Skip to content

Document Header

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ

ПРИЈАВИ СЕ НА КАСТИНГ ЗА ФИЛМ „78 ДАНА“

ПРИЈАВИ СЕ НА КАСТИНГ ЗА ФИЛМ „78 ДАНА“ published on

У току је пријава на кастинг за филм „78 дана“. За улоге три сестре, траже се девојчице и девојке од 7 до 9 година, односно од 14 до 20 година, са подручја Врњачке Бање и околних градова и општина. Пријаве са фотографијом, местом и годином рођења слати на мејл: 78danakasting@gmail.com

Први дугометражни филм под називом „78 дана“, редитељке Емилије Гашић, биће сниман у Врњачкој Бањи, у продукцији куће Set Sail Films (Милош Ивановић, Андријана Софранић Шућур). Овај филм ће кроз found footage жанр истражити одрастање генерација које су сазревале за време бомбардовања 1999. године. У средишту сценарија је прича о три сестре из малог места у Србији, које снимају своју свакодневницу током НАТО агесесије.

Овај пројекат је представљен у Венецији, на радионици Bienalle College Cinema, за време 77. Венецијанског међународног филмског фестивала. Како режију, тако и сценарио за филм „78 дана“ потписује Емилија Гашић, која иза себе има више запажених и награђених краткометражних филмова: „Некрштени дани“, „Вртлог“, „Чекање“… Дипломирала је на Академији уметности у Београду, док је мастер студије завршила на Tisch School of Arts у Њујорку, где тренутно живи и ради.

Емилија Гашић

Кастинг за филм, као и припрему деце за само снимање радиће глумци и драмски педагози Кристина Н. Вулетић и Димитрије Продановић, који су и оснивачи Драмског студија „Мали принц“ из Врњачке Бање.

Према речима Кристине Н. Вулетић, кастинг директора за филм „78 дана“, сам  процес одабира деце глумаца састојаће се из више кругова. Деца ће пролазити разне припреме за снимање дугометражног филма, а након одабира три главна женска лика Тијане, Драгане и Соње,  спровешће се и кастинг за остале улоге у филму.

Кристина Н. Вулетић

„Радити кастинг и донети одлуку о коначном одабиру деце за дугометражни филм, није нимало лак задатак за нас. Из тог разлога ће овај кастинг имати више кругова селекције. Ослонићемо се на своје искуство у раду са децом у Драмском студију „Мали принц“ и осталим пројектима у којима смо радили са децом и иза камере. Деца која буду одабрана имаће дуге и забавне припреме за снимање, кроз часове глуме и радионице које ћемо осмислити специјално за потребе припрема за филм. Будући да деца неће бити бирана само на основу својих глумачких склоности, него и на основу прецизно и јасно осмишљених ликова које је Емилија написала у свом сценарију, пријава на кастинг значиће и останак у архиви за будуће пројекте које ћемо Димитрије Продановић и ја са својом школом глуме „Мали принц“ радити у Врњачкој Бањи. Изузетно сам срећна што је Емилија одлучила да за снимање филма ангажује децу из наших крајева. Важно је за Врњачку Бању да култура и уметност живе и дишу унутар ње, а не само у великим градовима. Овај кастинг биће ослобођен сваког непотизма и некоректности. Из тог разлога желим да охрабрим све девојчице и девојке наведеног узраста, да се пријаве“, речи су Криситне Н. Вулетић, кастинг директора филма „78 дана“.

Срђан Удовичић

ЗАВРШЕН ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА

ЗАВРШЕН ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА published on

КУЛТУРНА АВАНГАРДА НАШЕГ САВРЕМЕНОГ ДОБА

Други Интернационални фестивал позоришта у Врњачкој Бањи, који се због епидемиолошке ситуације ове године одржао у онлајн формату, изазвао је неочекивано велику пажњу публике. Током пет фестивалских дана, преко 1.000 посетилаца, пратило је три представе и два округла стола, што говори у прилог тези да се без културе не може ни у овим ванредним околностима.


Представа „Једно помало непријатно искуство“ Растка Вујисића

Највећу пажњу изазвала је монодрама у режији и маестралном извођењу Растка Вујисића „Једно помало непријатно искуство“, у којој млади бунтовни писац износи своје помало ригидне ставове о различитим животним ситуацијама, стављајући гледаоца у улогу критичара. Велико интересовање публика је показала и за дипломске представе глумаца у класама Бранислава Лечића и Виде Огњеновић, са београдског Факултета савремених уметности.

Велики професионалнци у области културе и уметности – проф. др Дивна Вуксановић са Факултута драмских ументости, проф. др Петар Станојловић са Факултета савремених уметности и Јелена Милашиновић из Београдске филхармоније – у својим су излагањима изнели су ставове о тренутном положају културе, сложивши се да је култура опште место које спаја неспојиво и да ће свакако успети да остане на трону где и припада, креирајући неко боље друштво. Истовремено, новинарка РТС-а, Милена Божовић Манић, специјализована за област културе, подсетила је на значај децентрализације културе и чињеницу да је овом Фестивалу управо место у Врњачкој Бањи, тамо где и јесте публика.

У прилог тој тези организовано је и истраживање под симболичним називом „Културом против Короне“ о стању и изазовима културе у доба пандемије. Резултати потвђују чињеницу да се без културе не може ни током пандемије, пошто 65% испитаника каже да им је такав садржај био од велике помоћи, иако готово половина анкетираних није сигурна да ли дигитално конзумирање уметничког садржаја може у потпуности да испуни њихове потребе. Чак 86% испитаника каже да је култура и до сада умногоме утицала на њихов живот, сматрајући да су културне установе безбедно место (63%), док  70% њих мисли да је неопходна помоћ свима у области културе и уметности (финансијска, инфраструкурна и институционална).

ДРУГИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА

ДРУГИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА published on

ПОВЕЉЕ „ПРОМЕНАДА“ ЗА ТИМАРОВА, ФСУ БЕОГРАД И ВРЊАЧКУ ОПШТИНУ

Повеља “Променада” за Тимарова, ФСУ Београд и Општину Врњачка Бања

Други Интернационални фестивал позоришта отворио је 14. децембра др Душан Стојаковић, стручни селектор ИФП.

– Ово је наш мали допринос, помоћ култури и уметности да опстане у овом неком чудном времену. Ове године смо покушали да реализујемо Фестивал, као круну лета у Врњачкој Бањи, али корона, сама пандемија, мере превенције и рестрикције које су биле објективни фактори, утицали су да променимо планове. У старту када смо покренули Фестивал некако смо желели да позориште окренемо и ка савременим технологијама. Мислили смо да то буду мултимедијалне пројекције уживо са публиком, али реалност нас је демантовала и дошли смо до тога да позориште конзумирамо на један сасвим нов начин, рекао је др Стојаковић приликом отварања.

Миљан Думановић, потпредседник УГ „КУНСТ Лаб“ осврнуо се на оно што је донео прошлогодишњи Фестивал.

– Циљ је Фестивала да становништву Бање и градова у окружењу, као и посетиоцима омогућимо културно уметнички викенд. Наша је жеља била да вратимо Бањи што више културних садржаја, каже Думановић.

Председник „КУНСТ Лаб“ Иван Топаловић представио је овогодишње планове и репертоар Фестивала. Публика је имала прилику да види дипломску представу „Наша прича“ у режији проф. Бранислава Лечића (ФСУ), дипломску представу „Шекспир – наш савременик“ проф. Виде Огњеновић (ФСУ) и представу „Једно помало непријатно искуство“ чији текст и адаптацију потписује Растко Вујисић.

– Култура дефинитивно проналази свој пут до свих нас. Ми смо данас у једном прилагођеном формату, у једном хибридном моделу и полако треба да се прилагодимо да ће нам то бити начин размишљања али и пословања током наредних година, рекла је Мила Завођа у име Организационог одбора.

На свечаном отварању другог по реду Интернационалног фестивала позоришта у Врњачкој Бањи, који је због епидемиолошке ситуације ове године одржан у онлајн формату, додељене су три повеље „Променада“. За посебан допринос развоју позоришне уметности, повеља „Променада“ је отишла у руке глумцу Срђану Тимарову, за академски допринос награђен је Факултет савремене уметности из Београда, док је Општина Врњачка Бања награђена за подршку локалном развоју културе и уметности. Фестивал је трајао до 18. децембра и понудио је публици сјајне представе и стручне садржаје. Гошће свечаног отварања Фестивала биле су др Дивна М. Вуксановић, Факултет драмских уметности, Јелена Суботић Кривокапић, ДСОЈ и Милена Божовић Манић РТС / Радио Беогад.

У завршници Фестивала одржан је округли сто „Културом против Короне“. Модератор је био др Душан Стојаковић а специјални гости Петар Станојловић, РТС/ФСУ и Јелена Милашиновић, Београдска филхармонија. Представљени су резултати симболично назване анкете „Културом против Короне“, о стању и изазовима културе у доба пандемије.

Интернационални фестивал позоришта у Врњачкој Бањи (ИФП) креиран је 2019. године, а покренуло га је Удружење грађана „КУНСТ Лаб“ (култура, уметност и наука за становништво). Циљ је да се културне и уметничке потребе становника Србије не само задовоље, већ и подигну на виши ниво, а у контексту унапређења националног културног идентитета. Овај Фестивал превазилази јаз између реалних потреба публике и (не)доступности културних и уметничких садржаја који не знају за границе.

Овај Фестивал истовремено афирмише младе и посебно талентоване домаће ствараоце, док истиче и оно најбоље што нуди етаблирана српска позоришна и културна сцена. Такође, Фестивал промовише српску културу и уметност у региону и свету, док паралелно домаћој јавности нуди најбоље интернационалне примере културног и уметничког стваралаштва. На тај начин ИФП настоји да буде најбољи амбасадор културе и уметности Србије.

ИФП је аполитична и ван-идеолошка форма, која се бави искључиво афирмативном критиком социолошких, културолошких и других феномена савременог, неретко конзумеристичког и материјалистичког, живота у циљу унапређења квалитета личности и појединачног и колективног интегритета, кроз исправну перцепцију културе и уметности. Тиме је улога ИФП-а много значајнија, јер публици нуди садржаје који су контра тежа савременим медијским формама чија је искључива намена масовна гледаност, без фокуса на квалитет креираних и пласираних садржаја.

М.Ст.Ј.

ДРАГИША ОБРАДОВИЋ: ОТКЉУЧАНО ВРЕМЕ, ПЕСМЕ, 2020

ДРАГИША ОБРАДОВИЋ: ОТКЉУЧАНО ВРЕМЕ, ПЕСМЕ, 2020 published on

Eутерпином путањом

Драгиша Обрадовић сав живот служи уметности и уметност му узвраћа дајући смисао постојању. Уз скулптуру, цртеж, есеј, било је очекивано да га Ерато, лепотица нимфа, кћи Зевсова и Мнемосинина, приведе себи, и изнедри песника. Заштитница лирике, високо уздигнута над Бањским висом званим Црквено брдо и птицом феникс у руци (насловна страна) откључава време Драгише Обрадовића, и иза тог кључа осветли емотивни и мисаони простор лирског субјекта. Речи пред читаоцем одлазе и враћају се у нови стих, а лепотица са брда (рад Драгише Обрадовића) ишчекује песника.

Два су циклуса испуњена песмама: Трептај, искра нека и Месец у кочији. Настајале у дугим временским осцилацијама Обрадовићеве песме не би се могле разликовати по мотивским, естетским и структурним обележјима да их песник није означио. Оне новијег датума можда нешто дуже, можда више искуствено обојене, али су све у бити један уједначен ход по Еутерпиној путањи. Уз песничке слике и боје сна, траве, росе, месеца, уз звуке птичјег заустављеног лета, сиве шуме, уз ветрове на пропутовању, присутно је дирљиво и онеспокојавајуће протицање времена, бледило давних сећања, осама која баца сенке на сунчане спрудове.

Симболи воде и руку присутни су посебно у првом делу књиге. Вода може имати многа значења. Извор је живота, средство очишћења (од тајни и тмина), средство обнављања; код песника протицање је несталност и пролазност. Тумачење воде подразумева нивое егзистенције, физичке и духовне. Овоземаљски живот упоређује се са водом коју разноси ветар (мисао присутна и код исламских мислилаца). Река и море чине несталност жеље и осећања. Новалисова мисао је: „И сам сан је тек притицање тог невидљивог свеобухватног мора, а буђење је почетак његовог отицања“.

Обрадовић пева:

Време у протицању измиче

као заметен траг на обали…

Уочавам и симболику руку. Уз тумачење да су руке симбол снаге, пружене помоћи и заштите, додир руку „размиче копрене невидела“. Чекају сунце и доносе осмех.

Ако руку коме даш, одричеш се своје моћи. Она распознаје ствари које додирује и обликује (предмете, обрисе, боје дана дозива). Помаже сликару да допре до моћне експресије.

Рефлексија и емоција преплићу се те настаје безобална неомеђеност времена; човек у времену чији дани увиру у нигдину. Дозива се неки давни живот, нека бледа сећања, неки призив имена, пољане и детињства. Човеку је често неко потребан у коме би оставио траг, неко давно драг, и све више далек.

Из ноћи немира неког дозивам

да будем у некоме присутан

Живот без света је тужан и сам

У другоме и са вама је бити у себи.

Лирски субјект близу је (каткад) оностраности, када се само слути (јер слутити још једино знам Дис) а небеске тајне недефинисане су, као што измичу одсањани дани и нејасна буђења.

Сликарско умеће песник исказује у песми Лице. Визуелним и акустичним стилским средствима оживљава се лепота портрета која је адекватна лепоти природе.

У твојој коси уплетен је пејзаж

Горских река и густих шума

Сунчеви зраци и топли додири

Јутра с провидним капима росе

Твоје лице с којим се буди дан.

После ових стихова тешко је наставити са Ноћи у времену. Иако медитативно, меланхолично и уз резигнацију пева теме пролазности и нестајања, песник ипак зна и слути да из даљине долази пролеће, да се животни сокови обнављају што за њега, више за оне који долазе.

Драгиша Обрадовић негује сажет лапидаран исказ, не размеће се речима. Песничка слика је експресивна, повремено и ирационална. На читаоцу је и да је у себи сагледа или домашта.

БИОГРАФИЈА ДРАГИШЕ ОБРАДОВИЋА

Драгиша Обрадовић је рођен 1943. године у Пепељевцу код Крушевца. Завршио је Академију за ликовне уметности у Београду 1966. године. Био је на последипломским студијама Факултета примењених уметности у Београду од 1973. – 1975. године. Предавао је ликовну културу од 1966. до 1969. у врњачкој Гимназији. У Културном центру Врњачке Бање основао је и као руководилац реализовао ауторски пројекат Синтеза стваралаштва и култура простора од 1973. до 1997. године. У оквиру тог пројекта основао и организовао Бијенале југословенске скулптуре у пленеру (7 смотри), Симпозијум синтезе (8 смотри); 1973. обновио Вајарски симпозијум (6 сесија до 1990.). У својству главног и одговорног уредника уредио и публиковао 5 Књига синтезе. Установио иреализовао Центар за сваремену графику 1985; основао и реализовао Центар за културу и уметничко стваралаштво младих 1989; Међународну летњу акдемију за ликовно стваралаштво 1991.  (организована у сарадњи са факултетима лик. и прим. уметности Србије); Фестивал пејзажа 1992; Уметничку збирку 1993; Школу за ликовне таленте 1994. итд. У периоду 1988. до 1966. био је управник Замка културе. Са академиком Светомиром Арсићем Басаром и групом познатих стваралаца из Србије 2000. године је формирао Атеље Басара-Обрадовић. Приредио је 45 самосталних изложби скулптура и цртежа у земљи и иностранству и учествовао на преко 300 колективних, од 1966. до 2019. године. Радио је као професор на Факултету уметности Приштинског универзитета (сада у Косовској Митровици) и на Нишком универзитету.  Стваралаштво Д. Обрадовића представљено је у монографијама: Синтезе Драгише Обрадовића (Е. Радуловић), Цртежи Драгише Обрадовића; Казивања и искази српских вајара (В. Мајхер). Објављене су књиге есеја Д. Обрадовића, О уметности и уметницима и Сјај, одсјаји, Сенке или о култури простора (у штампи). Есеје и поезију објављивао је у Видцима, Човјеку и простору, Багдали, Ликовном животу, Политици, Градини, Изградњи, Повељи, Трагу, П.У.Л.С, Искри итд. О Д. Обрадовићу су објављене одреднице у Ликовном лексикону, у лексикону КО је КО у Србији, у Српској националној енциклопедији, у Енциклопедији Крушевца, на порталу Растко на Википедији итд. За своје стваралаштво Д. Обрадовић је добио бројна признања и награде.  Живи ради у Врњачкој Бањи где је отворио Сталну поставку својих скулптура и цртежа 2017. године.

Гордана Влаховић

АКТЕРИ СЕРИЈЕ “ИГРА СУДБИНЕ” У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

АКТЕРИ СЕРИЈЕ “ИГРА СУДБИНЕ” У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ published on

Паузу у снимању тренутно најгледаније телевизијске серије у Србији „Игра судбине“, део глумачке екипе искористио је за одмор у Врњачкој Бањи. Њихов долазак и одмор у Хотелу „Фонтана“ искористили смо за разговор. За Врњачке новине, говорили су Сандра Бугарски, позната по лику Панчете из напред поменуте серије, Милица Томашевић и Аммар Мешић, које је публика заволела као Наду и Страхињу, као и Милан Босиљчић, који у популарној серији глуми браћу близанце – Комарца и Маринка.

САНДРА БУГАРСКИ: БАЊА ЈЕ МНОГО ЛЕПА

Нисте први пут у Врњачкој Бањи. Каква вас сећања вежу за раније доласке?

– Ја сам била у Бањи, пре рецимо неких 15-ак дана, са другарицом. И, ево сада сам се вратила брже боље. Добра реклама, јел’да? Тако се једноставно наместило, али када се указала прилика да поново дођем, ја сам одмах дотрчала. Много је лепа бања. Нетакнута. Дивна. Са, такође, делом екипе наше серије „Игра судбине“, недавно сам пар дана провела на Златибору. Оно што ми се не допада, то је када се те наше дивне планине на тај начин урбанизују, да изгледа као да си дошао у Београд на води. Е, то није случај са Бањом. Зато је то оно што је божанствено и што је тај градић одржао свој прави изглед, упркос новим зградама. Питом, диван. И људи су добри. Све ми је просто допадљиво. Иначе, прошле или претпрошле године, сам, а у сваком случају у два наврата, долазила са Александром Дунићем, својим колегом. Представу „Лажи ме“ коју је написао Саша Симоновић, играли смо на отвореном, на Тргу културе и та гостовања су заиста добро прошла.

Како проводите овде дане у Врњачкој Бањи?

– Искрено, нисмо превише активни. Покушавамо на све могуће начине да заварамо траг овој пошасти, која се зове Корона. Тако да смо дошли овде и заправо се дружимо међусобно. Желели смо да одемо до Гоча, то нам је био изазов, али је ноћас пала ледена киша и колима данас не бисмо могли да стигнемо, ни докле. Тако да смо од те идеје одустали, али сутра је нови дан.

„Игра судбине“ је већ скоро пуних годину дана на малим екранима. Тренутно је снимање на паузи. Хоће ли се то одразити на емитовање серије и шта ће се дешавати са вашим ликом, Марице Панчетовић?

– Скоро смо обележили годину дана снимања. Јако брзо снимамо. Ми смо један јако уигран тим. Како на сету проведемо између 12 и 14 сати, имамо доста снимљеног материјала. Тако да гледаоци не морају бринути. Има довољно епизода за емитовање. Вероватно и до фебруара. Ипак, не може да се тапка у месту, а прилике нам не дозвољавају да грабимо крупним корацима. А, са Панчетом, Бога ми биће свашта. Бар што се тиче ових епизода које смо до сада снимили. Радња се дешава у реалном времену, из дана у дан. Исто као у приватном животу.  Увек се дешава нешто или ти свашта. Зависи од тога шта живот понуди.  Дивна је моја Панчета. Велики је то човек и борац.

Корона има утицај на све сфере живота, тако и на позориште. Члан сте Београдског драмског позоришта. У којим се насловима појављујете?

– Ја сам у Београдском драмском позоришту 27 година. Сада тренутно немам ниједну представу на репертоару, јер је новопостављени директор Југ Радивојевић, тако сукцесивно, али скидао једну по једну представу. Па, тако сада на репертоару имамо неколико представа, али не и мојих наслова. Али, то је нека друга прича.

Фестивал филмског сценарија је једна од најстаријих манифестација ове врсте у Србији. Да ли сте раније били гост ФФС?

– Нажалост нисам. Али је сасвим извесно да ћу следеће године доћи. Чула сам да је у питању јубиларни 45. ФФС, тако да ето мене на јубилеју.

МИЛИЦА ТОМАШЕВИЋ: ИМАТЕ ПРЕЛЕПО ШЕТАЛИШТЕ И ПАРКОВЕ

Да ли сте први пут у Врњачкој Бањи или сте имали прилику да раније посетите наше место?

– Не, нисам први пут у Бањи. Не знам који ми је ово пут да  посећујем ваш град, али оно што је битно то је да се увек радо вратим. Разлог свакако постоји. То су првенствено људи. Та топлина и гостопримство на које увек наилазим, било да сам у неком хотелу, ресторану, продавници или на шеталишту. Овај пут сам дошла како бих се мало одморила и напунила батерије пре почетка снимања наставка серије „Игра судбине“, а до чијег је прекида дошло због погоршане епидемиолошке ситуације. Трудим се да што више водим рачуна и да чувам како себе, тако и остале, када је у питању Корона. Да будем искрена,  осећам се  сигурније кад нисам у Београду, а имам и већу слободу кад су у питању неке активности, као што је на пример шетња. Ви овде заиста имате прелепо шеталиште, паркове, тако да је Врњачка Бања права дестинација за мене. 

У плану је и  панорамско летење авионом изнад Врњачке Бање.  Да ли сте имали таквих искустава раније?

– Нисам и могу да кажем да сам баш узбуђена. Нисам чак ни знала да ме то очекује овде. Е, кад су ми рекли, кренула сам психички да се припремам, за ту вожњу или летење авионом. Тако да ако се будемо срели после тог искуства, рећи ћу вам како сам прошла. Наравно, прво да преживим.

Да ли вас можемо очекивати  и у неким другим улогама, поред улоге у серији „Игра судбине“?

– У позоришту не играм. Мада темпо снимања серије „Игра судбине“ је такав да нам не даје много простора за друге ствари. Снимамо 12 сати дневно, пет дана у недељи. Скоро сам завршила снимање две серије. У питању су мање улоге, тако да сам успела да их уклопим са ангажманом око „Игре судбине“. Да су веће улоге, вероватно ни бих могла да их прихватим. Серија чије се емитовање очекује у фебруару, зове се „Дрим тим“, а у продукцији је Лазара Ристовског, док је редитељ Дејан Зечевић. Друга серија је серија о Томи Здравковићу. Ту играм Бранку, којој је Тома посеветио песму. Ето, то су та два пројекта. Јако се радујем и веома сам поносна што сам успела све да уклопим. За неке даље пројекте, да будем искрена, не знам. Сведоци смо да је све неизвесно.  Буквално не знамо шта ће сутра да нас задеси, а не за пар месеци. Надам се да ће бити нових пројеката, радујем се новим пројектима, али пре свега тога желим да изађемо из овога и да се цела планета опорави од ове пандемије која нас је задесила.

Шта можемо да очекујемо да ће се догодити са  ликом Наде до краја серије?

– Сценариста Жарко Јокановић је толико маштовит и пише све те заплете.  Сваки пут отвара неке нове линије. Не знам шта да кажем. Ја се искрено, као и ви питам и жељно ишчекујем шта је даље за Наду намењено. Али, оно што свакако знам и оно што смо снимили до сада, јесте да ће се  Нада мало променити. Нада ће да порасте, промениће  начин размишљања  према животу и својој околини. Биће занимљиво.

Део глумаче екипе серије „Игра судбине“ био је на ФФС. Зашто вас нисмо видели?

– Позив је био упућен, али нисам све обавезе успела уклопити. Баш ми је жао што нисам могла да присуствујем, поготово што су ове године биле и моје колеге из серије „Игра судбине“. Нама који нисмо били на Фестивалу филмског сценарија препричавали су све догодовштине. Јако лепо су се провели, у шта нисам ни сумњала. Надам се да ћемо се  следеће године  дружити. Зовите ме, поново. А, ја ћу се радо одазвати.

АММАР МЕШИЋ: ПРЕПОРУЧУЈЕМ СВИМА ДА ПОСЕТЕ ВРЊАЧКУ БАЊУ

Како вам се допада Врњачка Бања?

– Лепо ми је овде. Први пут сам био пре пар месеци, на Фестивалу филмског сценарија. Нажалост нисам био од првог дана. Екипи из серије „Игра судбине“ прикључио сам се четвртог дана, али и то мало времена која сам провео овде код вас, било је довољно да се поново вратим. Нисам имао прилике да одем да шетам, јер ми је одмор заиста потребан. Лежим у хотелу. Посећујем велнес. Опуштам се. Али, генерално волим мала места. Врњачка Бања је право место за одмор. И прошлог пута, а и сада, људи око мене су јако гостољубиви, великодушни. Стварно сам задовољан и моја препорука свима је да посете Врњачку Бању.

Имали сте једну занимљиву активност овде у хотелу. О чему се ради?

– Идеја нашег колеге Марка Јовичића Димија је била да окитимо јелку у Хотелу „Фонтана“. Цела та ситуација била је смешна. Ми смо као неки патуљци, који долазе у окићеном Голфу, са све кутијама, украсима и јелком унутра. Не знам како смо сви и стали. Имали смо помоћ и два дечака. Било нам је веома забавно, а драго нам је да су се забавили и радници хотела, као и Ивона Боројевић, менаџерка из Хотела „Фонтана“. Када буде изашао клип, сигуран сам да ће се многи људи насмејати. Живимо у тешким временима. Шта ће бити с Короном, тренутно нико не зна. Користимо слободно време да забавимо људе, да заборавимо тренутну ситуацију, и ако можемо, да их насмејемо.

Када очекујете наставак снимања серије „Игра судбине“?

– По свему судећи са наставком снимања ћемо почети половином месеца децембра. Једва чекам, да кренемо у нове радне победе. Не знам, искрено, ни колико тачно епизода имамо још да снимамо. Вреоватно ће их бити доста, јер је гледаност невероватна. Бележимо раст гледаности из епизоде у епизоду. Претпостављам да ћемо око новогодишњих и божићних празника имати паузу, а онда након тога озбиљно кренути да радимо и да серију приводимо крају, надам се без прекида.

Колико времена, поред вишесатних снимања, остаје за приватни живот или за неки други пројекат?

– Што се тиче телевизијских серија, филмова и представа, тренутно, да кажем немам времена. Оно што успевам да ускладим, то су спонзорства, односно рекламирања преко инстагрма. Како ја, а и друге колеге из серије, имамо много пратилаца на инстаграму, неке компаније нас ангажују за промоцију свог бренда. Ипак, ја водим рачуна кога ћу, односно шта ћу рекламирати.  У току недеље, слободни дани су нам понедељак и уторак. Та два дана углавном користим за друштво, за завршавање послова по банкама, поштама и слично.

Шта можемо очекивати да ће се догодити са ликом Страхиње у серији?

– И ја бих волео да знам шта ће се десити с ликом Страхиње до краја серијала. Жарко Јокановић то фантастично пише и увек јавно говорим да је мој лик баш лепо написан. Има једну палету боја. Од проблематичног дечка, који је био лош, клептоман,  развио се до једног доброг момка ког је љубав променила. Мени се заиста свиђа распон од тог лошег Страхиње, до доброг. Шта ће бити са Страхињом, то зависи од сценаристе Жарка Јокановића, мада мислим да ни он још увек не зна која је Страхињина судбина до краја серије. У сваком случају, овај лик ми је јако драг, занимљив је за рад.

Очекујемо вас и следеће године на ФФС, ако не и пре у Врњачкој Бањи.

– Сигуран сам да ћу доћи и пре августа следеће године, када буде Фестивал. Поготово јер се овде у Врњачкој Бањи јако лепо осећам, а и сада је већ доста вас које познајем и с којима сам се спријатељио.

МИЛАН БОСИЉЧИЋ: ДОЋИ ЋУ НА 45. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

С обзиром да је ово ваш први долазак у Врњачку Бању, какви су утисци?

– Могу рећи да сам стварно фасциниран. Имате прелепо шеталиште. Мало сам прошетао, није било ветра. Пријала ми је шетња. Видео сам да имате доста добрих места, где може да се седне и попије кафица или кувано вино. Видим да је жив град. Могу замислити како је када није ова ситуација са короном.

Смештени сте у Хотелу „Фонтана“. Како вам се допада хотел? Понуда хотела?

– Право да вам кажем, одлично. Баш сам изненађен. Прво гостопримство хотела, као домаћина, а и  ту је меаџерка из хотела, наша драга Ивона, која нас је оберучке прихватила. Имамо чак и више него што би неко и захтевао. Стварно уживамо и одмарамо се. Китили смо јелку. То је била једна занимација. Где год да дођемо гледамо да мало забавимо наше пратиоце путем друштвених мрежа, а и  људе који су ту присутни. Наш посао глумаца је да  забавимо, насмејемо, поготово у данашње време, када су људи због пандемије у страху, грчу.

У серији „Игра судбине“ играте два лика, која су потпуна супротност. Да ли је било лако или тешко да се прилагодите и брзо трансформишете из лика Комарца у лик Маринка?

– Право питање. То јесте захтеван задатак, али с друге стране и забаван. У једном тренутку сте у једном костиму, с једном фризуром, с једним понашањем, онда у наредној сцени други лик, костим, фризура.  Један је у оделу, озбиљан, а други у мајцама, с кајлом. И са самим костимом, односно оделом, другачије се опходим. Одмах је другачија и гестикулација тела. Комарац је енергичнији у покрету, суровији, а с друге стране Маринко је сведенији, мирнији.

Који вам је лик од та два дражи?

– Комарца више познајем. Некако сам се више у њега унео до сада. Има ту једна ситуација, за коју сам везанији. А, то је сцена Комарчеве патње у кафани. Мој покојни отац који је такође био глумац, радио је чувене винету филмове. Играо је по целом свету, мада мало ко зна за њега. Радио је и слетове за Тита, био је кореограф. Сврстан је у четири најзначајнија кореографа у нашој земљи. Радио је са фолклорним ансамбима у Србији, Европи. На једној смотри фолклораша био је са Добрицом Ерићем и Радомиром Андрићем. Док су седели и причали, млади су играли у колу, надметали се у фолклору. Тада је Радомир Андрић изговорио „Немојте клинци да вам наш Белац покаже како се то ради. Немој да се сад попне на ову флашу“. Мој отац се попео на сто, затим на грлић флаше и почео да игра, да балансира. Радомор Андрић је њему написао песму „Небески играч“, а за ту ситуацију чуо је и сценариста Жарко Јокановић, који је са мојим оцем играо у „Ужичкој републици“. Жарку сам рекао да бих волео да се та сцена провуче кроз серију и да бих ја ту ситуацију могао да изведем, али не на флаши већ на бокалу. Отишао сам кући, попео се на сто, на бокал и избалансирао. Послао сам Жарку снимак да види, а он је написао сцену и када сам добио ту епизоду рекао ми је да ћу се изненадити када будем читао сцену у кафани о патњи Комарца. Након тога ми је написао поруку  „Ово је омаж мом драгом пријатељу, твом оцу. Милану Босиљчићу Белцу“. И, то је мени једна од можда најдражих сцена. Ја сам је и поставио, кореографисао и режирао. Наравно, ту су били и људи иза камера, али ја сам имао идеју и хвала целој екипи која је то подржала. Буквално су ми рекли ради шта хоћеш, пустили су камере да снимају и ја сам ту сцену изнео. Из тога разлога могу рећи да ми је дражи Комарац. У тој сцени видело се да има и неку другу страну душе.

Ове године у Врњачкој Бањи одржан је по 44. пут ФФС. Можемо ли вас очекивати следеће године међу гостима?

– Врло радо бих дошао. До сада није било прилике. Иначе, до сада нисам претерано посећивао фестивале. У животу сам до сада снимио можда један домаћи филм. Пре више година, био сам на Нишком фестивалу, тачније 2005. године, али у улози водитеља. Партнерка ми је била колегиница Ива Штљић. Колеге из серије које су биле код вас на фестивалу, рекле су ми да су се одлично провеле. Видео сам снимке, слике. Тако да сам након тога био мало љубоморан на њих што су они уживали, а ја нисам био у прилици. Али, свакако ћу се са задовољством одазвати следеће године. 

Срђан Удовичић  

Primary Sidebar

Secondary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial