Skip to content

Document Header

ВЕЧЕ СА ПЕТРОМ БОЖОВИЋЕМ

ВЕЧЕ СА ПЕТРОМ БОЖОВИЋЕМ published on

Најлепшу најаву 44. Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи направио је, својим наступом, велики српски глумац  Петар Божовић

Најлепшу најаву 44. Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи направио је, својим наступом, велики српски глумац  Петар Божовић,  17. септембра на Тргу културе. Три поеме Матије Бећковића, „Рече ми један чо’ек“, „Ћераћемо се још“ и „Kад будем млађи“, зналачки је одабрао и адаптирао за позорницу Петар Божовић, тако да у потпуности одговарају актуелној опсесији савременог човека.

Поема „Рече ми један чо’ек“ смештена је у Ровцима у Црној Гори, где је настала једна усмена цивилизација чија филозофија је језик, а језик памћење. „Ћераћемо се још“ говори о потреби човека да се сукобљава са другима, те да и читав живот проведе у осмишљавању стратегије и тактика тог обрачуна, док поема „Kад будем млађи“ доноси причу о јунаку који непрестано машта о томе шта ће се десити када дође време које не може да дође и када ће се десити оно што не може да се деси.

Врњачка публика састављена од Врњчана и многобројних бањских гостију пристиглих из најразличитијих крајева наше земље уживала је у лакоћи казивања Петра Божовића и специфичном хумору. Намах је био гуслар, па онда господин, па вођа револуционар, па човек из народа итд.

Петар Божовић је рођен у Земуну 22. маја 1946. године. Он је српски филмски и позоришни глумац. Био је ожењен глумицом Марином Kољубајевом. Има сина Драшка, унуку Анђелију и драгу Снежану. Најпознатији је по улогама у остварењима: Дервиш и смрт, Чудо невиђено, Лепота порока, Чаруга, Већ виђено, Нож, Бумеранг, Сложна браћа, Шејтанов ратник, Медени месец. Шампион је у емоцијама, глуми, боемији и уживању. Остао је доследан кодексу стеченом још у дому за ратну сирочад, па је иза грубе фасаде сачувао нежно, велико срце, које сваке секунде неког воли као да му је то последњи пут. Kаже да би био и сјајан произвођач сира.

Петар је посебан. Ево како описује своје детињство за које нико не би рекао да је срећно.

– Моје детињство је било врло срећно. После нестанка мајке и оца, кога такорећи нисам ни запамтио, отишао сам у кућу високе традиције и васпитања, код моје ујчевине. Тетка Вида је била човек, жена, бич божји и њој дугујем све у животу. С таквим васпитањем, кад сам дошао у Београд, нисам могао да потонем упркос многим могућностима које су ми се нудиле. Говорила ми је: „Не кради, не лажи и не шпијај,“ прича Пера.

 Kада је неко задојен таквим васпитањем, онда лакше подноси околни свет, мада га свака тренутна неправда рањава.

М.В.

ОТВОРЕН 44. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

ОТВОРЕН 44. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА published on

У Врњачкој Бањи је 17. септембра отворен 44. Фестивал филмског сценарија.

Учеснике и публику су у име покровитеља, у Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“ поздравили  државни секретар  Министарства културе Александар Гајовић и председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић.

Након представљања учесника публици, Фестивал је званично отворио доајен српског глумишта Петар Божовић.  Уследила је пројекција  филма „Oтац“ по сценарију Срдана Голубовића и Огњена Свиличића, у  режији Срдана Голубовића.

Иако не у традиционалним данима августа, Фестивал филмског сценарија (ФФС) је ове године у Врњачкој Бањи отворен месец дана касније. Како је на отварању рекао председник општине Бобан Ђуровић, „традиционална нит фестивала која траје 44 године“, није прекинута.

– Одлучили смо да се ФФС ипак одржи. Померили смо га за месец дана, али нисмо прекинули нешто што краси Врњачку Бању. Предузели смо све епидемиолошке мере, казао је Ђуровић.

Овогодишње издање ФФС отворио је глумац Петар Божовић, који је добио и награду „Сребрни новчић“.

– Филм почиње са сценаријом, па онда иде редитељ. Али, филм могу да метну у фиоку ако нема глумаца, рекао је Божовић.

У сали врњачког Биоскопа и на Летњој позорници, Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“ биће приказано десет филмова у званичној конкуренцији за награде.

Осим филма „Отац“, у трци за једну од три награде наћи ће се и „Револт“ Александра Рајковића, „Мој јутарњи смех“ Марка Ђорђевића, „Екипа“ Марка Сопића и Радета Ћосића, „Асиметрија“ по сценарију Маше Нешковић и Владимира Арсенијевића, „Реална прича“ Гордана Кичића и Владимира Симића, „Из љубави“ Ненада Миковића, „Пролеће на последњем језеру“ сценаристе Вулета Журића, „Сутра је још увек јули“ Дејана Влаисављевића Никта, а Фестивал ће затворити остварење „Груди“ Владислава Војновића и Марије Перовић.

С.Станојчић

ГЕОГРАФ МИХАЈЛО КОСТИЋ

ГЕОГРАФ МИХАЈЛО КОСТИЋ published on

ВЕЛИКИ НАУЧНИК, ГЕОГРАФ МИХАЈЛО КОСТИЋ

Михајло Костић (1924-1986) дао је пун допринос развоју и унапређењу географске науке. Његов систематски истраживачки научни рад базирао се на антропогеографским проучавањима и обухватао је етнолошки, историјски, археолошки приступ, као и примењену географију. Проучавао је настанак и развитак бањских насеља из угла географије. Године 1968. публиковао је рад „Географски положај бањских и балнео-туристичких насеља у СР Србији, фактор њихове еволуције и регионалне улоге и значаја“. Захваљујући предавању академика Видојка Јовића публика је у Замку културе 18. септембра имала прилику да се упозна са животом и радом великана географске науке.

– Дипломирао је 1949. године с темом из области антропогеографије. Писао је приказе радова других аутора, много је читао и то му је помогло у каснијем научном раду. Докторску дисертацију „Белопаланачка котлина – антропогеографска проучавања“ одбранио је 1959. године. Научни сарадник у Географском институту САН изабран је 1963, године, за вишег научног сарадника пет година касније, а за научног саветника у Одељењу друштвене географије 1972. године. Начелник тог Одељења постаје 1977. године и ту функцију обављао је до смрти 17. новембра 1986. године.

До краја живота остала му је пасија за књигом. Иако са физичким недостатком који отежава кретање (као гимназијалац поломио је ногу и последица је била скраћење), Костић је прокрстарио многим теренима Србије: до врхова Озрена, Гучева, Малог Јастрепца, Радана, Гоча, Старе и Суве планине. Ишао је по тешким путевима да би методом „од прага до прага“ проучавао порекло становништва.

Монографије о котлинама су његов значајан допринос нашој науци. Прва од њих је о Коритници, левој притоци Нишаве. У монографији „Врањско-бујановачка котлина“  описује простор од 1.200 квадратних километара и закључује да је због утицаја различитих фактора то подручје најпогодније за гајење винове лозе, дувана, кестена и пиринча.

Бавећи се термалним и минералним изворима почео је да уводи термин „термална географија“. Објавио је 184 рада о бањама, неуређеним топлим изворима и кисељацима. Открио је, картирао и описао 33 „термалитета“ који раније готово да нису спомињани у науци. Био је и остао један од најзначајнијих истраживача друштвено-географских особености Југоисточне Србије, рекао је, између осталог, академик Видојко Јовић.

М.Ст.Ј.

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial