Skip to content

Document Header

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ

СЛИКАРСКА КОЛОНИЈА У ХОТЕЛУ „ФОНТАНА“

СЛИКАРСКА КОЛОНИЈА У ХОТЕЛУ „ФОНТАНА“ published on

У Хотелу „Фонтана“ од 24. до 28. јуна Удружење „Људи у акцији“ и Општина Врњачка Бања организовали су ликовну колонију која је окупила 16 ликовних уметника из Сомбора, Крагујевца, Ниша, Новог Сада, Бачке Паланке, Ужица, Смедеревске Паланке, Чачка, Лознице.

Председник Удружења „Људи у акцији“ које је прошле године организовало колонију у Хотелу „Соларис“ је Бора Костић, а сасзивач овогодишње колоније је Ратко Трифуновић Бањац. Сликари ће Хотелу „Фонтана“ поклонити по две своје слике.

Милан Радаковић (1949) сликарство је учио у доброј традицији сомборских атељеа. Награђиван више пута. Самостално излагао на осам изложби а на колективним више стотина пута у земљи и иностранству. Дела му се налазе у бројним приватним колекцијама, установама и институцијама.

Милорад Рађеновић (1940) из Сомбора, сликар аматер, члан је Удружења ликовних стваралаца „ Ликовна група 76“. Имао је 26 самосталних и преко 300 колективних изложби. На Светој Гори боравио 2000. године. Нацртао 17 манастира , а цртежи су били изложени у Амбасади Словачке.

Сликарство је Ненаду Деврњи (1957) из Бачке Паланке љубав од малих ногу, а активно слика од осамдесетих година. Већи део сликарског опуса су иконе и историјски мотиви. Урадио је неколико хиљада икона до сада. Учесник је многих колонија и један од оснивача Сликарског удружења у Бачкој Паланци.

Љубиша Живадиновић (1959) из Ниша слика већ четврт века. Излагао је на 40 колективних изложби, а учествовао је на преко 70 ликовних колонија. Слика пејзаже, мртву природу, актове и портрете, а преовладава импресионизам.

Правник Бранислав Радовановић (1939) из Смедеревске Паланке преко 50 година бави се сликањем. У уљу и пастелу ствара портрете, пејзаже и мотиве мртве природе. Имао је 15 самосталних изложби и учесник је великог броја сликарских колонија.

Ужичанин Ђорђе Станић (1973) професор је ликовне културе, а тренутно је самостални уметник. Слика пејзаље Западне Србије. Већ 20 година излаже своје слике у Галерији „Снежник“ у Врњачкој Бањи. По други пут је на овој колонији. Мао око 80 самосталних и велики број колективних изложби у земљи и иностранству. Одликује га експресионистички манир.

Мртва природа и пејзажи Миодрага Лазаревића (1951) из Чачка одишу лирским реализмом. Пензионер је, а радио је у Народној одбрани. Сликањем се бави од своје 15. Године. Са Ратком Трифуновићем познаје се преко 50 година и сарађивао је са њим на многим колективним изложбама.

Петар Јелић Звонко (1962) из Бачке Паланке ради у основној школи као професор ликовног. Импресиониста је а узори су му Моне и Сезан. Активно слика 40 година. Имао 13 самосталних изложби. Први пут је у Врњачкој Бањи као вишедневни гост, до сада је неколико пута доводио ђаке на екскурзије.

Преко 40 година дипл. ек. Велибор Веља Бугарин (1951)  из Новог сада бави се сликањем. Имао преко 50 самосталних изложби уз учешће на више стотина колективних изложби у земљи и иностранству. Врњачку Бању посећивао ранијих година и сада не може да је препозна, јер, како каже, види се велики рад. Волео би да се језгро Бање сачува.

Марија Ружичић (1968) из Крагујевца сликарством се бави 25 година. Члан је УЛУПУДС-а од 2015. године. Омиљени мотив јој је урбани пејзаж. Учесница је многих колонија, излагала је на много колективних изложби. За сада имала је једну самосталну изложбу у Крагујевцу.

Професор физичке културе Радиша Миловановић Кале (1946) из Крагујевца већ четири деценије посвећен је сликарству. Цео живот као спортиста провео је у природи и ту је научио да ужива у лепоти пејзажа које овековечује на својим сликама.

Техничар у ФНП „Застава“, пензионер Милош Сарић (1954) из Крагујевца већ 16 година има статус слободног уметника. Ради савремене урбане пејзаже. Имао је 10 самосталних изложби у Србији и бившој Југославији, као и три самосталне изложбе у Бечу.

Дипл. инж. маш. Сава Бабић (1947) из Лознице један је од оснивача Ликовне групе „Н 8“ у Лозници. Поред сликања активно се бави карикатуром. Двадесетак година учествује на домаћим и међународним фестивалима карикатуре. Освојио је око 60 награда за карикатуру. Први пут је у Врњачкој Бањи која је на њега оставила веома лепе утиске.

Врњчанин Ратко Трифуновић Бањац (1945) сликарством се бави више од пола века. Најпре акварелом, осликавањем ћупова и тањира од теракоте, а потом је почео да слика на платну које сам припрема.Учесник је преко 200 колонија у Мађарској, Хрватској и широм Србије, а прва колонија  била му је Сићевачка „Сусрети другарства“ седамдесетих година. Оснивач је Ликовног удружења „Језеро“ у В. Бањи са покојним Милутином Богићевићем.

Вера Муњас (1945) из Врњачке Бање Академију је завршила пре 10 година, а сликарством се бави 30 година. Имала је 6 самосталних изложби. Слика разноврсне мотиве, уља на платну. Бави се и уметничком фотографијом. Члан је Удружења „Језеро“.

Према речима Радмила Раше Стевановића (1940) из Крагујевца, он је прво почео да црта, па је тек онда научио да пише. Наставник је српског језика. Најрадије слика пејзаже. Имао је 30 самосталних и око 300 колективних изложби.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

ИЗВОРНЕ ПЕСМЕ И ИГРА „КАД ЛИПЕ ЦВЕТАЈУ“

ИЗВОРНЕ ПЕСМЕ И ИГРА „КАД ЛИПЕ ЦВЕТАЈУ“ published on

Од 21. до 23. јуна одржан је 24. Фестивал дечијег фолклора и хора „Кад липе цветају“ у организацији КУД-а „Абрашевић“, под покровитељством СО Врњачка Бања и ТО Врњачка Бања.

Ова манифестација се традиционално организује у јуну месецу и окупља пре свега дечије групе културно-уметничких друштава из целе Србије, а од прошле године учешће су узели и хорски састави.

Фестивал је почео песмом… На Тргу културе, 21. јуна поводом манифестације „Кад липе цветају“ организован је концерт. Као домаћин, наступила је Хорска секција КУД „Абрашевић“, као и гости: „Бошко Југовић“ из Трстеника, „Црвчанин“ из Краљева и етно група „Руно“. Према речима Миће Предолца, КУД „Абрашевић“ са трстеничким и краљевачким хором има успешну дугогодишњу сарадњу. Песме које су извођена на овом концерту углавном су фолклорног карактера.

– Као и сваке године најмасовнији али и најлепши учесници овог Фестивала били су малишани који својим наступима тј. игром измаме осмехе, задовољство и овације код публике јер су они срећни и уживају у ономе што нам одиграју, рекла нам је Биљана Ђорђевић, председница КУД „Абрашевић“.

Учешће су узели малишани из Обреновца, Бора, Прокупља, Новог Пазара, Ниша и наших околних села. После дефилеа учесника и заједничког кола код Врапца, програм је настављен на Тргу код Библиотеке „Др Душан Радовић“ а дружење у Школском ресторану „Истра“.

М. Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

ФИЛМОПИСЦИ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

ФИЛМОПИСЦИ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ published on

НОВ ЦИКЛУС ТРИБИНА МИЛАНА НИКОДИЈЕВИЋА

Народна библиотека „Др Душан Радић“ је 20. јуна започела је нов циклус трбина под називом „Филмописци“. Идејни творац тог циклуса је Милан Никодијевић, прослављени врњачки филмски и културни радник. Његов  први гост је био Боро Драшковић, познати филмски и позоришни редитељ, универзитетски професор и аутор преко десет књига. Директан повод за ово гостовање је била Драшковићева књига „Речник редитеља“.

Представљајући свог госта професор Никодијевић је истакао да је реч о једној ренесансој појави, некоме ко је једнако био успешан на више поља деловања, упоредивши га са Живојином Павловићем и Мићом Поповићем. Иако пре свега познат као филмски редитељ, Драшковић се са подједнаким успехом бавио и радом у  позоришту и на телевизији, сликарством, писањем. Заједно са Миланом Никодијевићем је професор на Академији уметности у Новом Саду. Никодијевић је подсетио да није реткост да се филмски редитељи баве писањем, и то са успехом, навевши као примере Живојина Павловића, Душана Макавејева и Пуришу Ђорђевића, између осталих. Драшковић се на то надовезао рекавиши да је у свом филмском и позоришном раду имао паузе између пројеката и да су оне знале да потрају и да је он то време користио за писање. Актуелну књигу „Речник редитеља“ Никодијевић види као драгоцен путоказ младим нараштајима да до неких знања и решења дођу лакшим путем. Један посебан део разговора је посвећен раду на књижевним предложцима и још директније са самим ауторима дела која су екранизована или постављана на позоришну сцену. То је био повод да се професор Драшковић присети свог рада на екранизацији „Травничке хронике“, која никада није реализована, али коју је заснивао на инсистирању да се у Андрићев оригинални рукопис не уносе никакве измене или допуне. Притом се такође присетио и свог рада на Пиранделијевом „Хенрику IV“ за који је добио подршку лично од самог Иве Андрића. Говорећи о својим проблемима са цензуром, Драшковић се присетио занимљиве анегдоте везане за филм „Живот је леп“, када је тек након што је филм доживео успех у иностранству, био прихваћен и у Југославији. Том приликом се о филму похвално изјаснио и славни пољски режисер Анджеј Вајда. Ово је био згодан повод да истакке своју наклоност и повезаност са Пољском у којој је и упознао своју будућу супругу Мају. Она ће касније иако базично костимограф, бити Борин редован сарадник у радовима на сценаријима. Драшковић се са цензуром срео и током свог позоришног рада, тако је његова режија драме „Кад су цветале књиге“ скинута са репертоара након директне интервенције Јосипа Броза Тита. Рекао је да данас нема тако директне цензуре, али да је зато доста теже доћи до могућности да се филм уради, да смо пуно сиромашнији и да је редитељима данас неупоредиво теже да дођу у позицију да редовно снимају. Говорећи о једном од најбитнијих Драшковићевих филмова „Живот је леп“ обојица саговорника су се сложили да је он на неки начин антиципирао распад земље и како је Никодијевић рекао „пандемонијум до ког ће неколико година касније доћи“.  Причајући о својим нереализованим идејама на пољу филма, професор Драшковић је рекао да већ годинама пише књигу о својим неснимљеним филмовима, који ће макар на тај начин остати забележени. Милан Никодијевић се присетио велике пасије свог госта према шаху, што је Драшковића нагнало да исприча да је због доброг познавања шаха био у прилици да упозна светског првака у шаху Бобија Фишера, чак и да одигра неколико партија са њим. Ово ће му омогућити да 1972. године добије дозволу да југословенска телевизија једина може да снима и извештава са чувеног „меча столећа“ Фишера и Спаског 1972. године.

На крају вечери велики редитељ и његов домаћин су поздрављени дугим  и заслуженим аплаузом чиме је на најприкладнији начин окончана прва у циклусу трибина „Филмописци“.

Мирослав Сташић

Please follow and like us:
20

ДОБИТНИЦИ „ДРАГАНОВЕ НАГРАДЕ“ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

ДОБИТНИЦИ „ДРАГАНОВЕ НАГРАДЕ“ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ published on

Путописно вече старијих, које ће се у организацији Удружења „Снага пријатељства“ – Amity и Народне библиотеке „Др Душан Радић“ одржано је 21. јуна у врњачкој Библиотеци.

Током путописне вечери, публици се представило свих пет првонаграђених добитника „Драганове награде 2019“, на конкурсу за најбољи путопис старијих особа. Промовисан је и зборник „Путујући споменар“, који излази пету годину за редом, а у коме је ове године објављено 15 награђених и 15 похваљених радова.

– Циљ Конкурса „Драганова награда“ је да подржи активно старење тј. да допринесе стварању окружења у коме ће старији – њихове мисли, емоције, знање и животно искуство – бити поштовани на начин на који то уистину заслужују. Промовишући њихове путописне приче и песме, желимо да створимо простор за размену искустава, успомена и порука, у коме ће старији имати прилику да буду и остану активни, да чују једни друге и да их друштво чује, рекла је Надежда Сатарић, уредница зборника награђених и похваљених радова и председница УО Удружења „Снага пријатељства“ – Amity.

Конкурс за „Драганову награду“  основан је у знак сећања на Драгана Куку, оца суоснивача Награде, Бебе Куке. Ове године пристигли су радови 143 аутора из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Швајцарске, Канаде, Аустралије и са Новог Зеланда. Најмлађи аутор има 60, а најстарији 94 године. Најразличитијих су занимања и нивоа образовања, почев од занатлија, службеника, просветних радника, здравствених радника, инжењера, уметника…

Добитници прве награде у пет категорија су: Мирјана Николић из Ковачице, Владимир Цвијин Спремо из Каћа код Новог Сада, Слободан Алексић из Зајечара, Ирена Милосављевић из Јагодине и Јованка Стојановић из Београда.

Слободан Алексић: „Мене је инспирисала Андрићева књига медитативне прозе. Мој путопис се односи на свега четири километра пређених. То су три оближња села у близини Књажевца одакле ја потичем. Музе су окачене по тополама и по старим вајатима, ту срећем успомене на млађа времена, али и поглед на пропадање тих села.“

Ирена Милосављевић, наставница математике: „Мени је отац прошле године умро. Он је по коренима био Чех. Памтим моје путовање са њим у Праг. Те успомене сам хтела да овековечим. Писање је у мени изазавала пуно различитих емоција.“

Јованка Стојановић: „Била сам фасцинирана када сам чула да сам добила награду. Поезију пишем од малих ногу. У гимназији сам била члан Клуба младих писаца у Кикинди. Студирала сам књижевност. Објавила сам једну збирку песама, другу припремам.“

Мирјана Николић, вајар у поетици и поета у вајању: „Прича се зове „Додир колена“, то је прича из Рима који сам посетила пре 40 година. Сусрет са Мојсијем ме је потресао до даске. Фасцинирана сам причом да је Микеланђело завршену скулптуру, очаран животношћу Мојсијевом, распалио по колену и рекао „Проговори!“. Кад сам се нашла на том месту, нисам могла да одолим а да не такнем то колено.“

Владимир Цвијин Спремо, страствени пешак, написао је причу „Табанајући фијакером до родног места“. Од Новог Сада до Младенова пешачио је 63 километра, на дан свог 71. рођендана: „У детињству, са покојним братом често сам пешачио до деда Саве, у суседно село атарским путевима, петнаестак километара. Кренемо пешке, па трчимо мало, па ходамо брзо и ми смо то назвали „индијанским ходом“.

Финалу петог конкурса „Драганове награде“ присуствовала је и Беба Кула, Драганова кћерка, оснивачица Драгановог фонда. Специјално због ове прилике допутовала је са Малезије где живи и ради непуних пет година. Упитали смо је како доживљава остварење свог сна, јер дефинитивно, кроз конкурс Драган Кука наставља да живи.

– Од првих 56 прича, пре пет година, до готово 200, не само из Србије већ и из неколико земаља, не могу да опишем осећај. Ја знам да то тата види, знам да то осећа. Оно што је „Драганова награда“ потакла не може се измерити. Другарици сам пренела део емоција и ефеката ове награде и кроз пар дана стигла ми је од ње радна верзија интернет странице са називом „Јасминина награда за промоцију активног старења у Малезији“. Следеће године ће тамо бити објављен конкурс за путописну причу, на тему „Моја Малезија“ и о љубави. На Дан државности Малезије биће званична додела награда. Драго ми је што се награда проширила. Мама и ја добијамо нешто немерљиво. Чињеница да је данас, поред маме и мене, ту и моја братаница Милица, три генерације жена Кука, које и у млађим годинама подржавају активно старење заиста је превазишла сва очекивања, рекла нам је Беба Кука и нагласила да  без Удружења Amity и Наде Сатарић, њиховог волонтерског рада што се тиче организације, „Драганова награда“ не би постојала.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

БУЛЕВАРСКА КОМЕДИЈА „ЉУБАВ НА СЕОСКИ НАЧИН“

БУЛЕВАРСКА КОМЕДИЈА „ЉУБАВ НА СЕОСКИ НАЧИН“ published on

Позориште „Призор“ из Београда гостовало је 21. јуна у Врњачкој Бањи.

„Љубав на сеоски” начин је комична прича о Илији који сазнаје да га жена Слободанка вара са сеоским ветеринаром Миладином па одлучује да нађе љубавницу како би је учинио љубоморном у чему му помаже медицинска сестра Јелисавета. Међутим, у причу се умеша и прва комшиница Брана која признаје Слободанки да је већ била у краткој вези са Илијом али и са ветеринаром. Кад за све то сазна и Бранин муж Милоје долази до обрта.

У представи играју: Бранко Јанковић, Наташа Јанковић, Предраг Смиљковић, Даница Тодоровић, Мира Ђурђевић и Миљан Прљета.Текст и режија представе потписује Раде Вукотић.

Булеварски театар је забавна форма где су ликови једноставно нацртани, обични и лако разумљиви. Дијалог је реалан, али у нереалној ситуацији, а намера је да изненади публику необичним догађајима. Представа је намењена забави, и само забави без икаквих тенденција за пропаганду било каквих идеја или увреда. И управо, захваљујући одличној глумачкој екипи, врњачка публика гледала је представу која има све одлике добре булеварске комедије и одлично се забавила.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

Primary Sidebar

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial