Skip to content

Document Header

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ

НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТИ ФЛАУТИСТА

НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТИ ФЛАУТИСТА published on

Концерт флаута у организацији Центра за децу и омладину одржали су ученици од првог до шестог разреда  из Врњачке Бање

Концерт флаута у организацији Центра за децу и омладину одржали су ученици од првог до шестог разреда  из Врњачке Бање, ОМШ „Корнелије Станковић“ Трстеник, 24. децембра 2019. у Ресторану „Вук“ који је уступио простор, клавир и озвучење.

Наступали су сви флаутисти, 16 ученика: Марија Васовић, Ана Станковић, Алекса Радичевић Ангелина Маринковић, Марија Мијаиловић, Јована Петровић, Исидора Цигулајкић, Мартина Милосављевић, Јована Шарић, Марта Трифуновић, Нина Младеновски, Дамјан Дмитровић, Тара Трмчић, Јаков Бугариновић, Павле Ђуровић и Викторија Собољева. Сви у класи професорке флауте Милице Арсенијевић уз клавирску пратњу професора солфеђа Младена Тодоровића.

Концерту је присуствовала и директорка ове школе, Марина Златковић. Бројна публика, другови, браћа, сестре, родитељи, рођаци и пријатељи, уживали су у једночасовном извођењу композиција у пријатном новогодишњем амбијенту.

ПАКЕТИЋИ ОД БИСЕРКЕ СИМИЋ

Центар за децу и омладину Врњачке Бање, поводом православне Нове године организовао је у својим просторијама, 15. јануара, мини концерт врњачких флаутиста који похађају Музичку школу „Корнелије Станковић“ Трстеник. Наступио је Павле Ђуровић, први разред, ученице другог разреда Исидора Цигулајкић и Мартина Милосављевић, Викторија Собољева, четврти разред  и Ана Станковић, шести разред, а публика је имала прилику да чује и Милицу Арсенијевић, наставницу флауте, такође уз клавирску пратњу наставника Младена Тодоровића. Извођачи су награђени заслуженим аплаузима.

Да дечија радост буде већа, побринула се Бисерка Симић, власница Апартмана „Бисер“ која је ученицима Музичке школе уручила новогодишње пакетиће.

М.Ст.

Please follow and like us:
error20

ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ И ЕТНО МУЗИКЕ

ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ И ЕТНО МУЗИКЕ published on

КОСОВО КАО ИНСПИРАЦИЈА

У Салону врњачке Библиотеке 24. децембра одражана је промоција збирке поезије „Твоје слике, моје песме, наше приче“ песникиње Снежане Кецојевић  Миљевић (рођена 1966.). Ово  је њена прва самостална збирка поезије, ауторка се као дете бавила поезијом, да би након дуге паузе поново почела да пише пре неколико година. Песме из ове збирке ауторка је описала као настале из потребе да поново успостави дубљу везу са својом постојбином Сирнићком жупом, на Косову и Метохији. Реч је о највећој српској енклави на Косову и Метохији са преко десет хиљада становника. Из жеље за поновним повезивањем са родним крајем настао је овај циклус песама. Књига, осим песама, садржи и неколико десетина фотографија и слика насталих и инспирисаних Косовом. Осим разговора са књижевницом, иначе психијатром по занимању,  који је водио Срђан Чеперковић, књига песама „Твоје слике, моје песме, наше приче“ је представљена и кроз казивање пробраних песама саме ауторке, затим Наташе Бабић, учитељице и глумице Врњачког аматерског позоришта, као и  основошколаца. Део ове књижевне вечери је био посвећен и песмама Велибора Кецојевића, песникињиног оца, који се и сам бавио писањем и поезијом, а који јој је био нека врста инспирације и покретача да поново почне са писањем. Посебан део ове вечери је чинио наступ врњачке етно групе „Руно“ која је одсвирала неколико народних изворних песама. Песме Снежане Кецојевић Миљевић су емотивне, често и са превише патоса, густо набијене љубављу и носталгијом према родном крају, као и жељом да се он престави у што лепшим и светлијим бојама. Присутна публика се нашла на истој таласној дужини са песникињом и њеним гостима и након краја трибине је уследио неформални део кроз дружење и потписивање књиге.

М.С.

Please follow and like us:
error20

Крај концертне сезоне у Замку културе

Крај концертне сезоне у Замку културе published on

На крају успешне концертне сезоне у организацији Културног Центра, 13. децембра, у Замку културе је одржан концерт пијанисткиња Драгане Димић и Виолете Шаренац.

На програму су били оргуљски корални прелудијуми Јохана Себастијана Баха и Феруча Бузонија, затим дела Александра Скрјабина, серенаде Франца Листа и Франца Шуберта, импровизација бр. 13 у а-молу, Франсиса Пуланка, прелида Дмитрија Кабалевског, романса Георгија Свиридова из циклуса „Мећава“,  остварења Николаја Медтнера и Исидора Бајића.

Драгана Димић је стекла ниже и средње музичко образовање у Музичкој школи  „Др. Милоје Милојевић“ у Крагујевцу у класи проф. Наталије Томић. Годину дана је била и у класи истакнутог пијанисте, проф. Валерија Сигаљевича. Са 15 година је уписала Факултет музичке уметности у Скопљу, као најмлађи студент до тада, у класи проф. Јасмине Чакар. Као најуспешнија на клавирском одсеку, два пута је наступала са Симфонијским оркестром у Свечаној сали „Театар Центра“ у Скопљу. Сарађивала је диригентом Фимчом Муратовским изводећи Бетовенов Клавирски концерт бр. 3 и Шуманов Клавирски концерт у а-молу. Као солиста је учествовала и на музичком фестивалу „Охридско лето“.

Од 1990. године ради у Музичкој школи „Др. Милоје Милојевић“, где је остварила изузетне педагошке резултате на основу којих је више пута била позивана као члан жирија пијанистичких такмичења, републичког такмичења и фестивала. Наступа као солиста и члан клавирског „ВД дуа“, а сарађивала је и са бројним реномираним уметницима. Наступала је широм Србије и одржала низ солистичких концерата под називом „Српски композитори клавиру на дар“, у жељи очувања баштине домаћих композитора везане за клавирску литературу.

Била је ангажована као члан жирија на Интернационалном фестивалу „Donne in musica“. У оквиру педагошке активности на Филолошко уметничком факултету остварила је значајне резултате са студентима, који су освојили велики број првих награда на Међународном такмичењу комплементарног клавира у Нишу, 2013. године и на 11. Интернационалном фестивалу у Крагујевцу. На Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу је запослена као ванредни професор на Катедри за клавир.

Као гост концерта Драгане Димић, наступила је и Виолета Шаренац, пијанисткиња, доцент на клавирској катедри Филолошко уметничког факултета у Крагујевцу. Свој стваралачки опус, ова пијанисткиња је проширила обрађивањем различитих тема из области пијанизма и пијанистичке педагогије. У теоријско уметничком раду, остварила је високо оцењена предавања на теме „Моцарт у делима клавирске музике- интерпретација пијанисткиње Наташе Вељковић“, „Столеће уз музику-Живот и рад пијанисте Андреје Прегера“, „Уметник кроз призму међународних конкурса-такмичарска искуства пијанисте Владимира Милошевића“. Била је члан значајних ансамбала и посебно запажена у квартету „Контрасти“. Сада је члан клавирског дуа „ВД дуо“ са пијанисткињом Драганом Димић.

Наступом пијанисткиња Драгане Димић и Виолете Шаренац, успешно је окончана концертна сезона у Замку културе у организацији Културног центра, установе која је и у 2019. години одржала квалитативни ниво у промовисању културе.

С. Станојчић

Please follow and like us:
error20

ДВОСТРУКИ ЈУБИЛЕЈ ВЕЛИКОГ ПИСЦА ФЕНОМЕН ЦРЊАНСКИ

ДВОСТРУКИ ЈУБИЛЕЈ ВЕЛИКОГ ПИСЦА ФЕНОМЕН ЦРЊАНСКИ published on

Два важна јубилеја везана за Милоша Црњанског (1893-1977) су обележена ове године.

Први је век од изласка збирке песама “Лирика Итаке”, а други деведесет година од првог појављивања романа “Сеоба”. Ова дела су необично важна за српску књижевност и обележавању ова два јубилеја се придружила и врњачка Бибилиотека, која је тим поводом угостила др Часлава Николића, професора филолошко-уметничког факултета, универзитета у Крагујевцу, врсног познаваоца опуса Милоша Црњанског.

Трибина названа “Феномен Црњански” одржана је 12. децембра, а више него успешно модерирао је Срђан Чеперковић, који је за почетак поставио временско-историјски контекст у којем се појављује “Лирика Итаке”. Николић је на почетку свог предавања инсистирао на изразима попут транцедентално и нихилистичко као битним за разумевање периода након Првог светског рата. Тај до тада највећи рат у људској историји је развејао готово све илузије и идеале и његов одјек се протегао на све аспекте живота, па и на књижевност, мада су се авангардне и радикалне струје у нашој књижевности могле наслутити и пре 1914. године. Трауматично искуство великог сукоба је оставило трајан утисак на све, а нарочито на уметнике. У периоду након Великог рата на значају добијају модернизам и авангарда. Тако, Станислав Винавер 1920. године објављује “Манифест експресионистичке школе”. Суматраизам, правац који је Црњански промовисао “Лириком Итаке” је вукао корене из експресионизма. Николић је посебно подвукао да авангарда долази као осећање раскола, пукотине, нескалада и кризе облика. А управо “Лирика Итаке” слови за најзначајнију књигу наше ране авангарде. Професор Николић је додуше и рекао да код “Лирике Итаке” није реч о авангардној књизи у најужем значењу тог термина, као и да Црњански није књижевник норме, његово писмо измиче нормативности. Збирка песама”Лирика итаке” је састављена од 56 песама подељених у три циклуса. Заступљене песме у првом циклусу објављују рат традицији и предратним идеалима по виђењу Срђана Чеперковића. Друга два циклуса се на иновативан и свеж начин баве темама љубави и смрти. Милош Црњански је био познат по честом и обилатом коришћењу запете, противно правилима синтаксе. Он је тим поступком мењао и ритам и значај написаног и давао му сасвим нову конотацију. Запета, или зарез како се одомоћаило у нашем свакодневном говору, уноси ритам, динамику и тензију у написано. Други део вечери је посвећен роману “Сеобе”, објављеном пре тачно деведесет година. Капитално дело српске књижевности и један од највећих и најпознатијих романа на нашем језику. Подвучен је песимстичан тон којим писац слика своје јунаке. Сви они су сами од почетка, до краја. Војници одлазе у ратне походе, који их се не тичу, нико од протагониста не управља својом судбином, а животи им спори, тешки и пусти. Поетика и израз Црњанског су наилазили на неприхватање и били су предмет полемика. Данас се чини да је више била у питању лична нетрпељвивост и недостатак шире књижевне културе и визије. Часлав Николић истиче Црњанског као највећег српског писца 20. века, илустовавши то речима да Црњански има “најшире платно од свих српских писаца и највећу језичку виртуозност”. Николић нарочито истиче квалитет дела која је Црњански објавио након другог светског рата: “Друга књига Сеоба” (вероватно најбољи српски роман уопште), “Код Хиперборејаца” (жанросвки не баш лако одредиво дело) и “Роман о Лондону” (још једно ремек дело).
Анализа дела Милоша Црњанског је повремено можда превише одлазила у академске воде, али је то свакако учињено из најбоље намере да се значај великог писца што боље покаже, а овом трибином Народна библиотека “Др Душан Радић” лагано приводи крају више него успешну сезону књижевних вечери и трибина током 2019. године.

Мирослав Сташић

Please follow and like us:
error20

АКОРДИ КЛАРИНЕТА УМЕСТО ТИШИНЕ

АКОРДИ КЛАРИНЕТА УМЕСТО ТИШИНЕ published on

Крајем месеца, 27. новембра, швајцарски кларинетиста Марцин Домагала својим солистичким концертом, продужио је концертну сезону у Замку културе.

Његов широки репертоар састоји се од музике различитих стилских епоха, па све до савремене уметничке музике. На репертоару су била дела Беле Ковача, Бруна Мантованија, Елиота Картера, Исанга Јуна и Јохана Себастијана Баха. Рођен је у Катовицама у Пољској, а студирао је на „Карол Шимановски“ Музичкој академији, Краљевској данској музичкој академији у Копенхагену, Универзитету уметности у Цириху и Универзитету уметности у Берну, где се фокусирао на савремену музику. Као солиста, али и као члан разних камерних ансамбала и оркестара, наступао је у Швајцарској, Пољској, Аустрији, Немачкој, Норвешкој, Србији и Јапану. Концерт је одржан у оквиру међународног пројекта „Сербиан Кларинет Академy енд Фестивал“, у сарадњи са Националном српском кларинетистичком асоцијацијом.

С. Станојчић

Please follow and like us:
error20

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial