Skip to content

Document Header

ВЕРУЈ ДА ТЕ ЉУБИМ

ВЕРУЈ ДА ТЕ ЉУБИМ published on

КОНЦЕРТ ЗА ПАМЋЕЊЕ „ВЕРУЈ ДА ТЕ ЉУБИМ“

Из Замка културе „Белимарковић“ 16. септембра, у вечерњим сатима, одзвањали су звуци бисера оперске музике. Прекрасну концертну атмосферу створили су уметници: Јасмина Трумбеташ Петровић, сопран, Саша Божидаревић, тенор, пијанисти Зариф Али-заде и Петар Илић и проф. др Бошко Миловановић. Организатор концерта био је Центар за децу и омладину Врњачка Бања, а суорганизатор Мрежа за пословни развој Београд. Генерални спонзор концерта је ЈП „Пошта Србије“ а подршку су пружили Општина Врњачка Бања и Културни центар Врњачка Бања.

– Поштовани гости, драги пријатељи, представници локалне власти, представници спонзора ЈП „Пошта Србије“, чланови и сарадници Центра за децу и омладину, медији, захваљујем се на присуству. Жао ми је што епидемиолошка ситуација није дозволила масовније присуство на концерту. Надам се да ћете уживати слушајући бисере оперске музике које ће извести наши еминентни уметници, рекла је Валентина Крстић, координатор Центра за децу и омладину.

– Част ми је да  вас поздравим у име Општине Врњачка Бања, у име председника општине и у своје лично име. Врњачка Бања је као туристичко место одувек било отворено за манифестације различитог типа. Међутим, оно што ми представља посебно задовољство је што је Врњачка Бања широм отворила врата за уметност, рекао је представник локалне самоуправе Ненад Манојловић, члан Општинског већа.

Током музичког програма поезију је казивао проф. др Бошко Миловановић. На програму концертног репертоара нашле су се композиције Бајића, Пучинија, Ђорданија, Вердија, Котрауа, Фалва, Спирита, Станковића и Лехара. Публика је врхунска извођења Јасмине Трумбеташ Петровић и Саше Божидаревића награђивала громогласним аплаузима, уз узвике „браво!“.

Специјалне симпатије публике освојила је Јасмина Трумбеташ Петровић, својим прекрасним гласом, али и појавом. Она је, посебно надахнута, на најбољи начин пренела делић богатог низа улога сопранског фаха, доминирајући сценом, остварујући виртуозност и драматику у певачком и психолошком тумачењу ликова Аиде, Леоноре, Амелије, Елизабете, Адријане, Маргарете, Мадам Батерфлај…

Јасмина Трумбеташ Петровић дипломирала је и магистрирала на ФМУ код проф. Р. Бакочевић. У ангажману Опере Народног позоришта у Београду је од 1993. године а Првакиња опере постаје  2002. године. Добитница је многих награда у земљи и иностранству. Током каријере сарађивала је са многим домаћим и иностраним уметницима и наступала и на сценама у Италији, Аустрији, Француској, Румунији, Немачкој, Кореји, Мађарској, Португалији, Грчкој, Бугарској, Азербејџану… Од сезоне 2018/19 је уметнички директор Опере Народног позоришта у Београду.

Саша Божидаревић, Врњчанин, дипломирао je на ФУ у Приштини, на одсеку за Општу музичку педагогију, код проф. М. Николића. Магистрирао је 2010. године на Катедри за Музичку теорију ФМУ у Београду код проф. М. Николића. Докторирао је 2016. године на истој катедри под менторством др Соње Маринковић. Редовни је професор ФУ у К. Митровици и АУ у Београду.

Зарифа Али-заде дипломирала је на Државном конзерваторијуму „У. Гаџибеков“ у Бакуу, а магистрирала на конзерваторијуму „Чајковски“ у Москви. Делује као редовни професор на Катедри за клавир АУ у Новом Саду.

Петар Илић oсновне студије завршио је на МA у Источном Сарајеву у класи проф. Д. Шобајића и проф. И. Скерл. Магистарску тезу и докторску дисертацију одбранио је под менторством проф. др Б. Горуновић. Запослен је на ФУ у К. Митровици у звању вишег стручног сарадника.

М.Ст.Ј.

ЗАВРШНИ КОНЦЕРТ

ЗАВРШНИ КОНЦЕРТ published on

ЗАВРШНИ КОНЦЕРТ 15. ФЕСТИВАЛА КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ „ВРЊЦИ“ 2020.

Упечатљивим сопранским наступом Татјане Андријић, уз гитарску пратњу Уроша Дојчиновића, директора овог Фестивала и нарацију Витомира Дардића, 13. септембра завршен је овогодишњи Фестивал класичне музике „Врњци“ 2020. Последње концертно вече, посвећено је обележавању 45 година од смрти српског нобеловца Иве Андрића.

О Урошу Дојчиновићу, нашем познатом гитаристи, музикологу, педагогу и публицисти, све је познато када је његова уметничка активност у питању и преко 3.500 наступа широм света.

Сопранисткиња Тања Андријић је и ове године била запажена учесница Фестивала. После завршених основних академских студија на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. А. Ивановић и Р. Смиљанић, своја даља усавршавања наставила је на Универзитету у Манхајму, у Немачкој, у класи проф. Р. Пјернаја. Наступала је од Народног позоришта у Београду, до Берлинске државне опере и Опере Лајпциг, где је била члан њиховог ансамбла. Одржала је бројне солистичке концерте у Русији, Немачкој, Француској, Аустрији, Македонији и већем броју градова у Србији. Професор је у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду.

Значајан допринос Фестивалу, својим рецитацијама, дао  је и Витомир Вицо Дардић, наратор, који је уз студије књижевности на Филолошком факултету у Београду, пре пуних педесет година, започео и своју бриљантну каријеру наратора, како на домаћој, тако и делу међународне културне сцене.  Јавности се представио као изузетан рапсод, чији обиман репертоар обухвата на стотине стихова легендарних домаћих и страних песника и књижевника. Био је учесник свих националних песничких и књижевних сусрета и манифестација. Његова казивања снимљена су на десетинама различитих носача звука. За свој рад у култури, више пута је награђиван.

С. Станојчић

ВЕЛИКАН ГЕОЛОШКЕ НАУКЕ

ВЕЛИКАН ГЕОЛОШКЕ НАУКЕ published on

АКАДЕМИК ЗОРАН МАКСИМОВИЋ – ВЕЛИКАН ГЕОЛОШКЕ НАУКЕ

Великог српског научника академика Зорана Максимовића, геохемичара и минералога, представио је у Замку културе 16. септембра, његов колега и сарадник академик Видојко Јовић. Било је то још једно у низу интересантних предавања у оквиру програма „Велики српски научници“ чији је основни циљ да се српски великани отргну од заборава, као и подизање нивоа опште културе.
Јовић је на себи својствен начин упознао публику са достигнућима свог професора, тако да су и људи који нису из сфере геохемије апсолутно могли да спознају величину и значај Максимовићевог вишедеценијског рада. За Врњчане је интересантан податак да је академик Максимовић 1977. године проучавао стене у близини Врњачке Бање.

  • Још за време студија заинтересовао се за геохемију, тада непознату науку у Србији. Проучавао је класична дела из геохемије на француском и руском језику и тако пронашао празно, неистражено поље за своју научну каријеру. Као студент, објавио је први рад 1948. године „Упоредна геохемија урана и торијума са општом карактеристиком њихових лежишта у Земљиној кори“. У Кембриџу је радио на докторској дисертацији „Геохемија распадања ултрабазичних стена у Србији“. Докторирао је 1957. године на Природно-математичком факултету у Београду. Треба истаћи да је
    то била прва докторска дисертација у области геохемије не само у Србији него и у Југославији. После 32 године, мој докторат је био седми у области геохемије. Последњих деценија проф. Максимовић проширио је своја истраживања у новом, данас веома популарном подручју – геохемији животне средине. Вишедеценијска проучавања геохемијских процеса довела су до примене тог знања и искуства на решавање неких геомедицинских проблема
    у Србији, нпр. балканске нефропатије. Академик Максимовић је са својим сарадницима уврдио озбиљан недостатак селена у нашој змљи, у речним седиментима, стенама, земљиштима,
    житарицама и у људској популацији. Објављених око 350 радова од којих је велики број у реномираним међународним часописима
    донело је Зорану Максимовићу велики углед у светским научним круговима. Оснивање и развој геохемије у Србији, откриће пет нових минерала и неколико нових варијетета минерала, велика
    цитираност у свету и признавање Максимовићевог ауторитета у појединим областима геохемије и минералогије – то су најзначајније тековине његовог импресивног дела које ће надживети све нас, рекао је академик Видојко Јовић.
    Према Јовићевим речима, за петнаестак година Максимовић је са неколицином следбеника, геохемичара урадио нешто што је у свету рађено деценијама. Посебно интересовање изазвао је сегмент предавања који се тицао Максимовићевог као и Јовићевог истраживања присуства селена и магнезијума у Србији и утицаја њиховог недостатка на здравље становништва.
    М.Ст.Ј.

ФЛАМЕНКО ГИТАРА

ФЛАМЕНКО ГИТАРА published on

Свака композиција, коју је те вечери извео на гитари Томислав Нешковски, била је обојена традиционалним звуком фламенка.

Четвртог дана Фестивала класичне музике, звуци акустичне гитаре испред Замка културе припадали су уметнику на овом инструменту, Томиславу Нешковском из Северне Македоније. Овај концерт је представљао имагинације и парафразе на традиционалне фламенко игре. Свака композиција, коју је те вечери извео на гитари Томислав Нешковски, била је обојена традиционалним звуком фламенка.Тај
репертоар допушта варијацију на тему оригиналне композиције у појединим строфама, где сваки извођач додаје нешто од своје импровизације, у складу са инспирацијом. Томислав Нешковски је објединио своје стваралачке таленте у областима ликовне уметности, сликарству и вајарству али и музичке уметности. Пасионирани је извођач фламенко музике на шпанској гитари, са којом је међу
првим извођачима овог музичког жанра, освојио простор бивше Југославије. Наступао је и излагао, како у региону, тако и широм света. У свом музичком репертоару, осим оригиналних композиција у стилу фламенко звука, негује и властите аранжмане и обраде на класичан начин, традиционалних македонских, српских, руских и других фолклорних тема.
С.Станојчић

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial