Skip to content

Document Header

ПОЛА ВЕКА „АЛАНА ФОРДА“

ПОЛА ВЕКА „АЛАНА ФОРДА“ published on

Широм нечега што се данас назива регион, а својевремено се звало Југославија, значи од Вардара па до Триглава, ове године се обележава 50 година од како је почео да излази чувени и у поменутим крајевима практично митски стрип „Алан Форд“.

У Љубљани у Народној галерији је отворена изложба посвећена овом јубилеју и посета је премашила сва очекивања, а медијски је била изузетно пропраћена. Нешто слично се догодило и са изложбом, истина мањом, која је отворена у Београду, а Загреб ће се јубилеју придружити на јесен, да би затим и Сарајево приредило своју изложбу посвећену легендарном стрипу. Први број је изашао у Италији маја 1969. године, а код нас се појавио врло брзо, једва годину дана касније. И од тада траје љубав између читалаца и „Алана Форда“.

Поводом овог јубилеја гост врњачке Библиотеке је био Лазар Џамић, аутор књиге „Цвјећарница у кући цвећа“, која се аналитичан и посвећен, а опет сасвим питак начин се бави анализом огромног успеха овог стрипа у Југославији. Томе у прилог иде и чињеница да се он и дан данас издаје на простору некадашње земље и да паралелно са новим епизодама редовно излазе и репринти старих. Базично занимање Лазара Џамића је маркетинг и сматра се једним од највећих ауторита у свету на пољу дигиталног маркетинга. У свет маркетинга је ушао кроз радијско новинарство у жељи да се маркетингом озбиљније позабави. Пар деценија касније је постао део престижног Гугловог тима стручњака. Пре две деценије се преселио у Лондон, а данас живи на релацији Београд – Љубљана. Својевремено је водио и школу бубњева коју је наследио од Владимира Фурдуја, бубњара Корни групе и једног од најутицајних бубњара на Балкану. Пре седам година је објавио књигу „Цвјећарница у кући цвећа“ у којој је покушао да прво себи, а затим и другима да објасни разлоге вишедеценијског успеха овог стрипа код нас и готово нигде више. Стрип је имао успеха у Италији и тамо и данас и даље излази, али дословно нигде више у свету. Нигде није догурао даље од дванаестог броја, напросто се није допадао публици. Мада цењен, вољен и масовно читан код нас, о „Алану Форду“ није превише писано, а и када је писано углавном су коришћени врло слични подаци. Много тога о стрипу је остало неразјашњено. Управо зато књига „Цвјећарница у кући цвећа“ већ седам година се поново доштампава, а у Босни се продају и пиратски примерци. У њој се Џамић бави кључним елементима успеха „Алана Форда“ и истовремено повлачи многобројне паралеле и повезнице са овдашњим просторима. Џамић је живећи у Лондону схватио да и чак највећи стрип фанатици из Енглеске не знају апсолутно ништа о овом стрипу. И да је тако и са свим другим земљама на свету. Осим Италије и простора некадашње Југославије. Зато је прионуо на писање ове књиге, а значајну помоћ му је пружио креатор стрипа и сценариста Макс Бункер (Лучиано Сећи). Он му је у краткој преписци рекао да је оригиналну инспирацију пронашао у једној старој позоришној форми „комедији дел арте“. То објашњава конфигурацију групе ТНТ око које су окупљени ликови који чине основу овог стрипа. Лик њиховог вође Броја 1, старца старијег од Метузалема је директно преузет између осталог директно из „комедије дел арте“. Други врло битан моменат је елеменат надреалне фарсе које има много у овом стрипу, а за који Џамић сматра да је нешто што живимо у реалности и да је надреално и фарсично свакодневно пристуно у нашим животима. Наредни битан сегменат је бритка и немилосрдна сатира, наиме „Алан Форд“ је у својим најбољим данима био немилосрдна критика сваког корумпираног система, било капиталистичког, било комунистичког. Ово нарочито долази до изражаја данас када републике некадашње Југолавије живе у неком раном стадијуму примитивног капитализма. Можда и кључан фактор дугогодишњег опстанка овог стипа је фантастични превод Ненада Бриксија. Он је стрип у Трсту и открио и по његовој препоруци је  почео да излази код нас, а оно што је Брикси радио са преводом, Џамић сматра транскреацијом. Брикси је добрим делом поново писао овај стрип уносећи у њега додатне елементе који су га побољшали. По многима је наша верзија духовитија од изворне италијанске. Брикси је у својим преводима користио пренаглашени китњасти хрватски језик који је у стварности врло мало људи говорило. Његов превод је имао специфичну мелодију и ритам који су савршено кликнули код публике и за који ће испоставити да су незаменљиви. Још један од стубова на коме је почивао овај стрип је дилетантски оптимизам на коме инсистирају готово сви ликови у стрипу. Џамић сматра да је то битна и особина ових простора, не баш најбоље упућени људи раде нешто у шта се суштински разумеју, али им у томе што раде не мањка ентузијазма и уверења да треба управо тако. Наредни круцијални елемент  који ће истаћи сваки иоле упућени читалац овог стрипа је  цртеж Магнуса (Роберто Равиола). Он је заједно са Бункером креирао првих 75 епизода стрипа и свеопшти је консензус да се око тих епизода и врти цела фама око „Алана Форда“. Каснији цртачи нису успели да постигну ниво Магнусове креативности и инвенције. Парадоксално, али он је данас (преминуо је 1996. године) пуно познатији на европској стрип сцени од свог некадашњег партнера Макса Бункера, чији значај не превазилази Италију и Југославију. Сви се слажу да је креативни суноврат овог стрипа, који траје већ деценијама, делом узрокован и прекидом сарадње између њих двојице.

У вези садашњег статуса овог стрипа Џамић каже да он данас значи пре свега старијим генерацијама које су одрастале уз њега и да је то оно што одржава стрип на тржишту. Млађе генерације га не откривају у некој превеликој мери, али верује да би нека евентуална екранизација можда овај стрип вратиле пред ширу публику.

Овом више него успелим успелим гостовањем 10. јуна, Библиотека је наставила циклус трибина о стрипу у оквиру којег ће током месеца августа говорити о едицијама Златна Серија и Лунов Магнус Стрип.

Мирослав Сташић

Please follow and like us:
error20

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial