Skip to content

Document Header

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ

ГИМНАЗИЈАЛЦИ КРЕАТИВНИ У МАСКИРАЊУ

ГИМНАЗИЈАЛЦИ КРЕАТИВНИ У МАСКИРАЊУ published on

Једна од активности пројекта „ПУЗЛА“ који спроводи Ученички парламент Гимназије Врњачка Бања, а финансира Унија средњосколаца Србије.maskenbal gimnazija vrnjacka banja

Једна од активности пројекта „ПУЗЛА“ који спроводи Ученички парламент Гимназије Врњачка Бања, а финансира Унија средњосколаца Србије (Union of secondary school students of Serbia) у оквиру пројекта „Средњошколци за средњошколце“, овога пута у виду маскенбала и караока, реализована је 23. јануара 2016. године, у просторијама Школе.
Иновативним маскама, учешћем у караокама и, пре свега, захваљујући свом расположењу и доброј вољи, ученици су уживали у овом виду забаве и ваннаставне активности. У маскенбалу је учествовао велики број гимназијалаца. Била је то прилика да искажу своју креативност, да испоље позитивну енергију као и да покажу да је енергија младих невероватна. Караоке су радо прихваћена забава која увек изнедри талентоване певаче.

Дан друштвених игара, такође активност пројекта „ПУЗЛА“ организован је 16. јануара.

 Ученици су имали прилику да се забаве и одмере снаге уз разнолике друштвене игре, а придружило им се и неколико професора, који су учествовали или посматрали реализацију активности. 

М.Ст.Ј. 

ДР ДЕЈАНУ СТАНОЈЕВИЋУ ПОНОВО УКАЗАНО ПОВЕРЕЊЕ

Директор Специјалне болнице „Меркур“, др sc. мед. Дејан Станојевић, изабран је по трећи пут за председника Скупштине Коморе здравствених установа Србије.

На седници одржаној 19. марта 2019. год. у Клубу посланика у Београду, комисија је једногласно донела одлуку да због активног учешћа у досадашњем раду Коморе продужи мандат председнику др sc. мед. Дејану Станојевићу на још четири године.

Директор „Меркура“ показао се на висини задатка који је функција у Комори захтевала. Др sc. мед. Дејан Станојевић, лидер је који већ годинама успешно води свој тим и заједно са њим унапређује понуду „Меркура“, ствара нове програме и улаже у иновативне пројекте, знањем и искуством успешно одговара свим професионалним изазовима. Лекар и менаџер, међу првима је препознао филозофију и дух савременог здравственог и велнес туризма и реализовао све оно што многим другим туристичким центрима још увек делује као недостижно.

Визионарски улаже у људе и пројекте, несебично верује у свој тим, успешно гради мостове пријатељства и разумевања и увек види испред других – далеко у будућност. А будућност је сада већ извесна, „Меркур“ као регионални и европски центар који се успешно позиционира и на мапи светског медицинског туризма.

Др sc. мед.  Дејан Станојевић је човек са визијом, који зна куда иде модерно друштво, привреда и бизнис новог доба, али у свему томе, пре свега остаје човек, који са осмехом поздравља сваког госта. Личним примером показује да је оно најважније, уједно и мото „Меркура“ – „задовољан гост“.

Комора здравствених установа Србије је удружење здравствених установа основаних од стране Републике, аутономне покрајине или локалне самоуправе, у складу са Уредбом о плану мреже здравствених установа. Ове године удружење прославља јубилеј од 60 година постојања, који је обележен свечаном академијом која је одржана након радног дела изборне седнице.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

Please follow and like us:
20

КОНЦЕРТ ВРЊАЧКИХ ФЛАУТИСТА

КОНЦЕРТ ВРЊАЧКИХ ФЛАУТИСТА published on

У сарадњи са Центром за децу и омладину Врњачка Бања МШ „Корнелије Станковић“ из Трстеника организовала је 29. јануара у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ концерт флаутиста из Врњачке Бање.koncert flaute u vrnjackoj banji

Милица Апостолов, Алекса Радичевић, Огњен Свилановић, Милица Николић, Кристина Видаковић, Лана Михајловић, Марија Васовић, Ана Станковић, Мина Прокић (клавир), Тамара Вукчевић, Јована Мандић, Анита Трнавац, Јован Крстић, Марија Нешић, Анђелија Николић, Милица Живковић и Јања Нешић, ученици Музичке школе у Трстенику у класи проф. Јелене Бранковић показали су публици да су напредовали у учењу флауте.

Професор Милош Милутиновић припремио је наступ ученика у тачкама камерне музике.

– Омогућили смо им простор у Врњачкој Бањи, иначе су ученици МШ „Корнелије Станковић“ из Трстеника, школе која броји 349 ученика. Ученици су јако талентовани и вредни и често приређују моменте попут овог вечерас у смислу да покажу то што су радили претходних месеци. Иду често и на такмичења, прошле године су имали завидан број награда. Прошле године смо имали предиван хор флаута који је водила Милица Арсенијевић. Овај хор је био врло запажен и имао је пуно позива да наступа, рекла нам је Татјана Тодоровић, директор трстеничке Музичке школе.

– Ја сам јако задовољна са децом из Врњачке Бање, посебно зато што сам овде од новембра месеца прошле године, мењам Милицу Арсенијевић, како ми радимо, како се дружимо и како она прихватају моје сугестије. Деца су добра, васпитана, послушна и јако, јако музикална и када су деца таква, онда није тешко радити са њима, рекла нам је Јелена Бранковић.

– МШ из Трстеника у Врњачкој Бањи функционише већ пет година. Сарадња Музичке школе и Центра за децу и омладину омогућила је врњачкој деци да похађају часове у просторијама Центра и да избегну стално путовање до Трстеника. То је разлог што велики број деце из В. Бање похађа ову школу. У току ових година ова деца су наступала пред ученицима основних школа у В. Бањи, а имали су и запажене наступе пред гостима из иностранства у оквиру Програма Youth in action и пред Норвежанима, казала нам је Валентина Крстић, координатор Центра за децу и омладину из Врњачке Бање.

М.Ст.Ј. 

ОДРЖАНА 21. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

На седници Општинског већа која је одржана 21. марта усвојен је нацрт Одлуке о ребалансу Одлуке о буџету Општине за 2019. годину.

Скупштини се предлаже да усвоји ребаланс којим се врше измене и допуне Одлуке о буџету Општине Врњачка Бања.
Разлози за предлагање ребаланса су укључивање у буџет апропријација за финансирање два капитална пројекта: Уређење дела Чајкиног брда у Врњачкој Бањи – 2. фаза и унапређење енергетске ефикасности зграде општинске управе. За наведене пројекте планира се финансирање из буџета Републике Србије и из буџета општине Врњачка Бања. Планирана средства за реализацију пројекта „Замена постојећих светиљки јавне расвете штедљивим „ЛЕД“ светиљкама умањује се за износ од 14.955.000 динара, а овим износом обезбеђује се планско учешће општине Врњачка Бања у реализацији ова два нова пројекта.

Пројекат „Уређење дела Чајкиног брда у Врњачкој Бањи – 2. фаза“ планира се у укупном износу од 35.255.000 динара, од чега износ од 30.000.000 динара из буџета Републике Србије – Министарство трговине, туризма и телекомуникација а износ од 5.255.000 динара представља учешће општине Врњачка Бања у финансирању овог пројекта. Пројекат „Унапређење енергетске ефикасности зграде општинске управе“ планира се у укупном износу од 38.860.000 динара, од чега износ од 29.160.000 динара из буџета Републике Србије, а износ од 9.700.000 динара представља учешће општине
Врњачка Бања у финансирању овог пројекта. Примања из буџета Републике Србије укључена су на приходној страни буџета општине Врњачка Бања, док је учешће општине обезбеђено прерасподелом расхода у оквиру постојеће висине буџета.
Чланови Већа позитивно су се изјаснили у вези предложеног Статута општине који у оквиру основних одредби предвиђа проширен круг најзначајнијих питања која су уређена у овом нацрту статута, тако што је, између осталих питања, наведено и спровођење поступка јавне расправе приликом припреме појединих општих аката утврђених овим статутом. Оснажен је принцип по коме су грађани носиоци права на локалну самоуправу. Они своје право на локалну самоуправу и право на управљање јавним пословима остварују непосредно или преко изабраних представника. Ово је уједно и један од основних принципа на којима је заснован цео нацрт, а који је у другим деловима нацрта конкретизован – нпр. у делу о непосредном учешћу грађана у остваривању локалне самоуправе и о другим облицима учешћа грађана у пословима општине, али и у делу о органима локалне самоуправе, одредбама о учешћу грађана у радним телима скупштине општине и других органа и сл.
У даљем току седнице усвојен је и Пословник Скупштине општине, као и нацрт Одлуке о усвајању Стамбене стратегије општине В. Бања, а председник општине Бобан Ђуровић похвалио је тим који је радио на Стратегији. Усвојен је и Оперативни план за одбрану од поплава на територији Општине Врњачка Бања за воде II реда за 2019. годину. Оперативним планом за 2019 год. се утврђује: систематизована проблематика угрожености подручја од поплава (штетног дејства вода у целини), актуализована кроз приказ евидентираних и на терену (од стране повереника Оперативног тима) потврђених неповољних појава на сваком сегменту подручја општине; план мера и активности које се морају спровести у одбрани од поплава – у виду синхрон плана општинских активности који дефинише координирани рад свих обвезника; приоритет у решавању проблема на основу критеријума који подразумевају степен угрожености, вредност и угроженост добара; систематизоване ажуриране податке о расположивим кадровима, људству, опреми и механизацији; план ангажовања људства, примене потребне опреме и механизације, сразмерно рангу појаве.
У наставку седнице усвојен је нацрт Одлуке о мрежи јавних основних школа на територији општине као и Елаборат о мрежи јавних основних школа са седиштем на територији општине за период од 2019. до 2026. године, као и одлука о одређивању подручја основних школа и нацрт Одлуке о мрежи јавних предшколских установа на територији Општине.
Позитиван став заузет је по питању предлога Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији Општине за 2019. годину, а дата је и сагласност на програм активности Црвеног крста В. Бања за ову годину. Разматран је и усвојен програм пословања ЈП „Борјак“, као и извештаји о раду установа: Културни центар, Библиотека „Др Душан Радић“, Спортски центар, Туристичка организација, ПУ „Радост“ и Центар за социјални рад.

Чланови Већа упознати су са активностима региона Краљево за управљање комуналним отпадом и друштва „Регион Краљево“ доо, а разматран је и усвојен и Програм коришћења средстава буџетског фонда за заштиту животне средине за 2019. годину са финансијским планом.
Чланови Општинског већа упознати су са Писмом о намерама које је Општини упутила „Футура“. Наиме, Факултет за примењену екологију, након упознавања са кључним еколошким питањима и акутним проблемима Врњачке Бање доставио је предлоге за решавање и унапређење стања: израда идејног пројекта ,,Екоредизајн биолагуна“; израда идејног пројекта ,,Рециклажно двориште“; Специјалистички курс ПЦМ – управљање пројектним циклусом, а у разради су и следећа питања: Еколошко село ,,Скупљалиште Гоч“, Зелени камп – школа на Гочу, као и Пилот постројење за пречишћавање отпаднихвода – Ново Село.
М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

Please follow and like us:
20

ЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ

ЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ published on

У салону врњачке Библиотеке 2. новембра одржано је књижевно вече посвећено песмама Јурија Качајева из Москве.cirilica vrnjacke novine

Руског песника најавио је Бошко Руђинчанин. Качајев је објавио осам књига и преко 150 песама. У Београду наступао више пута, а сарађује и са Удружењем „Ћирилица“. Тренутно обилази српске манастире. Велика инспирација му је православље. Посвећено пише о повезаности српског и руског народа, као и о унутрашњој снази ова два народа. Интересантно је да је песму „Русија је уз вас, браћо Срби! Написао 22. октобра управо у Врњачкој Бањи.

Књижевно вече започело је молитвом коју је изговорио отац Часлав. Јуриј Качајев казивао је неколико својих песама, а превод је читао Зоран Рајић. Руски песник је пар својих песама отпевао а капела.

„Ја ломим хлеб за брата“, „Српска благовест“, „Света праведност“, „Дошло је време“, „Душа пева“, „Руски цар“, „Отаџбина мајка“ само су неке од песама које је публика имала прилику да чује.

Треба да чувамо реч, јер реч је дата од Бога. Треба да чувамо ћирилицу, поручио је Качајев.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

МАСОНСКА ИЗЛОЖБА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

МАСОНСКА ИЗЛОЖБА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ published on

У организацији Регуларне Велике Ложе Србије и Културног центра Врњачке Бање у врњачком Замку културе 29. октобра отворена је изложба „Слободно зидарство у Србији од 1785. до 2015. године“. drustvo masona vrnjacka banjaНакон две изложбе у Београду, једне у Нишу и једне у Трстенику, ово је пети пут да се јавности презентује слободно зидарство у Србији.

Изложбу је отворио проф. др Александар Нагорни.

– Циљ изложбе је да укаже на смисао, значај и циљеве слободног зидарства, да разоткрије вео догми шта је слободно зидарство и да укаже да је основни циљ слободног зидарства хуманитарна делатност и да Регуларна Велика Ложа Србије наставља славне традиције својих чланова. Изложба је конципирана тако да можете да видите како се слободно зидарство развијало у свету и које значајне ствари су учињене у Србији, односно Југославији. Чланови РВЛС су добри људи, на добром гласу, свих профила и професија, различитих вера и националности и различите партијске припадности. Надам се да ћете кроз ову изложбу да отклоните потенцијалне недоумице и негативна размишљања која сте имали о слободном зидарству у Србији и да видите којим се све сегментима у раду баве слободни зидари, рекао је Нагорни.

Значајно место заузима део изложбе посвећен српским масонима међу којима су: Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Петар Петровић Његош, војвода Живојин Мишић, Слободан Јовановић, Стеван Мокрањац, Станислав Бинички, Стеван Сремац, Бранислав Нушић, Јован Дучић, краљ Петар I, краљ Александар Карађорђевић, дугогодишњи председник САНУ Александар Белић, Михајло Пупин, Ђорђе Вајферт и др.

На изложби су представљена достигнућа и допринос српских масона развоју и изградњи српске државе и напретку српског народа. Наглашено је учешће српских масона у креирању Сретењског устава, као и у формирању Краљевине Југославије. Ту су и велики грађевински подухвати које су реализовали масони – данашња зграда Радио Београда, споменик Незнаном јунаку на Авали, Београдски победник…

Поставку изложбе и каталог реализовао је ликовни уметник Мирољуб Филиповић  Филимир, члан Удружења ликовних уметника Србије.

Масонерија је ред заснован на слободи савести. Оно је покрет светских размера који окупља људе свих раса, народа и религија. Циљ организације је лично усавршавање чланова по највишим и најстрожим моралним и етичким нормама. Тиме чини својеврстан философско-етички феномен заснован на моралним начелима садржаним у десет Божјих заповести. Служи усавршавању целокупног људског друштва у циљу моралног и материјалног напретка.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ ГЕНОЦИДА НАД ЈЕРМЕНИМА

ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ ГЕНОЦИДА НАД ЈЕРМЕНИМА published on

Одржана изложба поводом стогодишњице геноцида над јерменским народом који је спроведен на територији Османског царства.izlozba vrnjacke novineИсторијска секција Гимназије „Вук Караџић“ из Трстеника је у сарадњи са Конзулатом Републике Јерменије, Музејом геноцида из Јеревана и почасним конзулом Републике Србије у Јерменији припремила изложбу поводом стогодишњице геноцида над јерменским народом који је спроведен на територији Османског царства. Изложба је отворена 20. октобра у галерији врњачког Замка културе. Потресне фотографије рањених и погинулих Јермена сведочанство су егзодуса овог народа.

Трагична судбина коју је јерменски народ доживео само због тога што је хришћанске вере је спона која спаја јерменски народ са српским народом. „Циљ ове изложбе је да сећајући се трагичних догађаја из прошлости заједно градимо бољу будућност“ поручују историчари трстеничке Гимназије које предводи професор историје Иван Нешић.

Ученици су упознали присутне са историјатом Јерменије као и са повезаношћу страдања јерменског и српског народа, уз казивање стихова песама везаних за Јерменију. Вредни чланови Историјске секције који су гостовали у Замку су: Кристина Трубарац, Сандра Мутавџић, Јована Ћурчић, Јулијана Павићевић, Марко Гавриловић, Миљана Ћосић, Јована Сташевић и Алекса Ђурђевић.

Највећи геноцид над Јерменима у 20. веку извршен је 1915. године. Почев од 24. априла 1915. до 1923. године побијено је два милиона људи – жена, деце, стараца, одузета им је имовина. На дан 24. април 1915. године у Цариграду и јерменским насељима империје било је ухапшено 600 чувених Јермена, интелектуалаца (по турским званичним изворима 2.345). Године 1916. у сиријским пустињама Дер Зор, где се налазило 500 хиљада Јермена, у животу је остављено само 10 до 20 хиљада људи. Стотине хиљаде Јермена постали су изгнаници са родних огњишта, и нашли су нова уточишта у другим земљама. Процењује се да је број жртава Јермена у Османлијској империји милион и по, док је 500 хиљада Јермена постало избеглице. Уништена је и културна баштина јерменског народа, било је сравњено 66 градова, 25.000 насеља, 2.350 цркава, 1.500 школа.

У име Историјске секције проф. Иван Нешић уручио је захвалницу Јелени Боровић Димић.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

Primary Sidebar

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial