Skip to content

Document Header

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ

НОВА КЊИГА ИСТОРИЧАРКЕ МАРИЈЕ ПЕТКОВИЋ

НОВА КЊИГА ИСТОРИЧАРКЕ МАРИЈЕ ПЕТКОВИЋ published on

„ПОЗДРАВ ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ“

На предлог решења Комисије за избор пројеката у области библиотечко-информационе делатности за 2020. годину, Министарство културе и информисања Републике Србије одобрило је средства за реализацију пројекта „Поздрав из Врњачке Бање: монографија о прошлости Врњачке Бање кроз сликовну библиотечку некњижну грађу“, чији је аутор Марија Петковић, дипломирани историчар мастер, виши дипломирани библиотекар.

Средства у висини од 930.000 динара одобрена су из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања РС, у циљу дизајна, графичке припреме и штампања монографије Поздрав из Врњачке Бање, у тиражу од 500 примерака.

Марија Петковић

Замисао ауторке пројекта Марије Петковић била је, да се након дужег и систематског проучавања референтне литературе о појави и начину коришћења разгледница као једног од првих масовних средстава комуникације, прво у Европи, а потом и у Србији, сазнања добијена у складу са методологијом историјске науке, комбинују са знањем из библиотечко-информационе делатности, у циљу настанка монографије о историјском развитку Врњачке Бање и свакодневице њених житеља.

„Још на студијама историје на Филозофском факултету у Београду, усвајајући сазнања о разгледницама и фотографијама као врсти историјских извора, појавила се идеја о монографији о прошлости Врњачке Бање у којој би биле чињенице из архивске грађе и фотодокумента“ наводи Марија Петковић у уводном поглављу књиге.

У циљу добијања што валиднијих података, узимајући у обзир чињеницу да је Врњачка Бања и у прошлости била занимљива туристима, током истраживачког рада анализирана је и коришћена грађа похрањена у: Државном архиву Србије у Београду, Народној библиотеци Србије, Библиотеци Матице српске у Новом Саду, Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, Библиотеци САНУ, Историјском музеју Србије у Београду, Народном музеју у Краљеву, Музеју позоришних уметности у Београду, Библиотеци града Београда, Музеју примењених уметности у Београду и Музеју Војводине у Новом Саду.

Доступност фондовима Националне библиотеке Француске (Bibliothèque nationale de France) и Националне библиотеке Аустрије (Österreichische Nationalbibliothek) допринела је да се у првом поглављу ове књиге још веродостојније опишу услови и време који су довели до употребе  дописних карти и разгледница у Европи и тако да допринос научној, академској заједници у размени сазнања на ову тему.

Све је почело када се на иницијативу професора Емануела Хермана из Беча  појавио нови, једноставнији начин слања кратких порука. Тако је у поштама Аустро-Угарске 1. октобра 1869. године као службено средство преписке уведена дописна карта (Correspondenz-Karte). Већ 1870. године ову новину прихватиле су и остале европске земље.  

 Са  појавом Државне железнице и поласком првог воза из Београда ка Нишу 1884. године и у Србији су обезбеђени услови за развитак поштанског саобраћаја.

Током времена, издавачи почињу да штампају и илустроване дописне карте. Тако настају разгледнице, које због веће допадљивости, врло брзо постају омиљене код грађанства. У складу са Правилником Светске поштанске конвенције и у Краљевини Србији је 1897. године одобрено „приватним лицима да издају поштанске карте на којима има слика и натписа“. Жеља људи да посете и виде пределе у земљи, а потом да и друге обавесте о томе, само је још више  доприносила  популарности разгледница.   

Изградњом саобраћајница које су главну пругу повезивале са осталим местима у Србији (Сталаћ – Крушевац – Врњачка Бања – Краљево – Чачак) становништво је било у могућности да посети и види вароши и бање у Србији. Самим тим и држава је све више била заинтересована за развој српских бања. Настојећи да „помогне народу у Кнежевини Србији све више се води рачуна о изградњи купалишта и конака за болујуће“.

Формирањем Основателно-фундаторског друштва лековите кисело вруће воде 1. јула 1868. године и бања у Врњцима ушла је у званичне токове државне кореспонденције. На крају сваке сезоне, Бањска Управа прослеђивала је податке о броју посетилаца, њиховим болестима, данима боравка…

“Поздрав из Врњачке Бање”

У прошлим временима дописивање разгледницама био је учестали начин свакодневне комуникације. „Свет који је долазио у бању радо је слао разгледнице. Уз обавезан: Поздрав из Врњачке Бање на аверсу, исписани редови на реверсу помажу историчару да протумачи поступке, животне одлуке, емоције и начин расуђивања људи који су живели у том времену… Дописне карте, разгледнице и фотографије успостављале би везу са породицом и пријатељима, али и стварале сећање на боравак у бањи у Врњцима. Спаковане у породичне албуме и нехајно стављене у фиоке, у годинама које би уследиле, доносиле су сећања и тако доприносиле да време проведено у бањи постане видљива успомена“ – цитат из књиге Поздрав из Врњачке Бање.

У овој монографији систематизовани су подаци  добијени током истраживачког поступка и извршен опис историјског развитка Врњачке Бање у периоду од 1833. до 1941. године. Проналаском и одабиром адекватне грађе у фондовима библиотека и музеја, уз консултације стручњака који се баве овом тематиком, извршена је идентификација представљених мотива, урађено прецизно датирање, a потом и каталошки опис, уз поштовање важећих библиотечких стандарда за некњижну грађу.

Тако су у књизи публиковане и разгледнице  које је издавао први краљевачки фотограф, Аврам Ћирић Ердоглија (1880-1913). Након школовања у Прагу, Ердоглија је отворио атеље у Краљеву и бавио се фотографисањем мештана, предела и туристичких мотива. Врло брзо је постао и издавач разгледница умножених фотографским поступком. Панораме бање, као и сцене из свакодневног живота који се одвијао у Врњачкој Бањи у периоду од 1907. до 1912. године забележене на разгледницама сачуваним у фонду Народног музеја у Краљеву,  презентоване су на страницама монографије Поздрав из Врњачке Бање.

У циљу остварења замисли истраживања прошлости Врњачке Бање уз помоћ визуелних историјских извора, ауторка је у садржај књиге уврстила и фотогафије из фонда Народне библиотеке Србије, настале у „Фото студију Крчмаревић“, у бањи у Врњцима,  од 1906. до 1911. године.

Након што је фотографски занат изучио у Бечу, Милан Крчмаревић (1878-1940) отворио је атеље у Јагодини. Једно време радио је и у Јагодини и у Врњцима – током сезоне. Од 1911. трајно се настанио у Врњачкој Бањи. Фотографисао је породице,  бањске  госте… „Са исписаним називом Крчмаревић, Врњци тадашње грађанство Србије“, пише Марија Петковић, „стварало је богатство успомена. Касније, након разгледања фотографија, сваки од тих тренутака прошлости постајао је важан део садашњости“.

Настојећи да што веродостојније прикаже прошло време ауторка је осим ликовног материјала и историографске литературе користила и податке пронађене у ондашњој штампи и периодици. Све то довело је до следећих сазнања: датума пуштања у саобраћај аутомобила (парног омнибуса) за превоз путника од Крушевца до Врњачке Бање; свечаностима приликом отварања: „Завода за лечење водом и електриком – Терапије“, Куптатила, „Санаторијума Краља Александра I“…   

Прикупљени и истражени аутентични подаци расветљавају историју употребе и трајања минералне воде у бањи у Врњцима. Захваљујући одобреним средствима Министарства културе и информисања Републике Србије и објављивању монографије Поздрав из Врњачке Бање (издавач: Народна библиотека „Др Душан Радић“), истраживачки рад ауторке Марије Петковић постао је видљив, а прошлост Врњачке Бање доступна широј јавности.

M.Ст.Ј.

КОНЦЕРТ ВРЊАЧКИХ ФЛАУТИСТА У ЗАМКУ КУЛТУРЕ

КОНЦЕРТ ВРЊАЧКИХ ФЛАУТИСТА У ЗАМКУ КУЛТУРЕ published on

ИЗВЕДЕНЕ МЕЛОДИЈЕ ДОПРЛЕ ДО СРЦА ПУБЛИКЕ

Музика је једна од највећих творевина људског духа јер буди, распламсава и оплемењује најинтимнија осећања. Опште је познато да бављење музиком утиче на формирање личности, на стварање радних навика и самодисциплине, јачање воље и храбрости. Поспешује интелигенцију, уздиже емоције и оплемењује душу.

Бројна публика у Замку културе, 29. априла, имала је привилегију да чује прекрасан концерт врњачких флаутиста који похађају трстеничку ОМШ „Корнелије Станковић“ у класи професорке Милице Арсенијевић и увери се да су малени уметници овладали флаутом. Уз клавирску сарадњу Младена Тодоровића, професора солфеђа, наступили су: Јована Петровић и Јаков Бугариновић, ученици првог разреда, Дамјан Дмитровић, Тара Трмчић, Нина Младеновски, Урош Николић и Павле Ђуровић, ученици другог разреда, Марта Трифуновић, Исидора Цигулајкић, Јована Сарић и Ангелина Маринковић, ученице трећег разреда, Викторија Собољева, пети разред и кларинетиста Ђорђе Видаковић, ученик другог разреда у класи Милоша Милутиновића. Они су на најбољи начин презентовали своје таленте и постигнућа, а публика их је наградила бурним аплаузима.

Водитељи су били Тара Трмчић и Дамјан Дмитровић. Осмесима и шармом, али и наступима, освојили су публику.

– Као наставник, могу рећи да сам јако поносна на спремност својих ученика. Током ове године смо се сусрели са разним потешкоћама онлајн наставе, које су нам знатно отежале рад. Труд и рад, посвећеност ове дивне деце је оно што смо могли данас да чујемо. Наши мали извођачи били су одлични, јако музикални и свирали су срцем. Посећеност је била изненађујућа, драго ми је да наши суграђани подржавају најмлађе у њиховом уметничком расту. Припремамо се за сезону такмичења и имамо велика очекивања на том пољу.

Посебно бих хтела да се захвалим нашем дугогодишњем сараднику, наставнику Младену Тодоровићу који нас увек беспрекорно прати на сваком наступу, рекла нам је Милица Арсенијевић.

Ученици ОМШ „Корнелије Станковић“ већ десет година обављају своје наставне активности у просторијама Центра за децу и омладину и велики број деце из врњачке Општине стекао је основно музичко образовање, неки од њих своје школовање наставили су у краљевачкој СМШ „Стеван Мокрањац“.

М.Ст.Ј.

ТРИ ВИОЛИНЕ ЗА КЛАВИР И КЛАВИР ЗА ТРИ ВИОЛИНЕ

ТРИ ВИОЛИНЕ ЗА КЛАВИР И КЛАВИР ЗА ТРИ ВИОЛИНЕ published on

Трозвук виолина и клавир, био би лаички опис сјајног концерта у Замку културе, који је обликован зидовима концертног простора највећег здања културе у региону.

Концерт обележиће каријере Врхунских промотера музичке културе, не само у нашој земљи и не само на Балкану, него и широм старог континента.

Виолинисткиње, Бојана Ћоловић и Јелена Рубаковић, Јован Тешић, виолиниста у садејству са њима, нису имали индивидуалне амбиције кроз солистичке партије на овом концерту. Звучали су сви заједно изванредно и допринели целовитом утиску посетилаца концерта да су три виолине и један клавир, пијанисткиње Маје Протић, можда један инструмент. И звучали су тако. Програм овог концерта, потпуно је небитан читаоцу овог контекста, уколико није био на концерту, тако да је довољно рећи да су на репертоару била дела, која су својствена амбициозним и талентованим младим уметницима, када су виолина и клавир у питању.

Овакви концерти промовишу врло широко ове младе људе у свету музичке уметности али и Културни центар у Врњачкој Бањи, који тај ниво одржава беспрекорно.

С. Станојчић

РУСКА БАЈКА У ЗАМКУ КУЛТУРЕ

РУСКА БАЈКА У ЗАМКУ КУЛТУРЕ published on

Концерт у подне, 27. априла, дела Петра Иљича  Чајковског и Сергеја Рахмањинова у извођењу Марка Милисављевића кроз сопствени бас-баритон, уз клавирску пратњу и виртуозност младе пијанисткиње Анђеле Станковић, испунио је очекивања публике, која је у Замку културе била присутнија него иначе. Разлози нису у преферирању руске класичне музике, већ управо та синергија, сјајног бас-баритона, клавирског умећа и одабира прикладних дела Петра Иљича Чајковског и Сергеја Рахмањинова за ову уметничку комбинацију.

Сјајан концерт на почетку музичке сезоне у Замку културе, што није изнeнађење за две биографије ових уметника.

Марко Милисављевић у богатој биографији има бројне концертне активности. Сарађујући са Нишким симфонијским оркестром, успешно је реализовао много концерата. Наступао је и сарађивао са многим диригентима из земље и иностранства. Марко Милисављевић учествовао је на мајсторским курсевима Људмиле Грос, као и светски признатог и уваженог тенора Зорана Тодоровића на фестивалу „Бољшој“ на Мокрој Гори у Кустуричином селу. Марко Милисављевић је члан и солиста Академског хора СКЦ у Нишу, са којим је наступао у земљи и иностранству. Посебно се истиче наступ са чувеним светским тенором Робертом Алањом, у Вроцлаву у Пољској 2016. године. Свој оперски деби имао је тумачећи насловну улогу др Фалкеа из Штраусове оперете „Слепи миш“ у Народном позоришту у Нишу, као најмлађи члан ансамбла. Ова постава, такође је гостовала и на великој сцени Народног позоришта у Београду.

Пијанисткиња Анђела Станковић иза себе има бројне награде у земљи и иностранству. На почетку каријере била је лауреат  категорије такмичења камерне музике у Кавадарцима и на такмичењу младих пијаниста у Нишу у категорији „Клавирски дуо“. Добитник је прве специјалне награде на такмичењу „Donne in musica“ у Крагујевцу за извођење композиције „Тајни страх“ са квартетом „Belcanto“, као и специјалне прве награде за извођење композиције „Ружа“ Доре Пејачевић, у соло категорији. Била је учесник међународног фестивала младих уметника у Балчику у Бугарској са квартетом „Das Quartett“. Анђела Станковић наступала је као солиста са  са Нишким симфонијским оркестром, као и оркестром Факултета уметности у Нишу, под управом диригента мр Зорана  Станисављевића као и са др Миленом Ињац.

Културни центар ће вероватно имати овакав концерт и у наредним сезонама.

С. Станојчић

ЗАВРШЕНО ПАРТЕРНО УРЕЂЕЊЕ ЗАМКА КУЛТУРЕ

ЗАВРШЕНО ПАРТЕРНО УРЕЂЕЊЕ ЗАМКА КУЛТУРЕ published on

Када је последњи пут рађено партерно уређење Замка културе засађена је цветна рундела и чемпреси (требало је да буду патуљасти), међутим грешком су испоручени па су временом нарасли толико да су заклонили поглед на Замак културе. Поред тога  нека стабла су и оболела па је тако од 50 четинара колико је окруживало Замак, остало свега 15. Све ово био је разлог да се четинари поваде, да се простор око Замка преуреди па су тако посађене укупно, 54  тује.

– Свако ко је имао повод да посети Замак Белимарковића последњих година имао је прилику да се на лицу места увери у реалност тих засада. Пре од прилике три, четири године наступила је болест која је захватила стабла четинара и морали смо на неки начин да преуредимо овај простор и да га средимо да буде онакав какав Замак Белимарковић као репрезентативно добро Врњачке Бање и заслужује. Стари засад био је неравномерно распоређен и заклањао је поглед на Замак док је нови засад низак. Одржаваћемо саднице на висини од неких метар и по до два тако да неће заклањати поглед.  Вредност радова је отприлике 600 хиљада динара и у то је урачуната сеча и уклањање старих стабала, сређивање земљишта за садњу нових садница и сређивање цветне рунделе. Средства за реализацију обезбеђена су из буџета Општине Врњачка Бања тако да већи део трошкова сноси локална самоуправа, рекао је директор Културног центра  Саша Миленковић.

Мобилијар ће у наредном периоду бити обновљен и обогаћен са још неколико клупа и канти за отпад, а намера је да се овај простор среди да Замак културе добије  парк какав заслужује и да буде занимљив и мештанима и туристима Врњачке Бање. Након завршетка овог сређивања, по речима директора Миленковића, остаје  још да се реши проблем прилазне стазе ка Замку културе са источне стране која је у плану да се среди и поплоча.

А.С.

Primary Sidebar

Social Share Buttons and Icons powered by Ultimatelysocial