Skip to content

Document Header

МУЗЕЈИ ЗА ДЕСЕТ

МУЗЕЈИ ЗА ДЕСЕТ published on

ПРИЗНАЊЕ ЗА КУЛТУРНИ ЦЕНТАР И ЗАМАК КУЛТУРЕ

На свечаној Скупштини  Националног комитета ИКОМ Србија, одржаној у атријуму Народног музеја у Београду, Установи Културни Центар и Замку културе, додељено је признање „Музеји за 10“ за посебно залагање током манифестације у 2019. години. Награда је уручена управници Замка културе, Јелени Боровић Димић, која је апропо изјавила да манифестација „Музеји за 10“ представља могућност умрежавања музеја, такође омогућава јединственост наступа  и могућност представљања свог рада другим институцијама, колегама и широј јавности. Потом пружа могућност да се види шта раде друге музејске куће, као и начине на који се оне представљају својим изложбама.

– Имајући у виду признање које је моја установа добила, сматрам да је ова манифестација допринела њеном делимичном унапређењу нарочито у медијској видљивости, и програмском обједињавању одређених програма које смо сада сместили у један временски оквир дајући разноврсност садржаја. Објединили смо манифестацију „Аустријски кратки филм“ коју радимо са Аустријским културним форумом у Београду са манифестацијом „Мост математике“ која је била посвећена предавањима посвећеним српском културном комплексу. Ту је такође време посвећено концертима класичне музике, поезије итд. Уз сталне поставке трудимо се да у том термину буде нека гостујућа поставка, али и из наших збирки. Рекла сам, делимичном унапређењу због тога што ми, што се тиче радног времена увек радимо од 7 до 21, суботом до 15 сати и наш улаз је увек бесплатан за све програме јер желимо да будемо доступни свим социјалним групама, тако да ту нисмо могли да много мењамо, каже поводом добијеног признања Јелена Боровић Димић.


Јелена Боровић Димић и Славко Спасић

Овогодишња манифестација „Музеји за 10“ , од 9. до 14. новембра имала је идеалан термин одржавања у складу са признањем, а тема за 2020. годину била је „Музеји за једнакост: разноврсност и укљученост“.

Главна интенција била је подстицање и јачање разноликости и инклузије у установама културе и да се нагласи основна друштвена вредност музеја,  потенцијал да се створе значајна искуства за људе без обзира на њихову етничку припадност, социоекономску позадину, ниво образовања, физичке способности, политичку припадност и верска уверења.

Поред сталних поставки посетиоци су могли да виде и гостујуће изложбе: „Мати Ана“ Музеја Рудничко таковског краја из Горњег Милановца и изложбе из врњачких музејских збирки „Здравље у чаши“, „Забава и карневали“ и „Култура сећања – носталгија, пут у Нарнију“.

У програму манифестације, 12. новембра, одржана је пројекција дечијег филма „Мој пријатељ штиглић“, да би 13. новембра био одржан  „Дан Аустријског кратког филма“од 12 и од 18 сати, под покровитељством Аустријског културног форума у Београду.

Последњег дана манифестације „Музеји за 10“, 14. новембра одржан је концерт виолинисткиње Мине Менделсон и пијанисте Назарена Феруђиа под покровитељством Италијанског института за културу у Београду. На програму су била дела Томаса Антонија Виталија, Лудвига ван Бетовена и Ернеста Блоха.

Мина Менделсон је рођена у Београду, дипломирала, магистрирала и докторирала уметничке студије виолине (са просеком 10) на Факултету музичке уметности у Београду, у класи ред. проф. Ферн Рашковић. Као стипендиста Владе Краљевине Норвешке усавршавала се на Универзитету у Кристијансанду код проф. Сабине Гролмус и проф. Стефана Баратдуа, као и на мајсторским курсевима код професора Дејвида Такеноа, Сретена Крстића и Матеје Маринковића. Добитник је великог броја награда на републичким, савезним и међународним такмичењима.

Била је члан камерног оркестра Гудачи Светог Ђорђа (1997-2000), затим заменик концертмајстора у БГО Душан Сковран (2002-2013), од 2009. године је ангажована као концертмајстор Јеврејског камерног оркестра, чији је оснивач и уметнички руководилац проф. Ладислав Мезеи, а од 2020. је поново члан Сент Џорџ Стрингс. Као солиста и камерни музичар наступала је у бројним градовима Србије и иностранства (Кина, Турска, Холандија, Велика Британија, Француска, Немачка, Мађарска, Бугарска, Хрватска, Црна Гора, Македонија). Као солиста сарађивала је са Нишким симфонијским оркестром, Београдским гудачким оркестром Душан Сковран, Камерним ансамблом Мокрањац, Гудачима Светог Ђорђа, Јеврејским камерним оркестром, Камерним оркестром Концертанте, Оркестром Универзитета у Зухаијуу (Кина) и са диригентима: Нелсон Леонг, др Сузана Костић, др Милена Ињац, Стефан Зекић, Весна Шоуц, Милорад Ђуричић и Обрад Недељковић. Наступала је на фестивалима: БЕМУС, НОМУС, НИМУС, Охридско лето, Европски дани јеврејске културе, Јесењи фестивал јеврејске музике у Сегедину, Фестивал у Софији, Фестивал у Бодруму, Фестивал у Сапанци, Калемегдански сутони, Уметност против рата и други, а снимала је и за Радио и ТВ Београд.

Паралелно са солистичком и камерном концертном активношћу бави се и педагогијом, запослена је на Факултету уметности у Нишу од 2003. и редовни је професор виолине на Катедри за гудачке инструменте.

Назарено Феруђио, један од најистакнутијих италијанских пијаниста своје генерације, дипломирао је на Државном музичком конзерваторијуму „Николо Пикини“ у Барију (Италија), постдипломске студије завршио на Високој школи за музику у Манхајму (Немачка) у класи проф. Рагне Ширмер и на Високој школи за музику у Берну у класи проф. Рада Петкова.

Добитник је бројних престижних међународних награда. Наступао је у најзначајнијим светским музичким дворанама као што су Карнеги хол, Линдеман Хол, као и у бројним градовима широм света: Њујорк, Лондон, Сингапур, Будимпешта, Сиднеј, Мелбурн, Џакарта, Осло, Минхен, Копенхаген, Ла Валета, Милан, Лима, Барселона, Венеција, Хонг Конг, Рим, Келн, Женева, Амстердам и други.

Назарено Феруђио предаје клавир на Конзерваторијуму за музикуНиколо Пикини“ у Барију, а гостујући је професор на Универзитету Сувон у Јужној Кореји, на Норвешкој музичкој академији, Ескела Супериор де музика у Мексику, Академији уметности у Новом Садуи Конзерваторио супериор у Кастелону.

Mанифестацијa  „Музеји за 10“организује се шести пут под покровитељстом Министарства културе и информисања Републике Србије, као највећа национална музејска иницијатива и сваке године привуче око  200.000  посетилаца.

Kоординатор је Национални комитет ИКOM Србија.

ИKОМ Србија је национални огранак ИKОМ-а у Републици Србији, представља пут ка глобалној музејској заједници и једино је музејско удружење са фокусом на међународној сарадњи. Национални комитет омогућава приступ ка 20.000 музеја у 172 земље, као и сарадњу са 32.000 музејских професионалаца широм света и 31 стручним одбором.

ИKОМ Србија промовише нематеријално наслеђе и очување материјалне баштине, развија стандарде најбоље праксе светске музејске заједнице и кроз глобални приступ и програме, доприноси међународној агенди музеја у Србији.

С.Станојчић


Мина Менделсон и Назарено Феруђио
 

Primary Sidebar

Secondary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial