петровић и Саше Божидаревића награђивала громогласним аплаузима, уз узвике „браво!“.

Специјалне симпатије публике освојила је Јасмина Трумбеташ Петровић, својим прекрасним гласом, али и појавом. Она је, посебно надахнута, на најбољи начин пренела делић богатог низа улога сопранског фаха, доминирајући сценом, остварујући виртуозност и драматику у певачком и психолошком тумачењу ликова Аиде, Леоноре, Амелије, Елизабете, Адријане, Маргарете, Мадам Батерфлај…

Јасмина Трумбеташ Петровић дипломирала је и магистрирала на ФМУ код проф. Р. Бакочевић. У ангажману Опере Народног позоришта у Београду је од 1993. године а Првакиња опере постаје  2002. године. Добитница је многих награда у земљи и иностранству. Током каријере сарађивала је са многим домаћим и иностраним уметницима и наступала и на сценама у Италији, Аустрији, Француској, Румунији, Немачкој, Кореји, Мађарској, Португалији, Грчкој, Бугарској, Азербејџану… Од сезоне 2018/19 је уметнички директор Опере Народног позоришта у Београду.

Саша Божидаревић, Врњчанин, дипломирао je на ФУ у Приштини, на одсеку за Општу музичку педагогију, код проф. М. Николића. Магистрирао је 2010. године на Катедри за Музичку теорију ФМУ у Београду код проф. М. Николића. Докторирао је 2016. године на истој катедри под менторством др Соње Маринковић. Редовни је професор ФУ у К. Митровици и АУ у Београду.

Зарифа Али-заде дипломирала је на Државном конзерваторијуму „У. Гаџибеков“ у Бакуу, а магистрирала на конзерваторијуму „Чајковски“ у Москви. Делује као редовни професор на Катедри за клавир АУ у Новом Саду.

Петар Илић oсновне студије завршио је на МA у Источном Сарајеву у класи проф. Д. Шобајића и проф. И. Скерл. Магистарску тезу и докторску дисертацију одбранио је под менторством проф. др Б. Горуновић. Запослен је на ФУ у К. Митровици у звању вишег стручног сарадника.

М.Ст.Ј.

ВЕЛИКАН ГЕОЛОШКЕ НАУКЕ

ВЕЛИКАН ГЕОЛОШКЕ НАУКЕ published on

АКАДЕМИК ЗОРАН МАКСИМОВИЋ – ВЕЛИКАН ГЕОЛОШКЕ НАУКЕ

Великог српског научника академика Зорана Максимовића, геохемичара и минералога, представио је у Замку културе 16. септембра, његов колега и сарадник академик Видојко Јовић. Било је то још једно у низу интересантних предавања у оквиру програма „Велики српски научници“ чији је основни циљ да се српски великани отргну од заборава, као и подизање нивоа опште културе.
Јовић је на себи својствен начин упознао публику са достигнућима свог професора, тако да су и људи који нису из сфере геохемије апсолутно могли да спознају величину и значај Максимовићевог вишедеценијског рада. За Врњчане је интересантан податак да је академик Максимовић 1977. године проучавао стене у близини Врњачке Бање.

  • Још за време студија заинтересовао се за геохемију, тада непознату науку у Србији. Проучавао је класична дела из геохемије на француском и руском језику и тако пронашао празно, неистражено поље за своју научну каријеру. Као студент, објавио је први рад 1948. године „Упоредна геохемија урана и торијума са општом карактеристиком њихових лежишта у Земљиној кори“. У Кембриџу је радио на докторској дисертацији „Геохемија распадања ултрабазичних стена у Србији“. Докторирао је 1957. године на Природно-математичком факултету у Београду. Треба истаћи да је
    то била прва докторска дисертација у области геохемије не само у Србији него и у Југославији. После 32 године, мој докторат је био седми у области геохемије. Последњих деценија проф. Максимовић проширио је своја истраживања у новом, данас веома популарном подручју – геохемији животне средине. Вишедеценијска проучавања геохемијских процеса довела су до примене тог знања и искуства на решавање неких геомедицинских проблема
    у Србији, нпр. балканске нефропатије. Академик Максимовић је са својим сарадницима уврдио озбиљан недостатак селена у нашој змљи, у речним седиментима, стенама, земљиштима,
    житарицама и у људској популацији. Објављених око 350 радова од којих је велики број у реномираним међународним часописима
    донело је Зорану Максимовићу велики углед у светским научним круговима. Оснивање и развој геохемије у Србији, откриће пет нових минерала и неколико нових варијетета минерала, велика
    цитираност у свету и признавање Максимовићевог ауторитета у појединим областима геохемије и минералогије – то су најзначајније тековине његовог импресивног дела које ће надживети све нас, рекао је академик Видојко Јовић.
    Према Јовићевим речима, за петнаестак година Максимовић је са неколицином следбеника, геохемичара урадио нешто што је у свету рађено деценијама. Посебно интересовање изазвао је сегмент предавања који се тицао Максимовићевог као и Јовићевог истраживања присуства селена и магнезијума у Србији и утицаја њиховог недостатка на здравље становништва.
    М.Ст.Ј.

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial