Skip to content

Document Header

ЕТНОЛОГ МИЛЕНКО ФИЛИПОВИЋ

ЕТНОЛОГ МИЛЕНКО ФИЛИПОВИЋ published on

Проф. др Љубинко Раденковић, саветник Балканског института САНУ, одржао је 30. септембра у, Замку културе, предавање о великом српском научнику Миленку Филиповићу, етнологу и антропогеографу, у оквиру пројекта „Приче о времену“ чији је аутор Јелена Боровић Димић, а сарадник академик Видојко Јовић.

Миленко Филиповић у Замку културе
Миленко Филиповић у Замку културе

Миленко Филиповић је дао огроман допринос опису, систематизацији, делом и анализи антропогеографских и етнографских појава код југословенских народа. Најзначајније су његове монографије о становништву, животу и обичајима у појединим предеоним целинама. Што се тиче његових тумачења појединих културолошких појава, често заснованих на недовољним подацима и аналогијама, његови резултати се могу оспоравати. Његова библиографија броји близу 400 јединица. По обиму истраживања и разноврсности тема којима се бавио, Филиповић нема конкурента у послератној српској етнологији. Од 1967. био је редовни члан новоосноване Академије наука Босне и Херцеговине.

Миленко С. Филиповић, етнолог, антропогеограф, рођен је 1902. године у Босанском Броду. Студирао је географију и етнологију на Филозофском факултету у Београду, где су му професори били познати научници – Јован Цвијић, Тихомир Ђорђевић, Јован Ердељановић, Милоје Васић и др. Докторску дисертацију „Етничка прошлост нашег народа у околини Високог (Босна)“ је одбранио на Филозофском факултету у Београду 1928. Године. Мада је после завршетка рата био највиђенији српски етнограф, из идеолошких разлога он није прихваћен за професора на Филозофском факултету у Београду, већ је распоређен на место кустоса Етнографског музеја у Београду, где је остао до 1950. Те године је изабран за научног сарадника Етнографског института САНУ. Школску 1952/53. Провео је у Америци, на Харвардском универзитету, као стипендиста Рокфелерове фондације. Године 1955. изабран је за редовног професора антропогеографије и етнологије на Катедри за географију Филозофског факултета у Сарајеву. Од 1959. до 1964. био је директор Балканолошког института у овом граду. Пензионисан је 1962, а 1964. се вратио у Београд, где је и умро 1969.

М.Ст.Ј.

 

 

Please follow and like us:
20

Primary Sidebar

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial