Skip to content

Document Header

КОНЗОРЦИЈУМ „BECHTEL ENKA“ ЗАПОШЉАВА РАДНИКЕ НА ИЗГРАДЊИ МОРАВСКОГ КОРИДОРА

КОНЗОРЦИЈУМ „BECHTEL ENKA“ ЗАПОШЉАВА РАДНИКЕ НА ИЗГРАДЊИ МОРАВСКОГ КОРИДОРА published on

Турско-амерички Конзорцијум „Bechtel Enka“ стратешки је партнер у изградњи Моравског коридора, који ће бити дугачак 112 километара. Ауто-пут Е-761 повезиваће градове и општине Централне Србије, између Појата и Чачка – Крушевац, Трстеник, Врњачку Бању и Краљево, где живи око 500.000 људи.

Представници поменутог конзорцијума претходне недеље посетили су Општину Врњачка Бања, а поводом отварања радних места на изградњи Моравског коридора, стратешки важног пројекта за Србију.

„Компанија „Bechtel Enka“ отворила је конкурс за 150 позиција, за које је потребан већи број извршилаца. Како би обезбедили адекватан кадар, обратили су се и Општини Врњачка Бања за помоћ. Поред, првенствено, инжењера грађевинске струке, за којим постоји највећа потреба, отворене су позиције за различите профиле високошколских и средњошколских кадрова, административних и физичких радника“, наводи Јасмина Трифуновић, руководилац Одсека за послове органа Општине.

Јасмина Трифуновић

Детаљан елекронски списак отворених радних места, објављен је на сајту Општине Врњачка Бања.

„Целокупна информација са подацима о отвореним позицијама истакнута је на сајту Општине Врњачка Бања. Заинтересовани кандидати треба да попуне CV који упућују на мејл представника „Bechtel Enkе“, или на мејл представника Општине, а који ће бити прослеђен конзорцијуму. Уколико је кандидатима потребна помоћ око израде  CV – ја или било каква друга техничка помоћ, Општина Врњачка Бања им стоји на располагању. Могу се јавити у инфо центар, како бисмо им помогли око израде и слања потребног документа“, говори Јасмина Трифуновић.

Пријавом на конкурс, велики број Врњчана стиче могућност да реши свој радни статус.

„Административни радници биће стационирани у канцеларијама „Bechtel Enka“, које се налазе у Крушевцу, док ће инжењери и остали радници бити ангажовани на траси ауто-пута. За неке позиције интервјуи ће бити спорведени у наредних месец дана, док ће се за остала радна места разговори спроводити сукцесивно, у зависности од потребе извођача радова“, закључује Јасмина Трифуновић.

Списак отворених радних места можете наћи на линку: https://www.vrnjackabanja.gov.rs/images/clanak/2190/dokumenta/spisak-otvorenih-radnih-mesta.pdf

Срђан Удовичић

„ВРУЋИ ИЗВОРИ“ МЕЂУ НАЈБОЉИМА У СРБИЈИ

„ВРУЋИ ИЗВОРИ“ МЕЂУ НАЈБОЉИМА У СРБИЈИ published on

„Врући извори“ д.о.о. из Грачаца, по свим параметрима, представљају један од најбољих сеоских система за водоснабдевање у Србији. Пословни подаци су импресивни јер је у питању водоводна мрежа од око 250 километара из које се водом за пиће снабдева становништво Грачаца, Подунаваца, Новог Села, Вранеша, Вукушице, Рсаваца, Липове и Врњаца.

Водоводи, којима тренутно управљају „Врући извори“ д.о.о. – Грачац су: „Врући извори 1 и 2“ – Грачац, Подунавци, део Новог Села, део Вранешa „Златац“ -Подунавци, „Врело“ – Вранеши, Вукушица „Мајдан“ – Вранеши, Вукушица „Товарница“ – Вранеши, Вукушица и „Грозничевац“ – Рсавци, одакле се снабдева водом 1.814 домаћинстава.

Поред одржавања водоводног система, делатност „Врућих извора“ је и зимско одржавање путне инфраструктуре.

На основу усвојеног Плана зимског одржавања  СО Врњачка Бања, „Врући извори“ д.о.о. Грачац задужени су за одржавање путне инфраструктуре на територији Општине Врњачка Бања и то на путевима првог реда.  То су саобраћајнице по којима се крећу редовне аутобуске линије као и приступни путеви основним школама, месним заједницама, црквама,  амбулантама и другим јавним објектима на територији насељених места Грачац, Вранеши, Подунавци, Отроци  и Вукушица.

Бобан С Ђуровић

– Завршени су сви пројекти Предузећа „Врући извори“. Реч је о пет везаних пројеката, одрађени су везни цевоводи у укупној дужини од 2,4 km различитих профила и промера.

У 2020. години реализован је пројекат Реконструкције и доградње објеката и цевовода у систему водоснабдевања водовода „Врући извори 1 и 2“- села: Грачац, Подунавци, Ново Село и Вранеши и то изградња објеката, цевовода као и уградња пратеће хидро-машинске опреме у складу са пројектом, изградња водоводних прелаза испод река, санација и реконструкција каптажних грађевина као и изградња два нова крака за нове групе корисника на водоводу. Радови су започети 2019. а завршени крајем 2020.године. Извођач радова била је „Енерготехника Јужна Бачка“ д.о.о. Нови Сад, инвеститор Општина Врњачка Бања, док је радове финансирала „Канцеларија за управљање јавним улагањима“ Владе Републике Србије. „Врући извори“ д.о.о. учествовали су у делу израде пројектне документације за четири пројекта док је Општина Врњачка Бања носилац главног пројекта. Вредност израде пројектне документације је око 2.000.000 динара, док је вредност инвестиције коју је финансирала Канцеларија за јавна улагања  30.000.000 динара.

Урађени су објекти инфраструктуре, пет мерних места на водоводним мрежама, нова сабирна комора, нов мерно регулациони блок са хлорном кућицом код једног резервоара, све каптаже су реконструисане, а изграђена  је и једна нова. Урађено је такође 12 прелаза преко река који су нам стварали велике проблеме током бујичних поплава. Сада је то обезбеђено и нећемо имати више тих проблема. Учинили смо све да елиминишемо све ризике да дође до контаминације воде у случају великих падавина или на неки други начин, рекао је за Врњачке новине Бобан С. Ђуровић, директор „Врућих извора“.

С.Станојчић

БАЊА ДОБИЛА НОВОГ ДОКТОРА ЕКОНОМСКИХ НАУКА

БАЊА ДОБИЛА НОВОГ ДОКТОРА ЕКОНОМСКИХ НАУКА published on

Економски факултет Универзитета у Крагујевцу са традицијом дугом 61 годину изнедрио је 107 студената са звањем доктор економских наука. Од 29. септембра 2020. ову ласкаву титулу носи и Врњчанка Снежана Топаловић.                                                                                            Снежана је дете из радничке породице, рођена у Краљеву 17. децембра 1986. Млађа ћерка Љиљане и Зорана, низала је одличне оцене и резултате у основној и средњој школи. У истом маниру наставља и на факултету који завршава 2010. са просеком 8.76. Већ 2011. почиње са радом у Угоститељско-туристичкој школи, али и уписује докторске студије на истом факултету – Економском факултету у Крагујевцу. Све испите предвиђене наставним планом и програмом  даје са оценом 10.0 и као пети најбољи студент на докторским студијама бива финансирана од стране државе Србије. Следи писање научних радова, а у септембру 2020. брани докторску дисертацију на тему „Креирање вредности потрошачима у функцији развоја маркетиншких односа“ под менторством професора Вељка Маринковића. Ипак, у овој блиставој каријери није све било лако и једноставно. У тренутку када су створене могућности да се посвети раду на дисертацији, 2015, јавиле су се озбиљне сумње. Хоће ли њен рад бити препознат и вреднован у земљи из које су толики отишли, хоће ли имати услове за даљи развој и напредовање? Ова млада и амбициозна жена каже да је данас срећна што није посустала и што је завршила започети посао.

Снежана Топаловић, доктор економских наука

– Многи из моје генерације су адекватну награду за свој рад потражили у иностранству. Под утицајем пријатеља који су професори на факултетима, након годину дана неформалних разговора, осетила сам потребу да испуним свој циљ, каже доктор економских наука Снежана Топаловић и додаје да је поносна због тога али и захвална свима који су је подржали.  Били су, искрено, скептични по том питању, али су сада и јако поносни с обзиром да сам једина у генерацији са овом титулом. А подршка је поред породице и пријатеља, стизала и од стране колектива. Јелена Спасојевић, директорка УТШ, препознала је моје жеље и подржала ме у личном усавршавању. Школа учествује на великом броју такмичења домаћег и међународног карактера, колеге функционишу као тим и имамо подршку менаџмента, односно све услове за напредовање, наглашава Снежана.

Снежана на одбрани докторске дисертације

Врњачка Угоститељско-туристичка школа је пионир у дуалном образовању које ће, по свему судећи, ускоро од стране Министарства просвете бити прихваћено као обавезан модел школовања. За даљи напредак треба још проширити тржиште у смислу обављања практичне наставе како у земљи, тако и у иностранству. Њено напредовање крупним корацима омогућава и Снежани да планове о даљем стручном усавршавању везује управо за ову врњачку школу.

– Просечан човек проведе трећину живота на радном месту. Уколико волите посао који радите, нећете имати осећај обавезе и тежине већ ћете уживати у одласку на исти. Зато, уколико сте зацртали неки пут, следите га и следите своје снове без обзира на препреке јер ће се тако сваки труд исплатити, поручује наша саговорница. Моја велика љубав јесте рад са децом и посао у школи ме испуњава. Из тог разлога не жалим што сам једна од ретких из генерације која се вратила у Врњачку Бању и сматрам да млађе генерације могу овде да пронађу позиције за лични успех али и да допринесу њеном развоју, наглашава ова перспективна Врњчанка. Жеља јој је да једног дана отвори агенцију за пружање консултантских услуга везаних за пословање у хотелским и ресторанским предузећима, туристичким агенцијама и слично  с обзиром да су се њена емпиријска истраживања односила управо на потрошаче у наведеним услужним делатностима.  Што се приватног живота тиче, сматра да има времена и за формирање породице. Притисак од родитеља, по овом питању, за сада не осећа, али је природно да желе да је виде у улози мајке. С обзиром да је Бања идеална за породични живот, то је пола посла већ обављено, кроз смех закључује Снежана Топаловић.

Весна Ђорђевић

ТРОШКОВИ ЕМИГРАЦИЈЕ МЛАДИХ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ТРОШКОВИ ЕМИГРАЦИЈЕ МЛАДИХ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ published on

Многобројни проблеми оптерећивали су развој човечанства али једно је сасвим сигурно – феномен миграција представља један од кључних изазова и ограничења од његовог настанка. Историјски посматрано, узроци миграционих кретања, појавни облици као и њихов обим и динамика смењивали су се током времена, али дубоки значај социјални, демографски, културолошки и економски ефекат овог процеса остао је активан.

У савременим условима пословања, с једне стране знање представља ресурс од виталне важности, док са друге миграција радне снаге постаје доминантан облик миграционих токова. Импресиван развој технологије допринео је да се у значајној мери убрза потпуна доступност информација о државама дестинацијама. Друштвене мреже и многобројни интернет форуми омогућавају да напуштање матичне земље није тако велики и захтеван подухват какав је то био пре само три деценије.

Осим наведеног, потребно је истаћи да развијене државе структурирају имиграционе стратегије како би проактивним политикама решиле све израженији проблем недостатка квалификоване радне снаге који их последњих деценија у значајној мери оптерећује. Такође, недостатак квалификоване радне снаге идентификован је као значајан ограничавајући фактор будућег раста и развоја како развијених, тако и неразвијених земаља.

Већ дужи временски период, развој српске економије оптерећен је демографским проблемима. Дакле, депопулационе трендове значајно продубљују актуелан негативни миграциони салдо и на такав начин доприносе погоршању свеукупне демографске слике Србије. Треба да је сасвим јасно да је реч о глобалном проблему земаља у развоју за чије решавање не постоји универзални начин. Решавање овог комплексног проблема мора бити утемељено на уважавању специфичности сваке појединачне државе, које би требало да се интересују за низ социо-економских сфера како би биле ефикасне у средњем року.

Републички завод за статистику, као надлежна институција за економетријско сагледавање овог феномена, не располаже подацима о обиму и перформансама спољних миграција. Такође, не постоји ниједна национална или међународна институција (организација) која има прецизну евиденцију о мигрантима из Србије. Управо из тог разлога, не може се са сигурношћу говорити о старосној или образовној структури миграната већ искључиво о проценама миграционих кретања.

У једном од претходних бројева елаборирано је да процене броја миграната из Србије пружа Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). У Извештају о међународним миграцијама ОЕЦД процењује да је из Србије у периоду од 2012. до 2016. године отишло око 245.000 лица. Ово значи да је према проценама ове организације из Србије у земље чланице ОЕЦД у просеку годишње емигрирало око 49.000 људи. Највише их је, како се наводи у Извештају, напустило Србију 2015. године око 60.000, док је у 2016. години тај број био за неких 15.000 мањи.

Према статистици ОЕЦД више од половине миграната из Србије одлази у Немачку, око 17% у Аустрију, док је Словенија на трећем месту. Управо из разлога што се према ОЕЦД приступу обухватају и привремене миграције није занемарљив број оних који се у Србију враћају, а који је у просеку за овај петогодишњи период износио око 33.300, чиме се долази до нето одлива становништва у просеку од око 15.700 лица годишње. Утврђивање веродостојности ових бројева и природе њиховог одлазака по питању трајности требало би да буде предмет интересовања статистичара и демографа. Међутим, на основу презентираних података ОЕЦД једино је могуће извршити процену трошкова школовања једног лица које је емигрирало, као и процену укупног економског ефекта.

Поред ОЕЦД одређену статистику миграција воде и Уједињене нације (УН) и Агенција за статистику Европске Уније (Евростат). Уједињене нације располажу подацима о броју миграната од 1990. године и приказују тај број на сваких пет година. Међутим, подаци УН, за разлику од података ОЕЦД, не прате само новопридошле мигранте из одређене земље, већ посматрају укупан број миграната из једне земље, без обзира на период када су се доселили.

Број миграната из Србије је растао у периоду од 1990. до 2000. године, затим се број смањивао до 2010. године, када почиње да расте све до 2015. године. Према подацима УН, ван граница Србије 2015. године до када УН располажу подацима живело је око 964.000 људи који су рођени у Србији. Од укупног броја миграната 99% је отишло у развијене земље, док је само 1% миграната из Србије отишао у земље у развоју.

Најдиректнији трошкови са којим се друштво сусреће јесте губитак уложених средстава у образовање. Друштво у зависности од степена образовања током 8, 12, 16 или чак преко 20 година, улаже у образовање појединца, а његовом емиграцијом то улагање постаје трошак, шта више, постаје инвестирање у земљу у коју се емигрира јер она добија образованог појединца без трошења новца на његово школовање.

Као једна од значајнијих негативних последица емиграције уочава се и смањење БДП услед смањења потрошње као најзначајније његове компоненте. Такође, губитак креативног капитала је једна од негативних последица, којa је посебно значајнa у случају емиграције младих, јер они представљају базу из које долазе иноватори и имплементатори нових идеја и начина производње или пружања услуга.

Емиграцијом младих земља може осетити и користи од њиховог одласка, и то поготову ако повезаност емиграната и матице остане чврста. Свакако да су прва асоцијација на корист коју земља има од миграната дознаке. Затим, као важан позитиван фактор се истичу знање и искуство које млади доносе у земљу уколико се врате, а које су стекли док су били у емиграцији. Као још један од позитивних фактора се истиче и прилив капитала уколико емигранти новац зарађен у иностранству инвестирају у матицу.

У школовање једног становника Србије, од предшколског узраста, преко основне и четворогодишње средње до краја академских студија које су у просеку трајале пет година и окончане су 2019. године, уложено око 34.000 евра. Трошкови средњошколског образовања које је трајало четири године и окончано 2019. године износили су близу 21.000 евра, док су трошкови осмогодишњег основног образовања око 13.500 евра. Процену трошкова школовања лица са стеченом дипломом доктора наука значајно отежава недоступност података по потребним структурама. На основу расположивих информација могуће је доћи до грубе апроксимације од око 55.000 евра просечног трошка укупног школовања једног доктора наука.

Дакле, потребно је указати да укупни трошкови образовања лица која напуштају Србију у једној години, у зависности од образовне структуре, варирају од скоро 960 милиона до нешто преко 1,2 милијарде евра. Поређења ради, укупан извоз информационо- комуникационих услуга у 2018. години износио је 1,1 милијарду евра, док се извоз целокупног сектора пољопривреде у родним годинама креће око 900 милиона евра.

Конкретни подаци за 2018. годину показују да је бруто додата вредност по запосленом у просеку износила око 14.850 евра. Користећи просечан укупни годишњи одлив од 49.089 лица који је коригован прилагођеном старосном структуром, тако да се у даље разматрање узима 46.144 радно активна лица. Следећа битна претпоставка је да главни разлог њиховог одласка, пронаћи посао у струци и пронаћи било какав посао, није постојао, односно, да је динамика привредне активности створила простор за њихово упошљавање, те да су током целе 2018. године имали статус запослених лица. Користећи се просечним износом по раднику, долазимо до опортунитентног трошка у погледу изгубљене бруто додате вредности у износу од 685,3 милиона евра. Ово представља директан негативан ефекат на ниво потенцијалног БДП.

Одлазак овог броја људи представља опортунитентни трошак и за државу, у смислу изгубљених пореских прихода у будућности. Овде се пре свега мисли на порезе на доходак, доприносе за социјално осигурање, ПДВ и акцизе као најиздашније буџетске приходе. Користећи се расположивим подацима о броју радника, укупној личној потрошњи, буџетским приходима и њиховим међусобним релацијама овај износ процењујемо на 203,2 милиона евра.

Добијени резулатати показују да је директно и индиректно, услед немогућности да се годишњи одлив становништва спречи њиховим запошљавањем, генерисан годишњи губитак бруто додате вредности у износу од око 897,3 милиона евра што чини око 2,1% БДП из 2018. године. Упрошћено речено, сваки радно активни становник емигрирањем из Србије са собом у просеку однесе најмање око 19.500 евра неког будућег годишњег БДП који је могао бити остварен.

Најзначајнија корист емиграционог тока јесу дознаке. Дознаке представљају новац трансферисан од стране лица која су емигрирала ка њима блиским лицима у земљи порекла. Њихов прилив побољшава квалитет живота примаоца али и значајно утиче на економију једне земље каква је Србија. По висини учешћа дознака у БДП Србија се налази у самом врху европских земаља, тачније уз Албанију на првом месту, са учешћем између 5% и 6% БДП, односно преко 2 милијарде евра годишње.

Глобални тренд интензивирања миграционих токова радне снаге, пред Србију као традиционално емиграциону земљу, поставља комплексан изазов који захтева интердисциплинарни приступ са детаљним и дубоким анализама. На такав начин стварају се услови за креирање делотворних и ефикасних мера у циљу ублажавања негативних и максималне искоришћености позитивних ефеката који ове процесе прате. Стиче се утисак се да ови ефекти никада нису били тако видљиви као данас, почев од стално отворених огласа за возачима до забрињавајућих података о одласку здравствених радника.

Др Далибор Милетић

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial