Skip to content

Document Header

ФИЛМОПИСЦИ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

ФИЛМОПИСЦИ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ published on

НОВ ЦИКЛУС ТРИБИНА МИЛАНА НИКОДИЈЕВИЋА

Народна библиотека „Др Душан Радић“ је 20. јуна започела је нов циклус трбина под називом „Филмописци“. Идејни творац тог циклуса је Милан Никодијевић, прослављени врњачки филмски и културни радник. Његов  први гост је био Боро Драшковић, познати филмски и позоришни редитељ, универзитетски професор и аутор преко десет књига. Директан повод за ово гостовање је била Драшковићева књига „Речник редитеља“.

Представљајући свог госта професор Никодијевић је истакао да је реч о једној ренесансој појави, некоме ко је једнако био успешан на више поља деловања, упоредивши га са Живојином Павловићем и Мићом Поповићем. Иако пре свега познат као филмски редитељ, Драшковић се са подједнаким успехом бавио и радом у  позоришту и на телевизији, сликарством, писањем. Заједно са Миланом Никодијевићем је професор на Академији уметности у Новом Саду. Никодијевић је подсетио да није реткост да се филмски редитељи баве писањем, и то са успехом, навевши као примере Живојина Павловића, Душана Макавејева и Пуришу Ђорђевића, између осталих. Драшковић се на то надовезао рекавиши да је у свом филмском и позоришном раду имао паузе између пројеката и да су оне знале да потрају и да је он то време користио за писање. Актуелну књигу „Речник редитеља“ Никодијевић види као драгоцен путоказ младим нараштајима да до неких знања и решења дођу лакшим путем. Један посебан део разговора је посвећен раду на књижевним предложцима и још директније са самим ауторима дела која су екранизована или постављана на позоришну сцену. То је био повод да се професор Драшковић присети свог рада на екранизацији „Травничке хронике“, која никада није реализована, али коју је заснивао на инсистирању да се у Андрићев оригинални рукопис не уносе никакве измене или допуне. Притом се такође присетио и свог рада на Пиранделијевом „Хенрику IV“ за који је добио подршку лично од самог Иве Андрића. Говорећи о својим проблемима са цензуром, Драшковић се присетио занимљиве анегдоте везане за филм „Живот је леп“, када је тек након што је филм доживео успех у иностранству, био прихваћен и у Југославији. Том приликом се о филму похвално изјаснио и славни пољски режисер Анджеј Вајда. Ово је био згодан повод да истакке своју наклоност и повезаност са Пољском у којој је и упознао своју будућу супругу Мају. Она ће касније иако базично костимограф, бити Борин редован сарадник у радовима на сценаријима. Драшковић се са цензуром срео и током свог позоришног рада, тако је његова режија драме „Кад су цветале књиге“ скинута са репертоара након директне интервенције Јосипа Броза Тита. Рекао је да данас нема тако директне цензуре, али да је зато доста теже доћи до могућности да се филм уради, да смо пуно сиромашнији и да је редитељима данас неупоредиво теже да дођу у позицију да редовно снимају. Говорећи о једном од најбитнијих Драшковићевих филмова „Живот је леп“ обојица саговорника су се сложили да је он на неки начин антиципирао распад земље и како је Никодијевић рекао „пандемонијум до ког ће неколико година касније доћи“.  Причајући о својим нереализованим идејама на пољу филма, професор Драшковић је рекао да већ годинама пише књигу о својим неснимљеним филмовима, који ће макар на тај начин остати забележени. Милан Никодијевић се присетио велике пасије свог госта према шаху, што је Драшковића нагнало да исприча да је због доброг познавања шаха био у прилици да упозна светског првака у шаху Бобија Фишера, чак и да одигра неколико партија са њим. Ово ће му омогућити да 1972. године добије дозволу да југословенска телевизија једина може да снима и извештава са чувеног „меча столећа“ Фишера и Спаског 1972. године.

На крају вечери велики редитељ и његов домаћин су поздрављени дугим  и заслуженим аплаузом чиме је на најприкладнији начин окончана прва у циклусу трибина „Филмописци“.

Мирослав Сташић

Please follow and like us:
20

Primary Sidebar

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial