Skip to content

Document Header

СЛАВА СПЕЦИЈАЛНЕ БОЛНИЦЕ ЗА ИНТЕРНЕ БОЛЕСТИ

СЛАВА СПЕЦИЈАЛНЕ БОЛНИЦЕ ЗА ИНТЕРНЕ БОЛЕСТИ published on

Лекарску славу Свети Врачи, 14. новембра свечано је обележила Специјална болница за интерне болести Врњачка Бања. Била је то прилика да се помену постигнућа, али и да се истакну потребе и будући циљеви ове Болнице.

Захвалност за помоћ и пружену подршку у периоду од претходне славе изразила је др Вања Балшић, директорка врњачке Болнице.

– Желим да вас упознам са оним што смо у Болници од тада радили. Знате сви за почетак рада хемодијализе. У прошлој години смо поред тога подмладили колектив, једног лекара испратили у пензију, једног упутили на специјализацију, једног запослили,такође запослили информатичара и возача, набавили 4 нова лабораторијска апарата, нов дефибрилатор и монитор, аспиратор за коронарну јединицу, нов 12-о канални холтер ЕКГ-а, добили нову кућну машину за прање посуђа и половну индустријску за прање веша, радили на одржавању котарнице, аутомобила, машина за одржавање хигијене рубља и посуђа, лифта, купили нову касу, апарат за гашење пожара у котларници, стубић за електростатичко уземљење при истакању горива, радили смо на улепшавању просторија Болнице, сервису и поправци различитих медицинских и немедицинских апарата, оградили агрегат, направили два паркића, основали болничку библиотеку, окречили ходнике и трпезарије, приземље, обновили јастуке и постељину, посуђе, набавили колица и помагала различитих врста, 6 рачунара са штампачимна, извели грађевинске радове у кухињи, поправили осветљење око болнице, обновили, колико се могло, намештај, купили скенер, антидекубиталне душеке, инхалаторе, тензиметре, средили електроинсталације у мртвачници, платили осигурање за случај операције и теже болести за запослене…

А све са циљем да се што више приближимо стандардима свих врста у жељи да се обезбеди опстанак установе са досадашњом наменом – дијагностика и лечење акутних и хроничних болести унутрашњих органа, по могућности, наша је изразита жеља, и даље као самосталне установе. У свим овим нашим акцијама имали смо помоћ и подршку оснивача, МЗРС и локалне самоуправе али и локалне средине, појединаца и установа, приватних предузећа којима смо посебно захвални јер нису имали никакву обавезу да нам помогну а ипак су то учинили. И ја и сви ми у колективу Специјалне болнице за интерне болести срећни смо што је препознат наш напор да ова установа опстане као самостална и са досадашњом наменом, да напредује и развија се на добробит грађана општина Врњачка Бања и Трстеник али и гостију који посећују наше место и којих ће, сви се надамо, у наредним годинама бити све више. Можда је нескромно али ценим да је потребно јасно рећи да мислимо да је постојање једне овакве установе од, и буквално, животне важности за становнике општина Врњачка Бања и Трстеник и госте Врњачке Бање јер је здравље нешто што се не може упоредити ни са чим другим и неопходан је услов за свако друго достигнуће. А знамо да се надамо разним. У том смислу надамо се и даљој вашој несебичној помоћи око реализације наших следећих а захтевних и амбициозних циљева.

Није тајна да се боримо да се нашој коронарној јединици врати могућност да се у њој поново лече акутни коронарни синдроми за шта је потребно извести грађевинске радове у просторијама КЈ, набавити још понешто од опреме и, оно што је убедљиво најтеже постићи, али то није проблем само наше установе него је судбина скоро свих ЗУ нашег времена, запослити или ишколовати лекаре одређених специјалности или супспецијалности, што је скупо и траје годинама.

Такође, трудимо се да оснујемо радиолошку службу, што је бар једнако тежак задатак обзиром да је опрема скупа а стручњаци ове врсте ретки и цењени. То је циљ од кога се не сме одустати јер је интернистичка болница у XXI веку незамислива без радиолошке и УЗ дијагностике. Усудила бих се да казем и без ЦТ и МР што је за нас, тренутно, недостижан циљ. Од реалнијих циљева и оних на којима смо више одмакли, поменула бих да смо учинили све што је било потребно да бисмо добили могућност и средства да поново нашим болесницима, у нашој згради, дајемо крв и компоненте крви. Сад чекамо да се на одговарајући начин региструје Центар за трансфузију крви КЦ у Крагујевцу после чега више неће бити потребно да се болесници ради трансфузије крви или компонената, по свакаквом времену, у пратњи медицинског особља, транспортују до Краљева и назад. Радили смо такође на условима да се процедуре хемодијализе учине доступним болесницима без здравственог осигурања РС што треба да буде начин да болница сервисира обавезе које јој садашњи прописи стављају на терет а који су повод за судске спорове јер су сопствена средства која тренутно остварујемо симболична, недовољна да се обавезе измире. Поменула бих и радове у болничкој мртвачници која је девастирана јер од изградње садашње зграде у њу није улагано а знамо да је смрт саставни и незаобилазни део живота. Мислим да морамо бити довољно хумани и солидарни, да морамо створити услове да се сви покојници на вечни починак испрате из простора који не урушава достојанство човека.

Ако желимо да будемо самостална установа, што се надамо да ће бити решење које ће понудити нов План мреже ЗУ РС који очекујемо већ следећег месеца, јасно је да зграда у којој сада болница ради и на којој смо претходним генерацијама неизмерно захвални, мора да претрпи значајне корекције јер је пројектована за интерно одељење и нема просторије за администрацију, архиву, нема адекватне просторије за лабораторију и хемодијализу, складиштење отпада разних врста, радиолошку и техничку службу и сл. У претходној години много смо се бавили и унапређењем ПТТ и интернет мреже, набавком рачунара, унапређењем програма које користе лекари и медицинско особље, такође програмима које користе правна и економска служба, трудили се да, у недостатку лекара што је најболнија тачка установе, скратимо време за куцање ОЛ набавком лабораторијског информационог система. Нажалост, са не превеликим успесима јер наши напори да се ове идеје финансијски подрже од стране РФЗО нису наишле на позитиван одговор а других извора финансирања немамо. Поменула бих и стални напор да се набави ново санитетско возило са пратећом опремом које би омогућило адекватне услове за транспорт најтежих болесника до установа вишег ранга са којима, то бих посебно нагласила јер смо на то посебно поносни, имамо сталну и јако успешну дугогодишњу сарадњу. Такође и неопходност да се среди прилаз болници јер је улица којом се прилази пуна ударних рупа. Неопходност да се око зграде болнице уради задовољавајућа дренажа јер свака јача киша прети да доведе до накупљања воде у лифт кућици. Мислим да је неопходно да се са грејања на лож уље које је еколошки, такође и економски, најгоре решење пређе на загревање гасом што је стандард нашег времена.

И, на крају, али неупоредиво најважније, истакла бих још једном да се мора наћи начин да се повећа број лекара. Моја је жеља била да запослимо лекара супспецијалисту кардиолога да бисмо имали континуитет у лечењу акутних коронарних синдрома, инфаркта миокарда, АПНС и тешких плућних емболија. У том смислу обавила сам много разговора са 15-ак колега из околине који би могли да одговоре тим захтевима. Нажалост, то се испоставило као недостижан циљ. Можда је време да за недостижан прогласимо и скромнији циљда запослимо више лекара интерниста да би они постајали супспецијалисти – кардиолози, нефролози и пулмолози па је вероватно време да приступимо изнуђеном решењу – да запослимо младе лекаре без специјализације и пошаљемо их на школовање које, ако се све одвија без застоја, траје 5 година, а то је време за које сам мислила, и мислим, да га немамо. Проблем са таквим решењем су и важећи законски прописи по којима лекар ког установа пошаље на специјализацију може лако да исплати установу која га на школовање упућује и запосли се у другој – већој, која му пружа боље услове за рад и напредовање, у приватној, у којој га по правилу очекује већа зарада или у иностранству. Хоћу да кажем да смо у претходној години чинили све што је у нашој моћи али да проблеми са којима смо се сусретали надрастају могућности не само наше него вероватно сваке ЗУ секундарне здравствене заштите јер ЗУ не прави профит а прави трошкове, по правилу веће од средстава која јој се по Уговору са РФЗО преносе. Желела бих да кажем да је јасно и да су садашњим решењима ЗУ секундарне здравствене заштите стављене у тежак положај не само у финансијском него и у кадровском погледу из ког се не могу извући само сопственим снагама па бих апеловала на све који могу да утичу да учине све што је потребно да би се ситуација променила и омогућила адекватна здравствена заштита, здравствена заштита по стандардима XXI века, онаква какву свима нама гарантује Закон о здравственој заштити.

У нади да ћемо заједничким снагама и напорима у следећој и следећим годинама успети да испунимо данас поменуте жеље и циљеве, да ћемо наћи начин да се препознати проблеми превазиђу, још једном вам се најсрдачније захваљујем на досадашњој и будућој помоћи у њиховом испуњењу, рекла је др Вања Балшић, директорка Болнице.

М.Ст.Ј.

Please follow and like us:
error20

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial