Skip to content

Document Header

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ

УДРУЖЕЊЕ ЗА КУЛТУРУ „ВРЊАЧКИ ВЕЗ“ ВРЊАЧКА БАЊА

УДРУЖЕЊЕ ЗА КУЛТУРУ „ВРЊАЧКИ ВЕЗ“ ВРЊАЧКА БАЊА published on

„Врњачки вез“. Удружење за културу веома успешно ради на очувању наше традиције, обичаја и културног наслеђа. Осми март, Међународни дан жена био је повод да „Врњачки вез“ организује 7. марта у сали врњачког Биоскопа „Прело и посело“.Prelo i poselo vrnjackog veza

Здравицу посвећену нежнијем полу казивао је здравичар Миро Ђуровић. Дородошлицу публици пожелео је Мића Живојиновић, председник Удружења за културу „Врњачки вез“. Чланови „Врњачког веза“ приредили су богат културно уметнички програм. Извели су неколико кореографија уметничког руководиоца Милана Миодраговића и показали публици своју велику љубав према фолклору, народној песми, обичајима. Као вокални солисти наступили су: Јованка Марковић, Бане Тошић, Љиљана Радаковић и Миладин Вуковић Милочајац у пратњи пријатеља и сарадника Музичког ансамбла Милана Плањанина Плањка. Умеће на фрули показао је Драгиша Гиле Петровић свирајући сплет игара.

Монолог Миткета, жал за младост, извео је Мића Живојиновић, а потом је уследила Коштанина песма са извођачима Најмилом Ђорђевић и Миланом Мићом Миодраговићем и игре из врањанског краја. За аутентичан изглед сцене побринуле су се Нада Ђукарић и Најмила Ђорђевић.

М.Ст.Ј.

ИЗЛОЖБА КУВАРИЦА ИЗ ЕТНОГРАФСКЕ ЗБИРКЕ АРАНЂЕЛОВАЧКОГ МУЗЕЈА

ИЗЛОЖБА КУВАРИЦА ИЗ ЕТНОГРАФСКЕ ЗБИРКЕ АРАНЂЕЛОВАЧКОГ МУЗЕЈА published on

Многе посетиоце Замка културе изложба куварица коју је приредила Лила Дробац Крстић, етнолог, вратила је у прошлост. Оживеле су слике из детињства и сећања на бакин шпорет и бело извезено платно са сугестивном поруком: „Куварице мање збори да ти ручак не загори“ захваљујући богатој збирци Народног музеја у Аранђеловцу.kuvarice

Лила Дробац Крстић је 3. марта отворила ову изложбу упознавши посетиоце са дивним везеним рукотворинама, са аспекта етнологије и тако им пружила прилику да своје тренутке присећања уоквире са стручним подацима.

– Првенствена улога куварица је практична – да заштите зид од прљања, а друга је естетска – окачене на зид улепшавале су простор у коме се боравило. Почетком 20. века куварице се преносе из Холандије, преко Немачке, Аустрије и Мађарске, преко Војводине у градове па затим и у селима јужно од Саве и Дунава. Мотиви на куварицама су добијани техником труковања које су обављале занатлије, трукери. Поред труковања домаћице су користиле индиго или алуминијумску кашику. Куварице су најчешће везле девојке стасале за удају, као део девојачке спреме. Бело платно везено је за иглом, равним бодом, пуњеним бодом, покрстицама, ланчаним бодом… Мотиви који преовлађују су „жанр сцене“ употпуњене текстовима који величају породицу, љубав, хармонију, дечију радост, чистоћу и ред у кући, спретност и вештину домаћице или преносе шаљиве поруке. Шездесетих година 20. века продавале су се и штампане куварице, рекла је Лила Дробац Крстић на отварању изложбе.

Све куварице разврстане су у десет група, по мотивима или пратећем тексту: породичне, љубавне, хигијенске, патриотске, холандски мотив, дечје, креветске, шаљиве, религиозне и остале.

М.Ст.Ј.

ЧАРОБНИ СВЕТ

ЧАРОБНИ СВЕТ published on

ДУШАН ЂУКАРИЋ, АКАДЕМСКИ СЛИКАР ЧАРОБНИ СВЕТ У КАПИ БОЈЕ И ВОДЕ   Разговор водила: Марина Станковић Јанковић.intervju dusan djukaric vrnjacke novine

Душан Ђукарић живи и ради у Београду. Студирао је на Уметничкој академији у Београду. Врло поштован и уважен мајстор акварела, који са лакоћом влада атмосфером слике, подједнако успешно у свим мотивима: градских и жанр сцена, марина, актова, пејсажа. Слика свет и догађаје око нас, уводећи нас у велику тајну акварела, у најтежој дисциплини сликарства владање атмосфером. У његовим акварелима су тематски заступљени сви жанрови: мртва природа, оријенталне сцене, марине, пејзажи, актови, улице итд. Он слика на свим форматима и различитим врстама папира. Његови акварели су изложени у многим галеријама, такође су и у власништву колекционара, поштовалаца уметности.

Члан је УЛУПУДС-а, има статус самосталног уметника.

Имао је више самосталних и групних изложби. Излагао је и у Швајцарској, Шпанији, izlozba akvarela zamak kultureКини… Више пута награђиван.

Како сте постали мајстор акварел атмосфере?

– То је тешко питање, мало компликовано, као у акварелу, као и у животу: најтеже је тешке ствари поједноставити, као што је врло лако једноставне ствари отежати и искомпликовати. Акварел је та врста дисциплине која вас уведе, увуче у своју слику, у своју атмосферу и та лакоћа која се види на акварелу је права замка. На њему све тече, све иде лако. И та лакоћа и једноставност која у посматрачу изазове осећај, баш тај, лакоће уме да вас онако обесхрабри у начину сликања, у процесу сликања. Акварел је унутрашња дисциплина која из вас извуче ону стрепњу, слутњу, немир и ту слутњу, стрепњу и немир ви морате са том једноставношћу коју филтрирате кроз вашу душу, кроз вашу призму посматрања да на једноставан начин изнесете посматрачу. Као хирург кад узме скалпел и где повуче рез, ту поправке нема. То је и у акварелу. Мој темперамент је такав да ја немам стрпљења да једну слику дуго стварам. Ја хоћу одмах и сад. И акварел је идеална техника за то.

Некад помислим да је акварел одабрао мене, а не ја акварел. Акварел је у сликарству једна од најтежих дисциплина. Као у фотографији, у одређеном моменту ако се ви нађете и ухватите тренутак, ни пре, ни после, него баш тад, ви сте направили једну добру уметничку фотографију. У сликарству атмосфера у акварелу је нешто слично томе, али наравно, много више и много изнад тога, јер је овде осећај првенствено уметников да на једноставан начин изрази ту атмосферу, да ухвати, и то је врло тешко зато што ту нема поправке, нема дораде, него једноставно, ви у себи, унутра, морате да исфилтрирате то све и да на једноставан начин представите посматрачу.

Који мотиви вас највише инспиришу?

– Морам признати да у последње време ја волим да сликам уличне сцене, архитектуру, волим пејзаже, мада у последње време мање сам посвећен пејзажима. Волим марине, бродиће, волим оно све што ме тренутно инспирише. Ја немам неку ограниченост по питању жанрова, могу све тематске жанрове да радим, али некако имам осећај да ти урбани пејзажи и градски мотиви носе неку душу, носе неки жамор и то је нешто што остаје. Ви имате у историји проблем великих сликара који су оставили и чак по њима правце у уметности називали, али су оставили иза себе дела која су у времену полако ишчезавала, баш због тога што су сликали, рецимо, само жанр сцене које су у том моменту, у том времену биле актуелне.

Можемо ли да очекујемо да ће вас природни и урбани амбијент Врњачке Бање инспирисати и да ћете га овековечити у вашим акварелима?

– Има јако лепих архитектонских склопова купола вила, тако да сам просто изненађен колико има тих неких целина, неких кутака, онако на изглед, ако човек нема око за то, проћи ће крај њих не приметивши их, а ако мало дигне поглед према небу видеће ту невероватну филигранску прецизност око детаља који вас фасцинирају и задрже у моменту да просто не верујете да је то одолело зубу времена. И наравно, тај амбијент, та нека душа тих улица, кретање људи и та сенка, све то, чини се, спустило се ниско да вас просто милује скроз доле по ногама, буди у вама жељу да тог момента ставите штафелај и да почнете да сликате. Свакако ћу се ту опробати. izlozba slika vrnjacka banja

Пре неколико година проглашени сте за једног од сто најбољих акварелиста на свету. Ваш рејтинг сада је да вас сврставају међу десет најбољих у свету. Какав је осећај бити светски признати акварелиста?

У последњих пар година имао сам, по позиву, јако добрих интернационалних изложби у Шенжену, у Тајвану, где се окупља акварел елита и то су изложбе на којима да бисте учествовали, ваша уметност мора бити високо котирана у материјалном смислу али и у естетском, ликовном критеријуму. То су изложбе где светски галеристи ловећи по свету таленте и гледајући кроз лупу њихов рад, позивају вас и ви имате заиста ту привилегију и част да учествујете на тим изложбама. Ја сам неколико пута учествовао и рецимо, прошле године сам био у Шенжену у седам највећих музеја у Кини међу 32 одабрана светска сликара из свих крајева света, имао сам ту част да учествујем.

umetnicko delo vrnjacka banja

Колико вас акварел дисциплина испуњава? Да ли вам оставља простор и за неки други уметнички израз или је акварел за сада ваше животно опредељење? Да ли можете да претпоставите да ћете до краја вашег уметничког дејствовања радити акварел?

Ја се надам да хоће. Акварел је таква техника где ако једном направите добар акварел он вас трајно зароби и ту негде лежи и та замка. Ја сам сликао и другу врсту уметности. Сликао сам акриле и уља, али морам признати да мом темпераменту и сензибилитету одговара акварел, јер то је некако најчистији, најсуптилнији, најнежнији цвет у уметности и многи уметници, рецимо уљаног сликарства, су у хендикепу и много би желели да сликају акварел. Просто, то је нешто што вам је дато, нешто што вас бира, нешто што се ви нађете на том путу и једноставно, ја не бих мењао то ни за шта, чини ми се.

УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА

УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА published on

Тренутно је у Вили „Сплендор“ гост Душан Ђукарић, наш најпознатији акварелиста у овом тренутку.umetnicka galerija u vili splendor vrnjacka banja

Вила „Сплендор“ је нови хотел апартманског типа у Врњачкој Бањи који је почео са радом прошле године. Локацијски и архитектонски потпуно задовољава све стандарде. Рађен је по принципу модерног концепта туризма, тајм шеринг принципу. У свом садржају имаће ресторан и мини велнес центар, као и малу салу за конференције. Укупни капацитет, када комплетно буде завршено је смештај 80 људи.

– Тренутно је у Вили „Сплендор“ гост Душан Ђукарић, наш најпознатији акварелиста у овом тренутку. Оно што је жеља и идеја мене као директора Виле „Сплендор“ је да сваки апартман има на неки начин концепт мини галерије, значи да у једном апартману буду слике једног познатог уметника. У овом случају, господин Ђукарић је овде и у нашем концепту сарадње, један апартман имаће његове слике, други апартман, оно што смо већ уговорили, имаће слике Томислава Сухецког, трећи Зорана Рајковића, Милана Тодоровића Рубљова, Јаноша Месароша…

Идеја је управо да целом овом концепту дамо и део душе, што значи да је Врњачка Бања позната осим туристичког, здравственог и као дестинација за туризам у области културе, ово би требало да буде и део тог нашег културног концепта развоја туризма. Кад се буде завршио ресторански део, највероватније, у договору са сликарима, биће продајна изложба, док ће ово у апартманима бити за госте апартмана, да уживају и да ко понавља долазак може да ужива у различитим амбијентима слика. То нам је идеја. Не журимо са том идејом, отприлике мој концепт је да за пет година све то буде скоцкано.

На нашу срећу и на основу пријатељства са Зораном Тоскићем из Вршца ми смо успели да направимо контакте са јако познатим сликарима, тако да управо то има смисла да кад људи познати у свету сликарства учествују у једном таквом пројекту који по мојој процени заслужује и једну локалну пажњу у нашем малом месту, рекао је Миомир Михајловић. vila splendor vrnjacka banja

ЕВО МЕНЕ, ЕТО ВАС (ВИДЕО)

ЕВО МЕНЕ, ЕТО ВАС (ВИДЕО) published on

Културни центар Врњачка Бања је у сарадњи са Историјским архивом Шумадије из Крагујевца организовао 15. фебруара у Замку културе отварање изложбе „Ево мене, ето вас“.izlozba u zamku kulture vrnjacka banja

Културни центар Врњачка Бања је у сарадњи са Историјским архивом Шумадије из Крагујевца организовао 15. фебруара у Замку културе отварање изложбе „Ево мене, ето вас“ посвећене јубилеју, два века од Другог српског устанка. Аутори изложбе и текста су Ненад Карамијалковић, архивиста етнолог и Славко Степановић, архивиста историчар.

Посетиоцима, гостима и колегама из Историјског архива Шумадије и Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ из Крагујевца добродошлицу је пожелела Јелена Боровић Димић.

– Данас је Сретење, Дан државности Србије, најбитнији дан у политичком, културном, историјском календару Србије. Отварање ове изложбе на Сретење има посебан значај јер се овог фебруара навршава два века од када су 1816. султан и Порта са седам фермана потврдили усмени споразум о миру кога су склопили кнез Милош и Марашли Али-паша чиме је заправо завршен Други српски устанак и српска револуција и започет период развоја државе у миру. Изложба је реализована путем репродукција архивске и музејске грађе на двадесет једном паноу обухватајући поред најзначајнијих догађаја и личности из Другог српског устанка шири контекст вишевековног српско-турског сукоба објашњавајући његове узрочно последичне везе. Посебну вредност ове изложбе чине први пут визуелно доступна српској јавности документа о Другом српском устанку из Аустријског државног архива, рекла је Јелена Боровић Димић.

– Ми смо покушали кроз документ, доказ историје о којој говоримо да прикажемо целовиту слику у једном ширем контексту, рекао је историчар Славко Степановић који је присутне подсетио на период стварања Србије као модерне уставне и грађанске монархије.

– У условима када се у Србији архивска грађа готово није ни чувала председник Пореске управе, Димитрије Мита Петровић, отац сликарке Надежде Петровић, прикупио је и сачувао значајну архивску грађу која се односи на Србију, чак 8.000 докумената, напоменуо је Ненад Карамијалковић говорећи о архивским изворима о Другом српском устанку.

У оквиру свечаног отварања публици су се представили глумци Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ из Крагујевца са пригодном представом о Другом српском устанку.

М.Ст.Ј.

 

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial