Skip to content

Document Header

Велики српски научник: Јован Карамата посвећен математици

Велики српски научник: Јован Карамата посвећен математици published on

У оквиру пројекта „Приче о времену“ и програма „Велики српски научници“ чији је аутор Јелена Боровић Димић, у Замку културе, 25. августа, др Милољуб Албијанић одржао је предавање о знаменитом српском математичару Јовану Карамати.

Др Милољуб Албијанић је ванредни професор на предмету Математика на ФЕФА. Дипломирао на Математичком факултету Универзитета у Београду, смер Нумеричка математика, кибернетика и оптимизација. На истом факултету 2007. године одбранио је специјалистички рад Диференцне једначине: Фибоначијеви бројеви. Завршио је последипломске студије на Факултету за економију, финансије и администрацију – ФЕФА 2008. године и одбранио мастер рад Знање као извор конкурентске предности. Докторске студије завршио је на универзитету Сингидунум 2011. године и одбранио докторску дисертацију Квантификација утицаја интелектуалног капитала на конкурентност. Од 2007. године професор је анализе са алгебром у Математичкој гимназији у Београду.albijanic

Јован Карамата (1902-1967), српски математичар, академик поколењима је оставио резултате. У данашње време, широм математичког света, познат је као утемељитељ теорије правилно променљивих функција и аутор важних тауберских теорема. Светску славу је стекао 1930. године муњевитим доказом теореме Хардија и Литлвуда.

Јован Карамата потиче из угледне грчко-цинцарске породице која се доселила у Земун. У њиховој породичној кући боравио је цар Фрањо Други за време опсаде Београда у аустријско-турском рату 1788. Основну школу завршавао је у Будимпешти и Земуну, а гимназију у Швајцарској. У Београду уписује Технички факултет, али проф. Богдан Гавриловић уочава несвакидашњи таленат за математику и младог Карамату препоручује чувеном Михаилу Петровићу. Карамата је дипломирао на Филозофском факултету 1925. године а докторску дисертацију „О једној врсти граница сличних одређеним интегралима“ одбранио је већ 1926. Карамата је објавио 122 научна рада. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1939, а редовни члан Одељења природно-математичких наука САНУ постао је 1948. године.

На задовољство публике, обратио се и проф. др Видојко Јовић, академик, сарадник на овом пројекту упознао је присутне да је познати геолог, академик, Стеван Карамата, синовац чувеног математичара. Он се захвалио Културном центру што већ дуги низ година спашава од заборава наше еминентне научнике и подсетио на чињеницу да су ово ексклузивна предавања.

М.Ст.Ј.

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial