Skip to content

Document Header

ЗАВРШНИ КОНЦЕРТ

ЗАВРШНИ КОНЦЕРТ published on

ЗАВРШНИ КОНЦЕРТ 15. ФЕСТИВАЛА КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ „ВРЊЦИ“ 2020.

Упечатљивим сопранским наступом Татјане Андријић, уз гитарску пратњу Уроша Дојчиновића, директора овог Фестивала и нарацију Витомира Дардића, 13. септембра завршен је овогодишњи Фестивал класичне музике „Врњци“ 2020. Последње концертно вече, посвећено је обележавању 45 година од смрти српског нобеловца Иве Андрића.

О Урошу Дојчиновићу, нашем познатом гитаристи, музикологу, педагогу и публицисти, све је познато када је његова уметничка активност у питању и преко 3.500 наступа широм света.

Сопранисткиња Тања Андријић је и ове године била запажена учесница Фестивала. После завршених основних академских студија на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. А. Ивановић и Р. Смиљанић, своја даља усавршавања наставила је на Универзитету у Манхајму, у Немачкој, у класи проф. Р. Пјернаја. Наступала је од Народног позоришта у Београду, до Берлинске државне опере и Опере Лајпциг, где је била члан њиховог ансамбла. Одржала је бројне солистичке концерте у Русији, Немачкој, Француској, Аустрији, Македонији и већем броју градова у Србији. Професор је у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду.

Значајан допринос Фестивалу, својим рецитацијама, дао  је и Витомир Вицо Дардић, наратор, који је уз студије књижевности на Филолошком факултету у Београду, пре пуних педесет година, започео и своју бриљантну каријеру наратора, како на домаћој, тако и делу међународне културне сцене.  Јавности се представио као изузетан рапсод, чији обиман репертоар обухвата на стотине стихова легендарних домаћих и страних песника и књижевника. Био је учесник свих националних песничких и књижевних сусрета и манифестација. Његова казивања снимљена су на десетинама различитих носача звука. За свој рад у култури, више пута је награђиван.

С. Станојчић

ВЕЛИКАН ГЕОЛОШКЕ НАУКЕ

ВЕЛИКАН ГЕОЛОШКЕ НАУКЕ published on

АКАДЕМИК ЗОРАН МАКСИМОВИЋ – ВЕЛИКАН ГЕОЛОШКЕ НАУКЕ

Великог српског научника академика Зорана Максимовића, геохемичара и минералога, представио је у Замку културе 16. септембра, његов колега и сарадник академик Видојко Јовић. Било је то још једно у низу интересантних предавања у оквиру програма „Велики српски научници“ чији је основни циљ да се српски великани отргну од заборава, као и подизање нивоа опште културе.
Јовић је на себи својствен начин упознао публику са достигнућима свог професора, тако да су и људи који нису из сфере геохемије апсолутно могли да спознају величину и значај Максимовићевог вишедеценијског рада. За Врњчане је интересантан податак да је академик Максимовић 1977. године проучавао стене у близини Врњачке Бање.

  • Још за време студија заинтересовао се за геохемију, тада непознату науку у Србији. Проучавао је класична дела из геохемије на француском и руском језику и тако пронашао празно, неистражено поље за своју научну каријеру. Као студент, објавио је први рад 1948. године „Упоредна геохемија урана и торијума са општом карактеристиком њихових лежишта у Земљиној кори“. У Кембриџу је радио на докторској дисертацији „Геохемија распадања ултрабазичних стена у Србији“. Докторирао је 1957. године на Природно-математичком факултету у Београду. Треба истаћи да је
    то била прва докторска дисертација у области геохемије не само у Србији него и у Југославији. После 32 године, мој докторат је био седми у области геохемије. Последњих деценија проф. Максимовић проширио је своја истраживања у новом, данас веома популарном подручју – геохемији животне средине. Вишедеценијска проучавања геохемијских процеса довела су до примене тог знања и искуства на решавање неких геомедицинских проблема
    у Србији, нпр. балканске нефропатије. Академик Максимовић је са својим сарадницима уврдио озбиљан недостатак селена у нашој змљи, у речним седиментима, стенама, земљиштима,
    житарицама и у људској популацији. Објављених око 350 радова од којих је велики број у реномираним међународним часописима
    донело је Зорану Максимовићу велики углед у светским научним круговима. Оснивање и развој геохемије у Србији, откриће пет нових минерала и неколико нових варијетета минерала, велика
    цитираност у свету и признавање Максимовићевог ауторитета у појединим областима геохемије и минералогије – то су најзначајније тековине његовог импресивног дела које ће надживети све нас, рекао је академик Видојко Јовић.
    Према Јовићевим речима, за петнаестак година Максимовић је са неколицином следбеника, геохемичара урадио нешто што је у свету рађено деценијама. Посебно интересовање изазвао је сегмент предавања који се тицао Максимовићевог као и Јовићевог истраживања присуства селена и магнезијума у Србији и утицаја њиховог недостатка на здравље становништва.
    М.Ст.Ј.

ФЛАМЕНКО ГИТАРА

ФЛАМЕНКО ГИТАРА published on

Свака композиција, коју је те вечери извео на гитари Томислав Нешковски, била је обојена традиционалним звуком фламенка.

Четвртог дана Фестивала класичне музике, звуци акустичне гитаре испред Замка културе припадали су уметнику на овом инструменту, Томиславу Нешковском из Северне Македоније. Овај концерт је представљао имагинације и парафразе на традиционалне фламенко игре. Свака композиција, коју је те вечери извео на гитари Томислав Нешковски, била је обојена традиционалним звуком фламенка.Тај
репертоар допушта варијацију на тему оригиналне композиције у појединим строфама, где сваки извођач додаје нешто од своје импровизације, у складу са инспирацијом. Томислав Нешковски је објединио своје стваралачке таленте у областима ликовне уметности, сликарству и вајарству али и музичке уметности. Пасионирани је извођач фламенко музике на шпанској гитари, са којом је међу
првим извођачима овог музичког жанра, освојио простор бивше Југославије. Наступао је и излагао, како у региону, тако и широм света. У свом музичком репертоару, осим оригиналних композиција у стилу фламенко звука, негује и властите аранжмане и обраде на класичан начин, традиционалних македонских, српских, руских и других фолклорних тема.
С.Станојчић

АКАДЕМИК БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

АКАДЕМИК БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ published on

ВЕЛИКИ СРПСКИ НАУЧНИК: АКАДЕМИК БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

У оквиру пројекта „Приче о времену“ и програма „Велики српски научници“ чији је аутор Јелена Боровић Димић, а сарадник на пројекту академик Видојко Јовић, публици је 15. септембра у салону Замка културе др Драгана Антоновић представила живот и дело археолога, академика Борислава Јовановића.

Борислав Јовановић рођен је у Кавадарцима у Македонији, 22. јуна 1930. године. Основну и средњу школу завршавао је у Македонији, као и у Краљеву и Новом Саду где је и завршио гимназију 1949. године. Диломирао је на катедри за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду 1955. године. Године 1956. уписује постдипломске студије из праисторијске археологије на истој катедри.

Дисертацију „Појава и развој енеолита у Југославији“ одбранио је 1964. године на Филозофском факултету. Неколико година касније, 1971, делове своје дисертације објавио је у књизи под насловом „Металургија енеолитског периода Југославије“.

У Археолошком институту у Београду ради од 1959. до 1995. године, при чему је прошао сва звања научног радника од асистента до научног саветника за област праисторијске и протоисторијске археологије. Директор Археолошког института у Београду био је од 1978. године до 1986. године. Организовао је и спровео низ истраживачких пројеката као што су заштитна ископавања на Ђердапу (1965—1970) и системска вишегодишња ископавања локалитета Рудна Глава код Мајданпека и локалитета Гомолава код Хртковаца. Посебну пажњу посвећивао је питањима настанка и развоја најстарије металургије бакра и земљорадње балканскоподунавске области, са нагласком на Средње Подунавље и Ђердапску клисуру (Културу Лепенског Вира).

Био је учесник великог броја страних и домаћих научних скупова. Краће студијске боравке провео је у Великој БританијиФранцускојКини и Северној Америци. Сарађивао је са различитим домаћим и страним стручним телима у оквиру институција које се баве заштитом споменика културе. За дописног члана историјског одељења САНУ изабран је 30. октобра 2003. године, а редовни члан је од 5. новембра 2009. године.

Преминуо је у Београду 13. новембра 2015. године.

Према речима др Драгане Антоновић, истраживања Борислава Јовановића оставила су значајан и препознатљив утицај на археологију друге половине 20. века. Трагови његовог рада видљиви су у проучавању свих праисторијских периода на тлу бивше Југославије, што га данас чини једним од најплодотворнијих археолога Балкана.

– Чини се да му је један живот био недовољан да истражи све шта је хтео. Иза њега остало је доста идеја, рекла је др Драгана Антоновић, археолог, специјализована за праисторију и палеометалургију Балкана.

М.Ст.Ј.

ДАН ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

ДАН ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА published on

У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

Уз интонирање химне Републике Србије „Боже правде“, данас је у Врњачком парку испред споменика Краља Александа Ујединитеља, током преподневних сати, уз велики број окупљених врњчана и гостију, по први пут обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Република Србија и Република Српска данас, по први пут обележавају заједнички празник. На данашњи дан 15. септембра 1918. године пробијен је Солунски фронт а српска војска исписала најсветију страницу српске ратне историје. Србија је у Првом светском рату изгубила 1.244.000 људи од чега су чак 842 хиљаде биле невине цивилне жртве, док је на фронтовима широм Балкана погинуло око 400 хиљада војника.

Србија је током Великом рату изгубила чак 43% својих грађана.

Пошту је у знак сећања на страдања српског народа, одало највише руководство Општине Врњачка Бања коју су представљали председник општине Бобан Ђуровић и председник Скупштине општине Иван Радовић, као и представници Општинске организације Црвеног крста, представнице „Кола српских сестара“ Врњачка Бања и удружење Потомака ратника 1912-1920 године.

Секретар Општинске организације Црвеног крста Слободан Дишовић, организатор и модератор маифестације, окупљене је упознао са историјским чињеницама и страдањем нашег народа и војске од голготе и повлачења преко Албаније и острва смрти Крфа и Вида, кроз многобројне жртве са бојишта Брегалнице, Куманова, Цера, Колубаре, Мачковог камена, Кајмакчалана која су као крајњи исход имала пробој Солунског фронта и разбијање окупаторских снага Аустроугарске и Бугарске војске.

Манифестација је обогаћена културно-уметничким програмом наступом КУД-а „Врњачки вез“ из Врњачке Бање где су се уз музику „Тамо далеко“ и „Креће се лађа Француска“, чули стихови Милутина Бојића „Плава гробница“ које је казивала Маја Вељковић, а здравичар Мирослав Миро Ђуровић обратио се на њему својствен начин здравицом у част српских војника.

Све државне институције и јавни објекти поводом државног празника окићени су државним заставама.

15. септембар од ове године прослављаће се као државни празник на територији Србије и Републике Српске.

Никола Вељковић

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial