Skip to content

Document Header

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ

ЗАВРШЕНО ПАРТЕРНО УРЕЂЕЊЕ ЗАМКА КУЛТУРЕ

ЗАВРШЕНО ПАРТЕРНО УРЕЂЕЊЕ ЗАМКА КУЛТУРЕ published on

Када је последњи пут рађено партерно уређење Замка културе засађена је цветна рундела и чемпреси (требало је да буду патуљасти), међутим грешком су испоручени па су временом нарасли толико да су заклонили поглед на Замак културе. Поред тога  нека стабла су и оболела па је тако од 50 четинара колико је окруживало Замак, остало свега 15. Све ово био је разлог да се четинари поваде, да се простор око Замка преуреди па су тако посађене укупно, 54  тује.

– Свако ко је имао повод да посети Замак Белимарковића последњих година имао је прилику да се на лицу места увери у реалност тих засада. Пре од прилике три, четири године наступила је болест која је захватила стабла четинара и морали смо на неки начин да преуредимо овај простор и да га средимо да буде онакав какав Замак Белимарковић као репрезентативно добро Врњачке Бање и заслужује. Стари засад био је неравномерно распоређен и заклањао је поглед на Замак док је нови засад низак. Одржаваћемо саднице на висини од неких метар и по до два тако да неће заклањати поглед.  Вредност радова је отприлике 600 хиљада динара и у то је урачуната сеча и уклањање старих стабала, сређивање земљишта за садњу нових садница и сређивање цветне рунделе. Средства за реализацију обезбеђена су из буџета Општине Врњачка Бања тако да већи део трошкова сноси локална самоуправа, рекао је директор Културног центра  Саша Миленковић.

Мобилијар ће у наредном периоду бити обновљен и обогаћен са још неколико клупа и канти за отпад, а намера је да се овај простор среди да Замак културе добије  парк какав заслужује и да буде занимљив и мештанима и туристима Врњачке Бање. Након завршетка овог сређивања, по речима директора Миленковића, остаје  још да се реши проблем прилазне стазе ка Замку културе са источне стране која је у плану да се среди и поплоча.

А.С.

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ ОБЕЛЕЖЕН ИЗЛОЖБОМ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ ОБЕЛЕЖЕН ИЗЛОЖБОМ У ВРЊАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ published on

У месецу марту НБ „Др Душан Радић“ посетили су књижевна критичарка и теоретичарка, уредница издавачке делатности НБ „Стефан Првовенчани“ мр Ана Гвозденовић и знаменити српски књижевник и главни и одговорни уредник издавачке делатности НБ „Стефан Првовенчани“, Дејан Алексић.

Дејан Алексић, Срђан Чеперковић, мр Ана Гвозденовић

Непосредни повод био је отварање изложбе „Дом поезије: одбрана дела издавачке делатности Народне библиотеке Стефан Првовенчани“ аутора Срђана Чеперковића, којом је Народна библиотека „Др Душан Радић“ обележила Светски дан поезије.

Изложено је 56 публикација: три броја часописа „Повеља“ и 53 књиге значајних савремених песника и тумача поезије које потврђују речи Љубомира Симовића „да је поезија нешто друго“, важнији и достојанственији начин живљења.

Конкретно, посетиоци изложбе били су у прилици да виде, између осталих, књиге Новице Тадића, Војислава Карановића, Дејана Илића, Саше Радојчића, Саше Јеленковића, Радмиле Лазић, Живорада Недељковића, Дејана Алексића, Ане Ристовић, Гојка Божовића, Драгана Бошковића, Бојане Стојановић Пантовић, Алена Бешића, Петра Матовића, итд, које сведоче зашто је НБ „Стефан Првовенчани“ наш најбољи и најзначајнији издавач песничких остварења, својеврсни дом поезије.

Аутор изложбе се поред Дејана Алексића и мр Ане Гвозденовић посебно захваљује Живораду Недељковићу, једном од најзначајнијих савремених српских песника и такође уреднику издаваштва НБ „Стефан Првовенчани“, на подршци и помоћи приликом реализације изложбе.

Срђан Чеперковић

УВЕРТИРА НОВЕ КОНЦЕРТНЕ СЕЗОНЕ

УВЕРТИРА НОВЕ КОНЦЕРТНЕ СЕЗОНЕ published on

Концертно галеријски простор Замка културе, 25. марта у подневном термину, био је испуњен клавирским звуком, као увертира нове концертне сезоне. Одржан је прилично квалитетан концерт младе пијанисткиње Мине Красић која је са лакоћом и приметним талентом извела сонате италијанског композитора Доменика Скарлатија, аустријског композитора и диригента Франца Јозефа Хајдна али и такозване „Фантастичне комаде“ Роберта Шумана.

Мина Красић је рођена 1996. године у Прокупљу. Основно и средње музичко образовање стекла је у класи проф. Вање Јелић у Нишу. Стекла је бројне награде на републичким и међународним такмичењима од којих су најзначајније I награда на Међународном такмичењу у Крушевцу (2007), II награда на Међународном такмичењу Новом Саду (2010), II награда на Међународном такмичењу „Даворин Јенко“, лауреат XII Међународног такмичења у Нишу (2012), II награда на такмичењу младих пијаниста у Шапцу (2017),  II награда на Међународном такмичењу „Constantine the great“ (2020). Добитница је стипендије Фонда за младе таленте, стипендије талентованим ученицима и студентима града Ниша и стипендије Републике Србије.

Током школовања, усавршавала се на мајсторским курсевима код еминентних професора и пијаниста, Александра Сердара, Бориса Краљевића и Хинка Хаса. Учествовала је у промоцији дискографског издања у пројекту Мултимедијалног центра Факултета уметности у Нишу „Унапређење извођачких способности младих музичара“ подржаног од стране Министарства културе и информисања, 2017. године. Одржала је целовечерње солистичке концерте у Смедереву, Врању, Крушевцу и Нишу а као камерни извођач, наступала је са саставом „Conspirato“.

Основне студије започела је у класи професора Александра Сердара. Дипломирала је и мастерирала на Факултету уметности у Нишу, у класи професора Андрије Мамутовића. Тренутно је студент докторских студија на Академији уметности у Новом Саду у класи професора др Доријана Лељака.

Мина Красић је професор клавира и корепетитор у Музичкој школи у Нишу, а поштоваоци класичне клавирске музике имаће бројне прилике наредних деценија да слушају њене пијанистичке концерте.

С. Станојчић

ИСКОПАВАЊА НА ЛАЂАРИШТУ

ИСКОПАВАЊА НА ЛАЂАРИШТУ published on

Током прве недеље марта, после 31 године,  извршени су мањи  археолошки радови на локалитету Лађариште у Врњцима. Наиме, ради се о заштитним радовима предвиђеним за археолошке локалитете који се налазе на траси аутопута  Прељина  – Појате. Радове изводи Археолошки институт из Београда под руководством научног саветника др Александра Булатовића.

Пре отварања шест мањих сонди које су постављене у правцу простирања маршруте, али и према показатељима геомагнетних истраживања која су претходно урађена на траси простирања новог пута.

Иначе локалитет Лађариште је истраживан од 1987.  до 1990. године када су прекинута због недостатка средстава. Пројекат је финансирала Основна заједница науке региона Краљево и Општина Врњачка Бања. Руководилац пројекта био је проф. Драгослав Срејовић, а теренски руководиоци су били Светозар Нани Станковић и Јелена Боровић Димић. Убрзо је  Заједница науке укинута, а врњачка Општина није нашла свој интерес у финансирању наставка радова. У поменутим ископавањима откривено је само 108 метара квадратних, а материјал је изложен на музејској поставци „Лађариште – праисторија Врњаца“ и представља најстарије трагове трајног насељавања на овој територији током петог и четвртог миленијума пре нове ере. Дакле припада неолиту, епохи млађег каменог доба, периоду прве доместификације животиња, бављења земљорадњом, употребе глачаног камена, употребе керамике. Археолошки налази припадају винчанској културној групи градачке и плочничке фазе.

Локалитет је публикован и обрађен у археолошкој литетатури уз стално надање да ће се одвојити довољно средстава да се ради геомагнетна проспекција и након тога широки ископ који би дао увид како у простирање и стратиграфију, тако и обиље покретног археолошког материјала који би се могао излагати.

Напомињемо ово „најстарије трагове трајног насељавања“ јер смо рекогносцирањем терена у селима Руђинци, Штулац, Попина, Дубље и Брезовица, у сарадњи са Групом за археологију Филозофског факултета у Београду, под руководством проф. Душана Михајловића,  наишли на трагове палеолитског човека што говори о континуитету живљења на врњачкој територији.

Јелена Боровић – Димић

УМЕТНОСТ ОСЛИКАНА КАМЕРОМ

УМЕТНОСТ ОСЛИКАНА КАМЕРОМ published on

У ери потпуне дигитализације свега и свачега, дигиталних форми и платформи, фотографских  и видео снимака, у којима је све аутоматизовано, почев од фото и видео записа смарт мобилних телефона, па до дигиталних камера, добра фотографија, створена аналогном технологијом третира се као уметничко дело.

Управо зато је вредна пажње изложба аналогних фотографија Емилије Гашић, постављена галеријском простору Замка културе.

Изложба под називом „Између“ реализована је у оквиру пројекта „Врњачки ликовни круг“.

Из|међу” је колекција аналогних фотографија снимљених у путу, успутно, између различитих станица, градова, земаља, током шетњи, непланирано и нережирано у периоду од последњих деcет година. Подељена у две серије – руралну и урбану, колекција приказује ауторово поимање припадности и чести осећај ухваћен, у међу простору.

Између стакла, између одсјаја, између сенке и светлости, два света, села и града, фантазије и стварности, кретања и статичности, јутра и мрака. Неки од ових међупростора су јасно приказани са физичким препрекама, други су етерични и апстрактни и налазе се у уму аутора и гледаоца.

,,Све је почело шетњом по мом родном крају, селу Руђинци када сам први пут узела стари фотоапарат Зенит у руку и кренула да опсесивно фотографишем пејзаже у нестајању. Како сам се селила у Београд, била сам увек ухваћена између града и села, увек са коферима у руци и између станица, што се још више подцртало селидбом у Њујорк. Стално ухваћена између разних адреса и стања ума, увек сам посезала за фотографијом где суштински увек припадам.”, речи су младе ауторке.

Емилија Гашић је свестрана млада уметница, сценаристкиња, редитељка и директорка фотографије, рођена 1991. године у Руђинцима крај Врњачке Бање. Студирала је филмску режију на Академији уметности у Београду, а мастерирала је камеру на „Тиш“ школи уметности Њујоршког универзитета, коју су својевремено похађали Мартин Скорсезе и Спајк Ли.

Њени кратки филмови су обишли светске фестивале и на њима били награђивани. На 66. Београдском фестивалу документарног и кратког филма премијерно се појавила са најскоријим редитељским и сценаристичким подухватом „Чекање“, који је освојио бројне награде у Србији, Јапану и Индонезији, а био је и приказан на „Киса“ филмском фестивалу у Турској, који квалификује пријаву за Оскара.

Своје вештине је додатно развијала на међународним филмским радионицама у Паризу, Прагу и Њујорку. Била је учесница Трансатлантске радионице за младе таленате на Фестивалу међународног филма у Рејкјавику, као један од 35 учесника из целог света, чији је ментор био режисер Мајк Ли.

Поред тога је била координатор филмског кутка ,,Cinema Zona“ међународног музичког фестивала електронске музике ,,Lovefest“ током две године.

Будући да се бави филмом није ни чудо што снима на филмској траци, али експериментише и са аналогном фотографијом и различитим форматима. Поносна је на свој најскорији сниматељски рад ,,Не ради лифт“ у режији Камерон и Брендона Лавентур који је награђен на фестивалу ,,Workers Unite“. Поред Србије и Сједињених Америчких Држава, снимала је филмове у Француској, Норвешкој и Чешкој.

Аналогна фотографија је метода фотографисања које је претходила дигиталном формату фотографије. По подацима на „Википедији“,позната је и као филм фотографија. Сматра се да је аналогна фотографија одавно превазиђена због настанка дигиталне. Међутим, употреба аналогне фотографије је у порасту у последњих неколико година. Због повећаног интересовања за овај „старински“ начин фотографисања, повећана је производња професионалних аналогних фотоапарата, које све више користе професионални фотографи, чиме се на известан начин елиминише предност дигиталне технологије у стварању фотографија али истовремено истиче уметнички израз самог аутора.

Изложба Емилије Гашић постављена је у галеријском простору Замка културе од 8. до 18. марта.

С. Станојчић

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial