Skip to content

Document Header

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ

НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ ГОСТ ВРЊАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ У УТОРАК 25. СЕПТЕМБРА

НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ ГОСТ ВРЊАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ У УТОРАК 25. СЕПТЕМБРА published on

Nele

У наставку циклуса трибина “Рок и књижевност” гост Народне библиотеке “Др Душан Радић” у уторак 25. септембра од 19 часова биће Неле Карајлић који ће промовисати своје књиге “Фајронт у Сарајеву” и “Солунска 28”. Познати музичар, аутор неких од најпознатијих рок песама у историји југословенског рока, сценариста и глумац легендарних “Топ листе Надреалиста” и “Сложне браће”, аутор филмске музике, певач “Но смокинг оркестра” са којима је осварио светску каријеру,  последњих неколико година је присутан и као успешан писац чија је прва књига “Фајронт у Сарајеву” остварила велики комерцијални успех. Ове године му је изашла нова књига “Солунска 28” која је директан повод за Нелетово гостовање у Врњачкој Бањи и сусрет са врњачком читалачком публиком. Модератор ће као и на ранијим трибинама из овог циклуса бити Мирослав Сташић.

Please follow and like us:
20

ИЗЛОЖБА МАРИЦЕ КИЦУШИЋ У ЈАГОДИНИ

ИЗЛОЖБА МАРИЦЕ КИЦУШИЋ У ЈАГОДИНИ published on

„У РАМУ ПЕСМЕ“

Аниматор фест – европски фестивал анимираног филма деце и младих уз подршку Министарства културе Републике Србије и Града Јагодине осмишљен је са циљем да промовише уметност дечје анимације и  да отвори један нови културни простор  за дружење и размену искустава и идеја међу младима.

Плакат 6. Аниматор феста осмислила је Марица Кићушић, илустраторка и редитељка анимираних филмова, а радила је и у саставу првог Аниматор феста 2013. године. У галерији Културног центра Јагодина, 12. септембра, отворена је изложба илустрација Марице Кицушић, око 40 илустрација из две дечје књиге које су награђене на прошлом Сајму књига у Београду.

– Изложбом илустрација „У раму песме“ као на каквом чаробном ћилиму водимо вас у својеврсну шетњу кроз Србију. Симеон Маринковић аутор је збирке песама „Путовање по Србији“ коју је публиковао „Креативни центар“ а ликовни оквир својим илустрацијама дала је Марица. Српске реке, планине, градови, легенде и предања надахнуле су аутора на стихове, а Марици Кицушић пружиле су сјајну прилику да кроз илустрацију дочара њене живописне и мистичне пределе.marica

Другу целину представљају илустрације за збирку песама „Мале љубавне песме“ Зорице Бајин Ђукановић. У оба случаја, илустрације Марице Кицушић су засигурно много више од продужене руке задатих тема песама. Оне су посебно обликован ликовни свет јединственог уметничког израза који ће вас повући да завирите у сваку песму, каже Марија Вулић, организаторка Фестивала.

Марица Кицушић дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку примењена графика 2011. године. Учествовала на преко 60 домаћих и иностраних изложби. Добитница многобројних награда.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

Књижевно вече посвећено 55. Београдском међународном сусрету песника

Књижевно вече посвећено 55. Београдском међународном сусрету песника published on

FireShot-Capture-13-Narodna-bibliot_-http___www.vrnjackabiblioteka.org_.rs_aktuelno_foto-galerija-555x385

У салону Народне библиотеке “Др Душан Радић” у петак 21. септембра са почетком од 19 часова одржаће се песничко вече на којем ће учешће узети: Нада Гаврић (Република Српска), Елена Буевич (Украјина), Хана Пинхас Коен (Израел),Ђек Маринај (САД), Ранко Радовић (Канада), Дорис  Силверман (Израел), Предраг Деспотовић (Румунија) и Верољуб Вукашиновић (Србија) и Живорад Николић (Србија). Овогодишњи 55. Београдски међународни сусрети песника су посвећени обележавању 120 година од рођења Фредерика Гарсије Лорке, Бертолда Брехта, Раска Петровића и Десанке Максимовић, као и 150 година од рођења Алексе Шантића. Организатор је Удружење књижевника Србије и Културно просветна заједница Србије.

Please follow and like us:
20

„ДАНИ СРПСКЕ У СРБИЈИ“ И У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

„ДАНИ СРПСКЕ У СРБИЈИ“ И У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ published on

Пројекат под називом „Дани Српске у Србији“ покренут је 2013. године са идејом да се Србији и њеним грађанима на увек нов и јединствен начин представи Република Српска и њени потенцијали.

У Народној библиотеци „Др Душан Радић“, 6. септембра, представљен је први том Енциклопедије Републике Српске у издању Академије наука и умјетности Републике Српске. О Енциклопедији су говорили академик Рајко Кузмановић, председник Академије наука и умјетности Републике Српске и академик Љубомир Зуковић. Врњачка Бања учествује по први пут у нашим свечаностима радног карактера које треба да покажу људима у братској Србији ко смо ми и шта радимо. Енциклопедија је најзначајнији и најзахтевнији пројекат Академије наука и умјетности Републике Српске. То је приручник систематизованог знања из разних научних дисциплина, културе и уметности. Треба да допринесе ширењу знања о Републици Српској. Истраживачким приступом и научном обрадом предвиђених одредница приказана су суштинска питања у вези са прошлошћу и садашњошћу Републике Српске и њеним духовним наслеђем. Предвиђено је шест томова Енциклопедије која ће садржати податке о сваком од 25.000 насељених места. Неколико година је тим од двадесетак људи и око 250 сарадника прикупљало чињенице за базу од 11.500 одредница. Овај први том је прошле године на Сајму књига у Београду добио награду као највећи подухват године, а други том излази ускоро из штампе. Први том обухвата 783 странице, 1.303 одреднице, 271 пододредницу, 372 фотографије, 32 карте. Обрађена су слова А и Б. Обухвата седам општина и два града., рекао је академик Кузмановић.

Радујем се оваквим сусретима. Са надом и вером гледамо у матицу Србију. Ова Енциклопедија је лична карта Републике Српске. Треба да докаже да смо ми тамо од давнина и да нам је дубоко корење. Права промоција биће када буду завршени сви томови, рекао је академик Зуковић.Dani 1 e

Публика је са интересовањем пратила излагања академика, а промоција Енциклопедије завршења је са дискусијом кроз питања и одговоре.

 

 

 

 

 

 

 

М.Ст.Ј.

 

Please follow and like us:
20

ЕТНОЛОГ МИЛЕНКО ФИЛИПОВИЋ

ЕТНОЛОГ МИЛЕНКО ФИЛИПОВИЋ published on

Проф. др Љубинко Раденковић, саветник Балканског института САНУ, одржао је 30. септембра у, Замку културе, предавање о великом српском научнику Миленку Филиповићу, етнологу и антропогеографу, у оквиру пројекта „Приче о времену“ чији је аутор Јелена Боровић Димић, а сарадник академик Видојко Јовић.

Миленко Филиповић у Замку културе
Миленко Филиповић у Замку културе

Миленко Филиповић је дао огроман допринос опису, систематизацији, делом и анализи антропогеографских и етнографских појава код југословенских народа. Најзначајније су његове монографије о становништву, животу и обичајима у појединим предеоним целинама. Што се тиче његових тумачења појединих културолошких појава, често заснованих на недовољним подацима и аналогијама, његови резултати се могу оспоравати. Његова библиографија броји близу 400 јединица. По обиму истраживања и разноврсности тема којима се бавио, Филиповић нема конкурента у послератној српској етнологији. Од 1967. био је редовни члан новоосноване Академије наука Босне и Херцеговине.

Миленко С. Филиповић, етнолог, антропогеограф, рођен је 1902. године у Босанском Броду. Студирао је географију и етнологију на Филозофском факултету у Београду, где су му професори били познати научници – Јован Цвијић, Тихомир Ђорђевић, Јован Ердељановић, Милоје Васић и др. Докторску дисертацију „Етничка прошлост нашег народа у околини Високог (Босна)“ је одбранио на Филозофском факултету у Београду 1928. Године. Мада је после завршетка рата био највиђенији српски етнограф, из идеолошких разлога он није прихваћен за професора на Филозофском факултету у Београду, већ је распоређен на место кустоса Етнографског музеја у Београду, где је остао до 1950. Те године је изабран за научног сарадника Етнографског института САНУ. Школску 1952/53. Провео је у Америци, на Харвардском универзитету, као стипендиста Рокфелерове фондације. Године 1955. изабран је за редовног професора антропогеографије и етнологије на Катедри за географију Филозофског факултета у Сарајеву. Од 1959. до 1964. био је директор Балканолошког института у овом граду. Пензионисан је 1962, а 1964. се вратио у Београд, где је и умро 1969.

М.Ст.Ј.

 

 

Please follow and like us:
20

Primary Sidebar

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial