Skip to content

Document Header

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ

“Заспанка за војнике” и “Јужни ветар” поново у нашем биоскопу

“Заспанка за војнике” и “Јужни ветар” поново у нашем биоскопу published on

Културни центар Врњачка Бања представља репертоар биоскопа за период од 15. до 28. новембра. Због великог интересовања публике, домаћи филмски хитови “Заспанка за војнике” и “Јужни ветар” поново ће бити приказани у нашем биоскопу.filmska traka

15-17. новембар ТРАНСИТtransit slika 1

Улоге: Fronz Rogowski, Paula Beer, Godehard Giese…

Жанр: драма

Пројекција почиње у  18 h, цена улазнице  200 динара.

15 – 17. новембар ЗАСПАНКА ЗА ВОЈНИКЕZaspanka_za_vojnike

Улоге:Љубомир Бандовић, Марко Васиљевић, Вук Јовановић, Марко Павловски…

Жанр: ратни

Пројекција почиње у 20 h, цена улазнице  200 динара.

19-21. новембар ТРАНСИТtransit slika 1

Улоге: Fronz Rogowski, Paula Beer, Godehard Giese…

Жанр: драма

Пројекција почиње у 20 h, цена улазнице  200 динара.

 

22, 23, 26 и 27. новембар ВАЗДУШНИ УДАРvaydusni udar 1

Uloge: Bruce Willis, Adrien Brody, William Wai-Ting Chan, Wei Fan…

Žanr: akcija, avantura, drama

Predstava počinje u 20 h, cena ulaz. 200 din.

24. и 25. новембар ГРИНЧ – 3Д синхронизованgrinc 1

Гласове позајмили: Милан Тубић, Небојша Илић,Мина Лазаревић, Зоран Кесић…

Жанр: анимирани, комедија

Пројекција почиње у 16 h, цена улазнице 250 динара.

 

24. и 25. новембар ЈУЖНИ ВЕТАРJužni_vetar_(film)

Улоге: Милош Биковић, Миодраг Радоњић,Драган Бјелогрлић, Небојша Глоговац, Милош Тимотијевић, Јована Стојиљковић,Сршан Тодоровић, Богдан Диклић, Александар Берчек…

Жанр: крими

Пројекције почињу у 18 h и 20,30 h, цена улазница  250 динара.

 

Среда,  28. новембар 6. ВИП КИНОТЕКА ПРЕДСТАВЉА

РЕСТАУРИРАНА ВЕРЗИЈА ФИЛМА: НАЦИОНАЛНА КЛАСАnacionalna klasa 11

Улоге: Драган Николић, Богдан Диклић, Бора Тодоровић,Воја Брајовић, Горица Поповић,  Александар Берчек, Раде Марковић, Оливера МАрковић, Ирфан Менсур, Драгомир Фелба, Данило Бата Стојковић, Рахела Ферари…

Жанр: комедија, драма

Пројекција почиње у  20 h, улаз слободан.

 

Please follow and like us:
20

Рекордна гледаност “Јужног ветра”

Рекордна гледаност “Јужног ветра” published on

Дуго један домаћи филм није изазвао такво интересовање публике као што је то тренутно са филмом “Јужни ветар”, режисера Милоша Аврамовића.Južni_vetar_(film)

Премијерно приказан у августу месецу на фестивалу у Нишу “Јужни ветар” је одмах привукао пажњу и публике и критике, тако да се београдска премијера 23. октобра очекивала са нестрпљењем.

 Само у првих седам дана филм је видело преко 100.000 гледала. На репертоару врњачког биоскопа се налазио четири дана, од 8. до 11. новембра. Дневно су даване три пројекције и то од 16 сати, од 18 и 30 и последња од 21 сата. Ове касније две пројекције су сва четири дана биле распродате, тако да су сви они који су каснили са куповином карата се сретали са речима из наслова овог текста. Укупно је у 12 пројекција у четири дана “Јужни ветар” у врњачком биоскопу видело 2104 гледаоца. Сем актуелности и квалитета самог филма, томе су сигурно допринели и лепо и топло време, као и чињеница да је због државног празника у понедељак 12. новембра, Врњачка Бања била испуњена гостима и туристима. Тако је “Јужни ветар” на најбољем путу да стане раме уз раме са најгледанијим српским филмовима у новом миленијуму, као што су “Зона Замфирова” са милион гледалаца, те “Ми нисмо анђели 2”, “Монтевидео, бог те видео!” и “Монтевидео, видимо се!”, као и комедијом “Муње”, који су сви имали преко пола милиона гледалаца.

Иако наслов може да завара неупућеног гледаоца који би могао да помисли да је Милош Аврамовић, који је заједно са Петром Михајловићем и сценариста филма, у свом другом филму се позабавио екранизовањем биографије славног фолк бенда и још славније продукције “Јужни ветар”, реч је заправо  о трилеру који је смештен у наше време, али је инспирисан догађајима из деведесетих. Један од разлога великог комерцијалног успеха овог филма је и у одличној глумачкој подели коју предводе Милош Биковић, чија каријера превазилази оквире овдашње кинематографије, Драган Бјелогрлић и прерано преминули велики српски глумац Небојша Глоговац. За пролеће следеће године је најављено и снимање серије у продукцији РТС-а чија ће радња покривати догађаје након оних описаних у филму “Јужни ветар”.

Надамо се да ћемо и убудуће испред врњачког биоскопа виђати редове и гужву каква је ових дана владала пре и након пројекција “Јужног ветра”.

 

М.С.

 

Please follow and like us:
20

Културна дешавања у библиотеци

Културна дешавања у библиотеци published on

Народна библиотека “Др Душан Радић” за своју читалачку публику и за све љубитеље књиге припремила је за овај викенд трибину и књижевно вече.biblioteka-dusan-radic

Трибина посвећена Владети Јеротићу у част биће одржана  у петак, 16. новембра у Салону библиотеке са почетком у 19 часова.  На трибини  ће говорити  др Драган Стаменковић.

У суботу, 17. новембра у Салону библиотеке са почетком у 19 часова биће представљена књига “Приче из Бадања”, аутора Ненада Петрановића Бадање.

 

Please follow and like us:
20

Сећање на Велики рат

Сећање на Велики рат published on

Поводом једног века од окончања Првог светског рата и великих победа српске војске у њему, Народна библиотека “Др Душан Радић” се прихватила организације више трибина и предавања у част овог великог јубилеја.predavanje 1

У својој уводној речи директор Библиотеке Дејан Лучић је истакао да је реч о врло истакнутој војној и историјског фигури прве половине прошлог века о којој се данас не зна довољно, а чији директни преци живе данас у Врњачкој Бањи.

О животу и каријери Божидара П. Терзића је говорио Александар Марушић, историчар и виши кустос  из Горњег Милановца који се дужи низ година уназад бави проучавањем заоставштине славног армијског генерала. Божидар П. Терзић је међу најславнијим личностима потеклим из Горњег Милановца од његовог оснивања 1853. године до данас. Рођен је 1867. године, врло брзо је остао без оца и до краја живота је био врло везан за мајку, за коју је често говорио да  управо њој највише дугује за све своје касније успехе. Гимназију је завршио у Горњем Милановцу и Крагујевцу, након чега је прешао на Војну академију у Београд. Каријеру војника је започео као каплар, да би временом након чак 12 унапређења стигао 1923. године до чина армијског генерала. Изнад тог чина стојао је само чин војводе који је носило свега четири особе. Александар Марушић се потрудио да његово предавање буде истовремено и врло детаљно, али и питко и лако за праћење.predavanje 2

Већ почетком двадесетог века Терзић добија титулу мајора, а оцене његовог службовања су биле врло похвалне, а нарочито се истиче његова савесност и посвећеност. У то време између осталог служи и у Крушевцу. Мада свесно није пуно залазио у политику, променом на престолу постао је близак са породицом Карађорђевић, али је истовремено и задржао своју независност. Посебно је цењен због тога што је био против бруталног кажњавања војника. У периоду од маја 1905. до септембра 1906. био је ађутант краља Петра Карађорђевића. Његови ађутантски дневници из тог периода су данас врло драгоцен историјски извор. Био је неко време уредник и војно теоријског часописа “Ратник” у којем је повремено објављивао и ауторске текстове. Због своје блискости са династијом Карађорђевића брзо се нашао насупрот организације “Црна Рука”. У другом Балканском рату се посебно истакао у бици на Брегалници са својом Шумадијском дивизијом којом је командовао. Током вишедецнијске војне каријере добио је чак 28 одликовања, од којиих су 18 била домаћа, а преосталих 10 најзначајнија савезничка одликовања. Почетком Првог светског рата нашао се на челу Мачванско посавског батаљона, да би затим поново постао комадант Шумадијске дивизије. Управо је Божидар П. Терзић превео српску војску на територију Аустроугарске 1914. године где је са успехом ратовао кратко време. Марушић се најдуже задржао у излагању везаном за Терзићево деловање везано за Први светски рат. Тако је са успехом обавио задатак задржавања немачке војске код Смедерева. Тада је већ носио чин пуковника, а крајем 1915. године се са својим војницима налазио код Скадра. Војни историчари посебно истичу да је успео да задржи дисциплину код својих војника и поред тешког и мукотрпног повлачења кроз Албанију. Последњег дана 1915. године је постао војни министар. То је у том тренутку био врло озбиљна позиција пошто је следила консолидација и опоравак српске војске, коју су потом очекивали нови напори током последње две године рата. У том периоду је био и делимично  умешан у коначан обрачун са припадницима “Црне руке”. Након функције војног министра пребачен је у тек ослобођену Босну и Херцеговину где је био потребан способан, али и  деликатан човек који може да изађе на крај са многобројним размирицама у тамошњој средини. Након што је то успешно обавио пребачен је на Косово и Метохију, где је као и у Босни покушао да са што мање употребе силе примири затечену ситуацију. Након тога је службовао у Банату, да би опет био враћен у Сарајеву где био командант Друге армијске области. Још од 1916. године је носио чин генерала, а због здравственог стања је пензионисан 1920. године, да би 1923. године био реактивиран и тада добија чин армијског генерала. Од 1925. године је био на челу Пете војне области која је тада била стационирана у Нишу и због близине Бугарске то је био врло специфичан и осетљив  задатак. Коначно у пензију одлази 1929. године, али је и наредних десет година колико је још живео је био активан. Доста се залагао за помоћ ратним инвалидима који су били обесправњени. Радо је и често помагао људима из родног Горњег Милановца што се дуго памтило и због чега је посебно био цењен. Помагао је и локалну гимназију и цркву. Једнако је радо је помагао сиромашну, а талентовану децу. Преминуо је септембра 1939. године непоседно по почетку Другог светског рата исцрпљен дугогодишњим проблемима са акутном маларијом и шећером.

 

М.С.

Please follow and like us:
20

Прва чесма са питком водом

Прва чесма са питком водом published on

Спомен чесма Јована Белимарковића у централном Врњачком парку  сведочи о човеку, који је 1887. године у Врњачкој Бањи изградио велелепну вилу и породичну капелу на Врњачком гробљу. 

vrnjacka banja spomen cesma balimarkovacСпомен чесма Јована Белимарковића у централном Врњачком парку  сведочи о човеку, који је 1887. године у Врњачкој Бањи изградио велелепну вилу и породичну капелу на Врњачком гробљу. Надлежни краљевачки Завод за заштиту споменика културе је 1983. године прогласио за непокретно културно добро од изузетног значаја, а капела је 2009. добила статус споменика културе. Под заштитом је и Белимарковићева спомен чесма подигнута 1896. На предлог генераловог пријатеља Франца Винтера. Генерал је 1896. Део воде, који је за свој летњиковац довео са Гоча дао за источник, извор на којем је подигао прву Врњачку јавну чесму. Гочка вода је спроведена од виле Белимарковић до простора тадашње државне гостионице и кур салона. Ту је постављена прва јавна чесма са питком изворском водом.

Садашње место у Врњачком парку, између купатила и музичког павиљона, чесма је добила за време каптажних радова почетком прошлог века. Генералова спомен чесма подсећа на човека који је својим залагањем помогао да се Врњачка Бања модернизује.

Б.М.

Please follow and like us:
20

Primary Sidebar

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial