Skip to content

Document Header

ИЗЛОЖБА: ВОЈВОДА ЛУНЕ

ИЗЛОЖБА: ВОЈВОДА ЛУНЕ published on

ЈЕДАН ЧОВЕК, ЈЕДНО ВРЕМЕ, ЈЕДАН ГРАД

Под покровитељством  Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Удружење бораца ратова 1990 – 1999. године и Горски вукови Врњачка Бања у партнерству са Савезом борачких организација Републике Србије САБОР организовали су изложбу дипломираног графичара Горана Радомировића у Замку културе која је свечано отворена 16. априла. Десет слика рађених уљаним пастелом и комбинованом техником посвећено је Драгутину Јовановићу, војводи Лунету: Вардар, У одреду војводе Вука, Лов на дружину Крста Коњушког, Груниште, Чежња за домом, Страдалаштво јатака, Повратак на фронт, Груда, Пуниша  и Смрт војводе Лунета.

Присутне је поздравила, посебно Дејана Марјановића, председника Удружења САБОР, Јелена Боровић Димић, виши кустос.

Драгутин Јовановић Луне је био српски четник, официр, политичар, народни посланик и председник општине Врњци, вишеструко одликовани херој Балканских и Првог светског рата.

Рођен 1892. године у Алексинцу где су се његови родитељи доселили из Прилепа. Породица се преселила у Врњачку Бању, у којој Драгутин завршава основну школу. Од оца учи зидарски занат и ради на изградњи пруге Крушевац-Сталаћ-Ужице. Тада од главног инжењера добија надимак „Луне“, по коме ће бити познат до краја живота.

Јовановић постаје заинтересован за четничку акцију, те ступа у одред Војводе Вука 1911. године и учествује у борбама у Старој Србији. Као четник Војводе Вука учествовао је и у Првом и Другом балканском рату. По избијању Првог светског рата, у чину наредника, приступа Јадарском четничком одреду Војводе Вука. У октобру 1914. године Луне са својим водом на Безименој ади заробљава 10 аустроугарских официра и око 300 подофицира и редова. Учествовао је у готово свим значајнијим биткама које је Српска војска водила у Првом светском рату, а у борби на Груништу је рањен у руку. У новембру 1917. године добија задатак од Врховне команде да се убаци у непријатељску позадину и доставља информације о кретању трупа. На окупираним подручјима Македоније и Србије остаје све до краја августа 1918. године. За овај подвиг унапређен је у чин потпоручника.

За заслуге у ратовима одликован је: Карађорђевом звездом са мачевима IV степена, Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима (два пута), Златном медаљом Милош Обилић за храброст (два пута), француским Ратним крстом, грчком медаљом за храброст, Албанском споменицом, Споменицама ратова од 1912-1918…

Јовановић је пензионисан у чину поручника 1924, године на служби у команди Београда. Приступа Демократској странци Љубе Давидовића и постаје председник Врњачке општине, а 1927. године и народни посланик. Драгутин Јовановић Луне убијен је 2. јула 1932. на Железничкој станици у Нишу револверским метком полицијског агента Стевана Протића.

– О самој изложби, шта сам имао да кажем, ја сам рекао кроз своје радове, пробао сам да илуструјем онако како сам ја то видео и замислио, сцене из живота храброг војводе Лунета. Наиме, са колегама, Горским вуковима из В. Бање, односно из Савеза борачких организација РС, ми настављамо да радимо на причи. Ово је заправо увод у нешто што бисмо желели да буде много веће, обимније, квалитетније. Оно што нас после ове изложбе чека је дигитална обрада живота и дела војводе Лунета и свих људи са којима је био повезан и да та грађа буде доступна највећем броју потенцијалних корисника, што публици, што истраживачима, што младежи која долази. И такође ми ћемо врло брзо, а ту очекујем и вашу помоћ и као људи и као оних који верују у ово што је војвода Луне за свога живота радио, и као струке, поднећемо званичну иницијативу  да Врњачка Бања добије музеј, спомен собу посвећену војводи Лунету. Желели бисмо да на том месту прикупимо што више ствари, историјске архивске грађе и оваквих и сличних радова. О њему су говориле народне песме, приче, гуслали су са усхићењем о његовим подвизима. Такав човек заслужује и мора да има један кутак овде и да сви туристи имају прилике да се упознају са тим делом историје овога места, историјом нашег народа и животом и делом овог ванредно храброг, доброг, поштеног човека, рекао је аутор изложбе Горан Радомировић.

Горан Радомировић рођен је 1972. године у Крушевцу. Дипломирао је 1998. године на Приштинском Универзитету у класи проф. Зорана Јовановића Добротина на Одсеку за ликовну графику. Углавном се бави ликовном графиком и графичким дизајном. Ради у Центру за пословне вештине у Београду који је и суорганизатор ове изложбе.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
20

Primary Sidebar

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial