Skip to content

Document Header

УМЕТНОСТ ОСЛИКАНА КАМЕРОМ

УМЕТНОСТ ОСЛИКАНА КАМЕРОМ published on

У ери потпуне дигитализације свега и свачега, дигиталних форми и платформи, фотографских  и видео снимака, у којима је све аутоматизовано, почев од фото и видео записа смарт мобилних телефона, па до дигиталних камера, добра фотографија, створена аналогном технологијом третира се као уметничко дело.

Управо зато је вредна пажње изложба аналогних фотографија Емилије Гашић, постављена галеријском простору Замка културе.

Изложба под називом „Између“ реализована је у оквиру пројекта „Врњачки ликовни круг“.

Из|међу” је колекција аналогних фотографија снимљених у путу, успутно, између различитих станица, градова, земаља, током шетњи, непланирано и нережирано у периоду од последњих деcет година. Подељена у две серије – руралну и урбану, колекција приказује ауторово поимање припадности и чести осећај ухваћен, у међу простору.

Између стакла, између одсјаја, између сенке и светлости, два света, села и града, фантазије и стварности, кретања и статичности, јутра и мрака. Неки од ових међупростора су јасно приказани са физичким препрекама, други су етерични и апстрактни и налазе се у уму аутора и гледаоца.

,,Све је почело шетњом по мом родном крају, селу Руђинци када сам први пут узела стари фотоапарат Зенит у руку и кренула да опсесивно фотографишем пејзаже у нестајању. Како сам се селила у Београд, била сам увек ухваћена између града и села, увек са коферима у руци и између станица, што се још више подцртало селидбом у Њујорк. Стално ухваћена између разних адреса и стања ума, увек сам посезала за фотографијом где суштински увек припадам.”, речи су младе ауторке.

Емилија Гашић је свестрана млада уметница, сценаристкиња, редитељка и директорка фотографије, рођена 1991. године у Руђинцима крај Врњачке Бање. Студирала је филмску режију на Академији уметности у Београду, а мастерирала је камеру на „Тиш“ школи уметности Њујоршког универзитета, коју су својевремено похађали Мартин Скорсезе и Спајк Ли.

Њени кратки филмови су обишли светске фестивале и на њима били награђивани. На 66. Београдском фестивалу документарног и кратког филма премијерно се појавила са најскоријим редитељским и сценаристичким подухватом „Чекање“, који је освојио бројне награде у Србији, Јапану и Индонезији, а био је и приказан на „Киса“ филмском фестивалу у Турској, који квалификује пријаву за Оскара.

Своје вештине је додатно развијала на међународним филмским радионицама у Паризу, Прагу и Њујорку. Била је учесница Трансатлантске радионице за младе таленате на Фестивалу међународног филма у Рејкјавику, као један од 35 учесника из целог света, чији је ментор био режисер Мајк Ли.

Поред тога је била координатор филмског кутка ,,Cinema Zona“ међународног музичког фестивала електронске музике ,,Lovefest“ током две године.

Будући да се бави филмом није ни чудо што снима на филмској траци, али експериментише и са аналогном фотографијом и различитим форматима. Поносна је на свој најскорији сниматељски рад ,,Не ради лифт“ у режији Камерон и Брендона Лавентур који је награђен на фестивалу ,,Workers Unite“. Поред Србије и Сједињених Америчких Држава, снимала је филмове у Француској, Норвешкој и Чешкој.

Аналогна фотографија је метода фотографисања које је претходила дигиталном формату фотографије. По подацима на „Википедији“,позната је и као филм фотографија. Сматра се да је аналогна фотографија одавно превазиђена због настанка дигиталне. Међутим, употреба аналогне фотографије је у порасту у последњих неколико година. Због повећаног интересовања за овај „старински“ начин фотографисања, повећана је производња професионалних аналогних фотоапарата, које све више користе професионални фотографи, чиме се на известан начин елиминише предност дигиталне технологије у стварању фотографија али истовремено истиче уметнички израз самог аутора.

Изложба Емилије Гашић постављена је у галеријском простору Замка културе од 8. до 18. марта.

С. Станојчић

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial